Полицијски гласник

СТРАНА 222

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 23

КРИМИНА1НА ПОИХОЛОГИЈА

(свршетак) Обичан живот и посматрање ноказују нам да има онштих оообених знакова према којима се одликују и характеришу људи и типови људски. За циљеве и задатке Криминалне Психологије ти општи знаци могу бити од користи. РпесИсћ СегзШскег наглашава на једном месту ово: Човека једног, које ћ какав је, иајбоље можеш познати по томе. како носи свој шешир. Најбоље мерило за одређивање човекове характеристике јесте његов шешир. Ко свој шешир носи на глави својој право, тај је обично честит, иедантан, досадан. Ако неко носи свој шешир наеро, нешто искривљено, то он спада, по свој прилици, у ред врло интересантних и најбољих људи. Такав је човек лаке свести, или је љубазан. Коме шешир стоји на глави јако наерено, то се може закључити да је тај човек, који шешир тако носи, лакомислен, ветропираст, да је изазивач или какво дрско створење. Онај ко свој шешир носи заваљено, показује тим своју безбрижност нешто ћудљивости, немарност према свему, а и човека који се радо задужује. И што ко заваљеније на темену носи свој шешир у толико су ови општи знаци јачи и извеснији. Ко је шешир набио на очи и поклопио њим чело, тај обично јесте какво гунђало, суморан је, туробан и замишљен. По себи се разуме да ово закључивање није апсолутпо тачно, али у њему има велики део истинитости. Има људи који одређују характер појединих људи из тога како ко носи и држи своју обућу, а неки чак и распознају или траже да распознају опште особине људи по ношењу и употребљивању кишобрана. Позната ће бити она ствар како је мајка саветовала сина при тражењу девојке за жену да пази како једе сир девојка коју је р»ад да запроси: расипачица одсеца дебео слој коре око сира, циција и не скида никако кору, него га једе неочишћено, а права кућаница лено осече танко кору и не једе облапорно. Грос наводи овај пример, који служи за карактеристику и обележје општих особина човекових: У једном пространом врту зидари су зидали једну велику зграду. Увече, кад оставе посао, они ограде улаз у зграду, ставе две граде а прикрију две три даске попречне. Наскоро дођу деца и ту стану играти и трчати. Требало је да се та преграда пређе. И свако дете том приликом показало је опште особине и одлуке свога будућег характера. Један дечко похита пре свију и прескочи брзо и лако ограду —• тај ће и у животу брзо и лако гледати да иде. Други приђе полако огради лагано се поче . качити на попречне даске и опрезно се спусти на другу страну — тај ће, по свој прилици, иујживоту ступати најпре лагано, опревно, смотрено, сигурно. Трећи негледупт скочи и паде назад — тај показује знаке бесциљног, несмишљеног поступања. Четврти пође енергично, заста код ограде и онда се иогури, потрбушке леже и провуче се

испод ње — понизан, коленоприклон тип, који ће повијајући се и нодличећи ићи напред у животу. За овим наиђе иети: он скочи, али паденазад; скочи још једном, па и трећи пут и најзад нађе се на другој страни ограде — тај ће, по тим знацима судећи, и у животу показивати вољу и енергију, нестрашљивоот и храбру издржљивост у тешкоћама и неће пропасти. Најзад наиђе' носледњи јуришећи и одвајајући даске што су биле за гредице приковане и пређе на другу страну — тај гази све препоне; руши пред собом све препреке и отвара сам себи пут у животу. То су они, које ми доцпије називамо величинама. Нема сумње нико паметан не може казати да се из ових и оваких посматрања могу изводити апсолутно тачпи закључци; али је ван сваке сумње да у оваким појавама, ири брижљивом нроматрању њихову, могу да се умотре неколике характеристичне душевне особине људске. Аналогије овде има велике и истинитости. Све ове и оваке појаве нису нсминовни и једини характеристични знаци, али они могу приближно да нам изнесу истину. Најважније је да се умотре најважније и најхарактеристичније душевне одлике. А за криминалиоту је то један од најважнијих захтева, нарочито кад се има на уму да је свако дело производ или последица свију особина самога извршиоца. Дело учичињено и характер онога који га је извео, јесу корелатни појмови, али се ипак, из самога јела никад не може характер да позна. Лист говори на једном месту: „Злочинство је дело које происходи из физиолошки основане психе самога злочинца и спољних околности, које га окружују®. Свако дело, (злочинство на пример) може се замислити и појмити, ако се с њим у исто време доведе у везу и сам карактер учиниоца дела. Извесан карактер има склоности за извеоно дело. Шрре1 то овако каже : «Ко хоће кога човека да позна, тај мора познати прво његове жеље«. А Шопенхауер тврди да из онога што ми радимо и чииимо, само сазнајемо шта смо. А међутим досад су се криминалисте ретко интересовали тим, а баш се у злочиним делима испол>ава сам злочинац најбоље и сва његова прошлост. На овом се месту ваља дотаћи и човекових задовољстава. Сваки човек има до извесног степена иотребу за ма каквим задовољењем или задовољством. То лежи у природи човековој да се не осећа као каква машина; он мора имати ма каквих задовољстава. Наравно то се разуме у најширем значењу те речи. јер неко налази задовољства да буде са свим повучен од света и људи, а други налази задовољства у ненрестаној промени и новим доживљајима. Немогућно је не познавати човека, кад се зиа каким се задовољствима подаје. Из тих задовољстава се најбоље могу да познаду и његове тежње као и његови прохтеви и воља, његово умење и осећање, његово знање и тежење, укратко његов душевии живот. А најбоље се познаје човеков карактер по томе како неко савлађује сметње и тешкоће да би се достао свога задовољства. Криминалиста мора сматрати за аисолутпо тачне речи Томаса

Кемписа, чувенога писца дела »Подражавања Христу:« Оссаашпез ћоттет Гга^1ет поп Гасшпћ аес1, диаИв 811:, оа^епскп!«, што ће рећи: околности или неприлике не чине човека лабавим и слабим, него показују какавје он. Прилика, искушење приближава се човеку безброј пута; она је за њега највећа опасност и како се човек према тим приликама, у којима долази у искушење понаша, то показује потпуно каквог је характера. Из ових посматрања ми не можемо апсолутно тачне закључке да утврђујемо, него тек приближне. Ми не можемо из злочинства самога проматрајући га, закључивати и о злочиицу; ми морамојош обратити пажњу и на главне моменте његовог бића и његовог душевног живота, у колико је то више могућно. Још је много и других момената према којима и из којих нам је могућно да изводимо опште особине каквога човека, На првом месту потребпоје најбоље себе познати. Познавање самога себе ствара и изазива јако сумњу према другима а ко другима не верује олако тај је сигуран да се неће често преварити. Необично је важно и характеристично за сваког човека како се понаша према својим обећањима и како их сам сматра, Није овде реч о држању или неодржању обећања; јер о том нико и не сумња да частан човек одржава своју реч, а иеваљалац не одржава, него је овде реч о начину, како један човек своје обећање иопуњава и пут, као и мера којом он то врши. Врло згодно вели Ла РашФуко »Ми обећавамо према мери наших нада, а испуњавамо обећања према мери наши страховања". Поред овога горе наведенога криминалиста има да нроучава и стил, рукошк духа нојединаца. У чему се састоји стш једног човека, не може се тачно обележити Ван сваке је сумње да се у стилу једног човека испољава и изражава његово образовање, васпитање, разум; а пред овога ту се огледају и друге особине човекове: мекоћа или тврдоћа характера, доброћудност или суровост или неодлучноот, челичност или слаботиња, искреност илигтодмуклост и сто других особина. Исто тако су од врло велике важности понеке мале, незнатне, нривидно и иа први мах са свим споредне особине и навике. Број тих навика је врло велшц али су оне ' поове карактеристичне за опште особине човекове. На пример за некога се вели: тај никад не долази доцкан, или: овај не заборавља лако; или: тај има увек при себи у џепу једну писаљку или нож; овај је стално намирисан; овај је вазда чист; тај се носи немарио —■ цз тих појединих особина и навика могу се изводити карактеристике о душевном бићу човека, кога хгосматрамо, Те појединачне особине и навике врло су значајне за процену човека и његовог бића. Сељак један, сведочећи пред судом противу једнога убице дрводеље рекао је за њега да исти никада није имао добар алат. И у тој незнатној наиомеш сас/гојала се у главиоме карактеристика општих особина злочинчевих. Тим је ре-