Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 223

чено боље и пише, него што би и најопширнија оитужба могла изнети. Поред горе изложених општих знакова н оообина, којима се човек карактерише, јшвљају ое и опециФичне, појединачне оообине, које доиуњују општи карактер човека. Свака особина једнога човека само је један део, боље реКи један знак или симптом целокупнога бића; она се може појмити, ако се проучи цео комплект особина, које човека карактеришу. Једнострано се поједине особине не тр<.ба да проучавају. него добрс и зле, пошто се једне на друге наслањају и једне од других зависе. Квалитет као и квантитет какве добре или рђаве особине условљен је свима осталим добрим и рђавим особинама. Доброћудност је извесно постала услед не само ње, него и услед слабости, неодлучности, попустљивости и мекоће, недовољне јачине схватања, погрешних комбинација и непрактичног расуђивања и закључивања. С друге стране дивља суровоот почива на неким добрим особинама; њу условљавају и потпомажу чврстина, енергија, свеспо и одређено познавање циља, јасно схватање и појимање предмета, здрав егоизам и т. д. Сваки човек је, према томе, резултат своје природе и културе, дакле производ безбројних нојединачних момената. Број тих појединачних знакова је врло велики и не може бити опредељен, као ни утицај њвхов. Има једна општа особина, која свакога човека нарочито карактерише: нико се не иоказује потпуно онако, какав је он. Сваки гледа и тражи да о себи ствара слику и мишљење, како би желио да се о њему има. Један човек пред другим, пред друштвом никад пије потпуно онакав какав је у ствари. Нико, на пример, не устеже се, да се у присуству животиња покаже какав је. Злочинац се никад не плаши нити устеже да изврши злочин у присуству какве животиње. Али пред човеком је безусловно другачији. Не треба заборавити да поменуте особине у главноме опредељују злочинца у извршењу свога дела. Сваки злочинац има нред собом нривидне мотиве, који га кураже и наводе да злочин изврши. За свако злочино дело, било оно пајгрозније убиство; или прост, иезнатан преступ, постоји буди какак мотив који руководи, који изазива и гони на извршење самога дела, као што постоји и разлог тобожњи, који га образложава и правда. Треба само иажљиво пратити поједине исказе преступника на какав начин правдају своја дела и какве мотиве износе у одбрану своју. У кратко рећи, злочинац и преступник, наводећи своје мотпве, који су их руководили на дело, имају пред собом смер да ср.оје дело оправдају. Врло су различити мотиви преступника и злочинаца; у основи они су сви лажни или погрешно срачуњени. Има случајева где и кајкрволочнији убилац тражи мотиве за оправдање. Лопов је обио браву и похарао нечији дом, јер је био у нужди; проститутка је украла од господина златан сат, јер јој се веома свидео; ненаравпик је обешчастио дете јер та је оно завело; жена је отровала свога мужа, јер

је хтела и желела да се привенча са својим љубазником и тако даље. У самој ствари то су привидни мотиви и они сами собом отпадају, јер они ни у ком случају не могу злочин ни преступ ни уколико да онравдају, нити да га олакшају. М. ПавловиЂ.

ПОУКЕ И УПУТИ Чиновнику, који је, на основу $ 76. закона о ниновницима грађанског реда, отлуштен из државне службе с тш, да илу се, на име издржавања, даје до 30% његове плате, доцније, при стављању у пенсију, имају се и те године рачунати за пенсију. Указом од 16. марта 1905. године, Б. М., секретар начелства округа рудничког, стављен је у стање покоја, с пенсијом, која му припада по годинама службе. Кад се ненсионисани Б. М. обратио Главној Контроли молбом, уз коју је приложио и уверење Министарства Унутрашњих дела од 1. априла 1905. године [№ 7512, тражећи, да му се регулише иенсија Главна Контролаувидела је из тог уверења: 1. да је пенсиониоани Б. М. провео под указом од 21. јануара 1889. године до 27.јануара 1897. године (кога је дана, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског рсда, отпуштен из државне службе) свега 8. година и 6. дан а ; 2. да је попова враћен у службу указом од 1. априла 1897. године и служио до 24. новембра исте 1897. године, кога је дана отнупгген из државне службе, на основу § 76. зак о чиновницима грађанског реда, но с тим, да му се, на име издржавања, издаје 30°/ о од његове плате, — провевши у том делу службовања свега 7. месеци и 23. дана , и 3. да је понова враћен указом од 17. маја 1901. године, и служио до 16. марта 1905. године, када је ненсионисан, —-свега 3. године, 9. месеци и 2.9. дана. Налазећи, да се пенсиониеаном Б. М. не може рачунати за пенсију прво и друго његово службовање, које скуаа износи 8. година , 7. месеци и 29. дана, с тога, што се, по законодавном објашњењу од 24. октобра 1870. године (Збор. 22. стр. 122.; Збор. 18. стр. I., и пречишћени Зборник ст. 88.), којим су допуњени §§ 73. и 76. закона о чиновницима грађанског реда од 1864. године, чиновнику, који није још задобио право на пенсију, на се из ове отпусти са државном помоћи, — где долази и издржавање до 30. процента његове плате, — не рачуна за пенеију у године службе и оно време прве његове службе, — Главна Контрола, на основу тач. 12. чл. 144. Устава, тач. 1. и 5. закона о уређењу Државног Савета, и чл. 48. под I., као и чл. 51. закона о пословном реду у Државном Савету, изјавила је жалбу Државном Савету противу поменутог указа, којим је Б. М. стављен у пенсију, и молила Савет, да указ. као неправилан, поништи, пошто је, стављањем Б. М. у пенсију, противно § 71. закона о чиновницима грађанског реда, повређен државни материјални интерес у корист пенсионисаног Б. М.

Државни Савет нашао је, да је указ нравилаи, па је одлуком од 27. маја 1905. године № 3492. одбацио жалбу као неумесну, са ових разлога: Према објашњењу, оштампаном уз § 73. закона о чиновницима грађанског реда: »чиновнику, кога правитељство, на основу §76. поменутог закона, отпусти из државне службе, те, том приликом. за доондашње време своје службе, добије једанпут за свагда, из државпе касе новчану накнаду, ма под којим именом. неће се рачунати за пенсију у године службе и оно време прве његове службе, за које је, једанпут за свагда, новчану накнаду из државне касе већ добио". Овде није тај случај, јер жалитељу, као што се из акта види, није дата једном за свагда новчана накнада, већ је указом од 27. новембра 1897. године ПЛ« 817;!., иа основу § 76. зак. о чиновницима грађанског реда, отпуштен из државне службе, с тим, да му се, на име издржавања, издаје 30°/ о од његове плате, коју је имао као секретар начелства округа тимочког. Примање годишњег издржавања, у смислу § 76. зак о чиновницима грађ. реда, и новчана пакнада, која се може издати чиновнику једанпут за свагда, у смислу § 73. истог закона, нису два индентична облика накнаде, те да би се објашњење, оштампано уз § 73. поменутог закона, могло ирименити и у случају отпуштања чииовпика на основу § 76. закона о чиновницима грађ. реда, са правом уживања годишњег издржавања до 30. процента њихове плате. м. в.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Франца Шена, Фабричког раденика из Чачка, тражи начелство округа чачанског. Он је побегао од овога газде Јована Иветића, Фарбара из Чачка, одневши један пар новог одела, које му је газда купио, и изузевши у напред на име зараде 70 динара. Препоручује се скима полицијским и општинским властима, да за Францом трагају и у случају проналаска стражарно га угхуте начолству округа чачанског с позивом на Бр. 700 3. Непознати крадљивац, увукао ое ноћу између 5. и 0. тек. м-ца у стан Милутина Матића, калфс опанчарског у Младеновцу и нокрао му : 1 пар новог грађанског одела од црнога штоФа, 1 сребрн ремонтоар џепни сахат еа 15 рубина, доста руб.ља и других отвари у нредности 2 00 динара. Начелник среза коомајскога тражи по овом делу Милоеава Миковића, опанчарског калфу, који је 5. тек. м-ца отишао из Сонота за Младеновац, па га је тада нестало, те је с тога пала сумша да је он извршио ово дело. Милосав је стар 28 год., повисок, добро развијен, по лицу роав, плав, бркова малих, плавих. Од одела има на себи гуњ, беле талијаноке панталоне, ианогама цилелеина глави штофани шешир. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да Милосава потраже у својим домашајима и у случају иронадаска спроведу га начелнику среза космајског с позивом на Бр. 97 30. Каримона Дурмиихевића из Липовица, среза лесковачког, који је осуђен 3 0 дапа затвора због кријумчарења, тражи начелник среза