Полицијски гласник

СТРАНА 230

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

је извршио неколико убистава, изумео је нова вешала, на којима је сам свршио. Много је и много тако разних предмета и направа у казаматима израђено, врло практичних и корисних, који нису нигде патентирани, али, који показују оштроумље осуђеника, као и Факат да ое у казаматима могу до крајњих граница да развијају дух и способности осуђеника. Вреди на овом месту поменути и интересантни проналазак једног Француског злочинца. Он је конструисао од једног дугачког конопца лествице за пењање и спуштање, али тако практичне да превазилазе све досадашње ватрогасне лествице. На крају тога конопца, који је дугачак преко 30 стопа налази се нека закачка, која се одмах за кров прикачи, ма какав кров био. Некаквим врло оштроумним претплетањем тог конопца човек се врло лако може да успење на кров куће и да се спусти доле, без бојазни да ће се стропоштати. Цео је анарат тако прост и мален, да се може у џепу носити. И ако тај изналазак није патентиран. нашли су га код многих осуђеника, да им се за сваки случај нађе при руци. Сва ова Факта доказују да се људске опособности могу корисно употребити и у осуђеничким заводима, као и то да људска проницљивост и Фантазија може да се развијају иусавршавају само у раду. М. II.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Фотографија као детектив. — Готово се сваки злочинац ужасава, када се говорећи о њему помиње и ФотограФија. Он ггроклиње дан, када је морао бити или се сам фотограФисао, јер је тиме створио себи смртног непријатеља своме позиву. Често је и непрекидно обелодањује ФотограФија и најтајније злочине, а и ствари, које ни једно човечје око није у стању видети и распознати. Један од најзначајних ФалсиФикатора нашега времена нема сумње да је Рихард Пигот, који се у 1882. години најрадије бавио тиме, што је подражавао документе и рукописе познатога ирскога политичара Шарла Стеварта Парнела, не би ли доказао, како Парнел стоји у тајним везама са људима, који су носили на својој души кривицу за убиство лорда Кавендисха. Ти су документи дошли у соиственост листа „Тајмс", и изазвали су највећу сензацију, кад су објављени у њему. Пигот је све њих ФалсиФиковао, али сви докумети буду ФотограФисани и тада подвргнути испитивању. Пошто је Пигот прибавио себи оригиналне харгије, које је Парнел заиста писао, он приђе своме ггослу, да их копира, и то метнувши оригинално писмено на прозорско окно, и преносећи плајвазом на горњу чисту хартију оне речи из оригинала, које су му биле нотребне, те је тако стварао рукопис Парнелов. Ове је потезе плајваза превлачио доцније мастилом, са свим брижљиво. Фотографске репродукције и увеличавања тих ФалсиФиката показали су линије плајваза и мастила, јер потези илајваза нису

били свуда једнако и потпуно превучени мастилом, а сем тога се и мастило на једном месгу расплинуло. Пигот је био за време истраге у слободи, побегне за тим у Париз, па одатле у Мадрид, и ту П Р°ЈУРИ себи куршум кроз главу, кад је полиција разбила врата од његове собе и хтела га притворити. „Тајмс" је морао доцније илатити Парнелу не мање од 5000 фунти сгерлинга оштете, и ако је штампао лажне документе у са свим доброј намери. У једном случају, који ое десио 1897. године у Лондону, пружила је ФотограФија таквог доказа, који је био од велике користи по проналазак злочина. Суд је имао да донесе одлуку у питању, да ли је погрешно мишљење, да је датум на једном документу из јануара месеца 1884. год., заиста преобраћен и направљена од четири цифра пет, или заиста постоји Факг да је докуменат ФалсиФикован. Фотографијом се доказало, да је четири промењено било тек пошто је стајало већ више дана на хартији. Врој је био потпуно исписан, ге није могло биги ни говора, да га је одмах при самом писању преправио оптужени, као што то он сам тврди. Видели су се потези два потпуна броја, те је окривљени на основу тога био осуђен. Ире извесног времена ФотограФија је успела да ослободи од неправде једно невино лице. Једног је дана нађена у Паризу убиЈена једна жена, и тачним испитивањем њеиога одела нађена је на једној њеној руци крагка, седа длака. ФотограФисали су ову длаку и сравнили са другом, узетом из браде једног окривљеног. Никаквих сличности код обеју није нађено; боја и структура били су тако различити, да је полиција решила, да се окривљени пуоти у слободу. Кратко време после тога падне сумња на другог једног човека, и он буде такође притворен. И његова коса није се слагала са оном једном длаком, коју је полиција узела за главни кључ у истрази. Стручњаци буду позвати и они сада утврдише, да нађена длака у опште и није људска, већ од каквог маторог, жутог, кратко ошишаног иса. Притворени је имао таквога пса; полиција узе од њега једну длаку ФотограФиса је и увелича, те тако нађе да се потпуно слаже са оном, која је нађена код оне убијене жене. Изведу по том окривљенога и он признаде своју кривицу. Старо искуство, да се мастилом писано име или какав број с помоћу неке киселине избрише или да се уметне други број или знак, није више ни од какве користи по ФалсиФикаторе, пошто фотограФија открива све. Оригиналне речи остају још постојане, кад се ФотограФишу, а и утицаји киселине на горњој површини хартије лако се дају распознати. Сравњивање крвних зрнаца микроскоиом често је већ учинило важне услуге у проналажењу и осуђивању злочинаца. Стручњак може лако да утврди отиске у разлици крвних зрнаца код сисаваца, рептилија ити птица. Крв сисаваца међутим разликује се од других само величином

зрнаца; па ипак, где то није довољно, ФотограФија чини добре услуге. У једном случају убиства у Сид Валесу окривљен је један човек да је убио другога на тај начин, што му је секиром задао једну велику рану. Сав је изглед био, да је он учинио дело, али ипак пијо било довољно законских основа подозрења, изузимајући то, што је код његове куће нађена једна секира, којом је, према мишљењу медицинских стручњака, могло бити извршено дело. На њој је било и неких попрсканих знакова, а окривљени признаваше још, да су то трагови испрскане крви. »Једну сам козу убио њоме«, рече он. »Мислите, да не бих очистио секиру, да сам њоме убио човека?® Пред суд су донесене ФотограФије козје крви а такође и човечје крви, те се видело, да су крвна зрнца козе знатно мања од зрнаца човечје крви. Крвна зрнца ва секири потпуно су се слагала по својој величини са онима човечјим крвним зрнцима; дакле нису била од козје крви. Сопственик секире у том је погледу слагао. Даље је слагао кад је тврдио, да секиру иије ни мало чистио. На увеличаној фотограФији те секире јасно се и разговетно видело, како је била чишћена, јер су се на горњој површини челика још видели трагови и греботине. У другом, опет, случају, где је убијен један полицајац по имену Коле, пронађен је убица, неки Орок, на тај начин, што г,е на ћускији, која је нађена баш поред убијенога, нашла урезана реч »Рок." Реч је била са свим овлаш угребана и тако излизана, да би се оамо врло јаким микроскопом могла у опште и распознати. Када је то место ФотограФисано и увеличано, један је сведок нознао и умео рећи, да је он сам једног вечера урезао ту реч на ћускији, кад је са убицом седео у једној каФани. У сличном случају доказала је фотографија невиност једнога човека, који је био окривљен за један тежак злочин. Оатужен је био, да је убио једнога познаника, чије је тело нађено скривено у папрати у једној шуми. Брижљивим претресом на лицу места дела нађена је једна мала кутија за машине, какву је имао окривљени, по изсказу многих сведока. Он буде затворен,' али одлучно порицаше, да ма што год зна о убиству, а тако је исто изрично одрицао, да је икада имао такву кутију за машине, какву је полиција нашла на месту, где је извршено дело. Он је био јако противан мишљењу сведока, који су тврдили, да су видели, како је он употребљивао иоту такву кутију за машине. На поклопцу кутије било је много шара и могло се приметити, да међу њима има и неких слова, баш као да је сопственик кутије покушавао да изгребе своје име. Кутија буде предата једном Фотографском стручњаку, који горњу површину ФотограФише са јаком сенком, те се тако јасно могло прочитати име. Ово није било име окривљенога, већ другог госнодина, који је иосетио шуму неколико дана пре извршенога убиства. Кад су му показали кутицу за машине, гшзна