Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 221

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србији од 1804.-1869. год. (ПАСТАВАК) 1 7 * * * Важнијих мена у изложеној организацији полицијске власти није било све до 20. децембра 1841. год. када је, указом кнежевим, полицијско одељење уаравитељства ватроши Београда одвојено сасвим од општине београдске, и стављено непооредно нод „ аравитељство к као „ Правитељствена месна Полицијска Власт «, а његови чиновници, који су до овог указа нримали плату из општинских прихода, преведени на државни буџет. Особље Управе града Београда у ово време састојало ое из уиравнгка, два иолицаја, једног иисора, четири квартаљника, једног буљукбаше и једанаест иандура. У овом међувремену издата су ова законска наређења: 1. УстројениЈе судова окружни од 26. јануара 1840; 2. Указ о забрани ловљења корисне дивљачи од 25. марта 1840. год. В№ 640, чије је извршење било изриком стављено у дужност окружним и среским начелницима; 3. Санитетско-иолицајна уредба за карантине и иограничне састанке од 10 јула 1841 ; 4. Уредба о издавању загранични иасоша од 5. иовембра 1841. год., која у главноме и данас важи, и 5. Уредба о арелама и селима од 7. новембра 1841. год., у којој је прогшсана казна од 3 дана затвора или 10 пгтапа, за мушкарце који би се ухватили на прелима и селима. Октобра 22. год. 1843. издат је зак он иротив нарушитеља јавног мира и аоредка, чији је 13-ти члан гласио: »Онај, кои се Полицајним наредбама и определенијама, због безбедности, или општега мира и поредка ради учињенима покоравао иеби, и на опомену послушати и таковима повиновати се неби хтео, подпада зато под казне затвора од 1 дана до 6 месеци«. За прес.уђииање ових кривица били су надлежни судови. Маја 19. год. 1845. издата је уредба о замењивању телесне казне новчаном, по којој се сваки досуђени штап могао заменити са по једним талиром, но ово само у гом олучају ,,гди Суд иризнаје да треба на личност осуђеног иризренија имати, и да га треба из уважениЈа његовог иређашњег владања и из иризренаја на његово садашње стање од телесне казне аоштедити И уредба о суђењу цигана издата је овог истог дана под КВЛ» 813. Њом је наређено да и цигани, у случају пресгупљења, подлеже истим судовима и казнама као и српски грађани, а „ Власт Арачлије Циганског ограничава се на дужности Полицајне и Финансијелне". У местима где није било арачлија, дужности ове вршиле су месне полицијске власти. У току месеца маја (22) ове исте (1845) год., издата је и уредба о казнењу крадљиваца и лоиова (зборник Ш-ћи, стр. 48), која, у главноме, наређује: а. Да се крадљивци за крађе, у вредности преко 10 гроша, предају на суђење окружном суду; 6. Да се крадиљивци кажњавају, сразмерно учињеним кривицама, „и батинама и робијом у једно исто време в. Да се, поред овога, осуђују и на новчану казну у кориот л судејске касе «, која ће износити десети део вредности украдене ствари;

г. Да се јатаци, и сви они који би за крађу знали, а не би власти јавили, казне као и сами кривци, и најзад д. Да се крадљивци могу на признање „ иритегнути строгим аисом и држањем само о лебу и води«. Много важнији од ове уредбе, био је Казнителни заион за иоаре и крађе од 26. маја 1847. год. (зборник 4-ти, стр. 28). Свака онасна крађа, без обзира на вредност, као и свако разбојништво, по овом закону кажњавани су смртном кагном\ крађа стоке у вредности преко 10 талира — мртвом шибом, а јатаци као и сами крадљивци. Маја 18. год. 1850., издата је Полицијск а уредба, која, са извесним изменама и допунама, важи и данас као поступак општинских и полицијских власти за извиђање и пресуђење иступа из Ш-ће части кривичног законика. У вези са овом уредбом, издат је под 27. мајом Казнителни законик за иолицајне ирестуике у коме су, под именом „иолицаЈног ирестуака «, предвиђени сви садањи иступи из Ш-ће части кривичног закона. Почетком 1853. год. (јануара 31), обнародовап је закон о замени телесне казне, по коме се казна од 25 штапа или 10 камџија, у случају болести или „ особитог телесног стања к , замењивала са 15 дана затвора, а мртва шиба или 100 камџија — са 12 год. робије у тешком окову. Пре него што би се осуђено лице подвргло телесиој казни, морало се претходно лекарски прегледати. Први важпији закон после овога, који се тиче нашег предмета, био је закон о новом УстроЈенију Уиравитељства вароши Београда, који је издат под 18. Фебруаром 1860. год. По њему је Београд подељен на шест квартова, који и данас постоје, а сем тога установљена је и једна »жандармска компанија од 129 људи са 15 коњаника за одправљање полицајне и ради иодиомагања и извршивања експедиционе службе". Данашњи Казнени Законик издат је 29. марта ове исте год.. а под 11. јулом обнародовано је ново Устројство уираве Београда, које и данас важи. Марга 10. год. 1862. обнородовано је УстројениЈе централне државне уираве у Књажеству Србије које, у неколико измењено и допуњено, важи и данас 1 ). По овом УстројениЈу у Србији је било 7 министарстава: правде, просвете и црквених послова, иностраних послова, унутрашњих послова, Финансија, војно и грађевина 2 ). Одредбе устроЈенија, које су се односиле на министарство унутрашњих послова, ове су: В У круг делатнооти Министарства Унутрашњих Дела спада: 1. брига о поредку, миру, сигурности лица и имања у земљи, куда спада цела полиција сигурности и полиција санитетска; дакле с једне стране надзор над јавним местима, над штампом и над журналистиком и над рђавим људима и друштвима и т. д., с друге стране одклањање свега онога што би опасно било животу и здрављу гра^ана п њнховом имању, и старање да се земља снабде са свима сретотвима и заведенијама нужним за живот и здравље, као што су болнице, апотеке, лекари и т. д.; 2. брига о сирочадима и убогима; 3. решавање о примаи.у у српско поданство, у колико законодавно решење неби требало, и о иступању из истог; (наотавиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ ') Устројенијем овим замешено је рапије Устројеније централпог правленија књажеско-сербског од 29. маја 1839. год. ' 2 ) Мшшстарство Народне Привреде установљено је тек 1882. законом од 21. децембра (зборник 39-ти, стр. 313).