Полицијски гласник

БРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 229

динара. С тога је решењем својим од 15. априла 1904. године Бр. 5279., известио тужиоца, да му не може вратити лозове, већ се исти имају да употребе за наплату таксе, која по рачуну износи 218. динара. У исто време суд му је оставио да бира: хоће ли да положи таксу или да се лозови јавном лицитацијом продаду, па ако што нретекне да му се врати. Незадовољан овим решењем, тужилац се обратио жалбом Министру Финансија, у којој је, поред осталог, навео: да му оуд није могао задржати лозове, пошто нема никаквог решења, да му се лозови приме у залогу до окончања спора, и да ли му се у опште одобрава почек. Министар Финансија по расмотрењу аката овог предмета, нашао је, да је решење суда правилно, па је жалбу одбацио као неумесну. По изјављеној жалби, Државни Савет, одлуком од 31. маја 1905. године № 3958. поништио је решење Министра Финансија, као противно закону, са разлога, шго је спорна такса накнада за судски рад приликом пресуђивања спора, на кад, у овом случају због одустанка од тужбе, суд није ни улазио у раоправу спора, њему и не нрипада никаква накнада, односно спорна такса. За раслраву литања о атару појединих олштина, села, или засеока, није надлежан збор, већ на првом месту полицијсна власт, а за тим суд. По предлогу кмета и пуномоћника села Г , који је општински одбор одбацио — поновни збор онштине М...., 3. новембра 1904. године, решио је, да се имање, које је досада било у атару села К...., и тако и у пописну књигу уведено, упише у исту као својина села Б...., и у атар његов уђе. Среека власт, користићи се чл. 152. закона о општинама, задржи ову одлуку зборску од извршења, налазеКи, да је противна чл. 12. поменутог закона, по коме је, за расправу питања о атару нојединих општина, села, или заселака, надлежна једино полицијска власт да решава на првом месгу, а за тим с.уд, но никако не збор. Усвајајући ово решење среске власти, Министар унутрашњих дела, актом својим од 19. новембра 1904. године ПЛе 32423., послао је предмет Државном Савету на решење. Државни Савет одлуком од 24. маја 1905. године Бр. 3083. одобрио је решење надзорне власти, налазеКи, да исто у свему одговара чл. 152. и 156. закона о општинама. И. ц.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО «4* ЗЛОЧИНЦИ ЕАО ПРОНАЛАЗАЧИ Несумњиво је да казаматски живот са својим принудним мерама има врло јака утицаја надушевно стање и расположење осуђеника. Одузимањем слободе и слободнога кретања, ограничењем рада и на-

вика, поступно се уводи осуђеник у један нов свет и живот, коме се он лако не може да прилагоди, али на који мора Да се навикне. Злочинац у слободи не ради пишта, не занима се никаквим стварним нити корисним радом. Али он у казамату не може и не сме проводити време у пераду, залудњачењу и бесиослици. Казамат је у главноме за то, да осуђеник има где навићи се на рад. Велики је, врло велики број злочина, који има своје праизворе и постанак у нераду, у левентог.ању и беспослици. Тако се управо и спрема један злочинац. Није празна она реч, која говори да не би било ни упола злих дела, као што их има, кад би људи били занеги радом, ма и каким иослом, који пажњу привлачи. Практична, корисна, а уједно и хумана особина осуђеничког живота и јесте у томе, што се осуђеник налази у СФери силе закона, што мора да живи и ради како закон изискује. И на такав живот и рад он има да се привикне. Наравно, није баш велики број осуђеника, који се свом вољом предаду послу. Злочинац ради у казамату; ал његове су мисли иза оних зидина, преко којих он не може. Многобројна посматрања злочинца и њиховог живота и рада у казаматима утврђују да има међу злочинцима људи, који се најзад помире се судбином и пригрле какав корисан носао. Мисао нема окова, нити их може имати. И ако су на ногама каквог злочинца тешка гвожђа, а често и руке у лисицама; и ако је око њега све ограничено — мисао је његова слободна. Стваралачком духу и уму ие сметају препоне, као што су тамничне ћелије, железни окови, лисице на рукама. Чезаре Ломброзо наводи у неколиким својим делима интересантне податке о бављењу и пословима злочинаца у ћелијама или казаматским радионицама. Већина тих радова, што их осуђеници стварају и праве јесу брижљиво чисто и тачно изведени. Многи би се могли поредити и стати напоредо са најсавршенијим радовима Фабричке производње. Чиме се занимају; какву врсту послова највише раде и шта производе злочинци, за време док су на издржавању казне? — У нашим казаматима тај рад њихов није веома разгранат; онје ограничен на тешке пољске радове и на занатску производњу. У ову другу врсту снадају ковачки, качарски, плетарски и њима слични послови, производња разноврсне дрвенарије за домаћу употребу. Разуме се да иослови ове врсте завиое од способности самих осуђеника. Али ни у једном од израде тих предмета, они не иду до крајњих граница, то јест нису савршени. Међу тим у другом свету осуђеницима се даје могућност, да се у радовима, које у казамату раде, усаврше што могу више. Осим тога њих не ограиичавају у послу. Има злочинаца у казаматима који се баве писањем. Према разним саопшгењима из Америке излази да доле, између казаматских зидина, има неколико добрих писаца, који су у казамату свој таленат развили. Најновије вести тврде да су неки злочинци учинили

разне изуметке, које су чак и патентирали. Дух проналазачки и стваралачки пробије зидине и ћелије. казаматске и избије на иовршину. Енглеске новине саопштавају , да је у последње време један злочинац добио за свој патентирани проналазак 15 хиљада Фунти стерлинга, што чини преко 370 хиљада динара. Осуђени је Енглез и зове се Шарл Филер. Овај злочинац, који је прилегао на рад, пронашао је нову, најнрактичнију конструкцију шиваће машине. Филер поднесе свој пропалазак на патентирање и њему Енглези понуде горњу суму новаца. Филер јејош млад човек, доста интелигентан и у самом казамату помоћу свог изуметка постао имућан човек; а лако има изгледа да ће бити још богатији, јер је његов патенат отекао право у неких тридесет држава. Кад је исги Филер ушао у казамат да издржава казну за своје злочинство, он је био принуђен да се ода једном послу; изабере обућарски занат и ту дође на мисао да упрости и убрза рад око шивења и прошивања обуће. У осуђеничким заводима сједињених америчких држава кривци имају права да своје знање и умешност своју усаврше и развију до крајњих граница, више него што је то случај у европским државама. Последица тога је да се количина рада и изума у казаматима америчким подиже, и међу осуђеницима налази се све више и више изналазача, који би, да оу се раније одали раду, веома користили себи и друштву. Доста је велики број злочинаца по америчким осуђеничким заводима који су постали познати и стекли у јавности леп глас и име чувеног проналазача. Но, ваља знати, да је у Америци допуштеио да осуђеници развијају своје знање и умење. Тако је ире извеснога времена један ооуђеник пронашао нов изуметак за брже и лакше кретање велоципеда и за тај свој нов изум добио патенат и награду од 20.000 динара. Многе Фабрике су одмах откупиле тај патенат и иримениле. Пре кратког времепа једној великој Фабрици мапшнерија у Питсбургу, у Америци, буде понуђен један нов изуметак, при коме се уштеђивало у раду 25 процената и преко 30 процената трошка. Ту машину је изумео у казамату један злочинац који се зове Ванзон. И он би тим својим нроналаском зарадио велику суму новаца, да га није сувише прецењивао и на оамртничкој постел.и уништи све цртеже и белешке о њему. — Познато је да се и у енглеским казаматима налазе осуђеници, који су пропашли по какав изуметак и патептирали. Злочинцима, који се у казам ту добро владају, допуштоно је да усаврше овоје способности у раду и на тај начин имају могућности да с успехом раде и на налажењу изуметака разних. Један нознати злочинац и ФалзиФикатор, Џон Вилијамс изумео је за хватање и причвршћавање једну справицу, врло згодну и практичну и прода је једном Фабриканту, који је патентира и заради на њој силне новце. Други један злочинац, убица Венврајт, за време док није погубљен, нронашао је једну врло практичну машину за чишћење разних предмета, а злочинац Туртел, који