Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 243

оправке, које су изазвале уредбу о којој је реч. Батали, г. Ацо, вере ти. На страни 570, штампан је у изводу закон о телеграфу и телеФону, па уз њега дошли и расписи о томе, а на страни, опет 1340 говори се о поштама -—■ расписи —■ јер тај закон није ни штампан, а г, Аца се буни што то све није стрпано уједно. Шта му човек може на ово рећи?! Чинећи незнатне а безразложне прекоре код одељака: Министарства војног, правде и привреде, што извесни закони нису штампани у целини, или што су штампани из овог или оног државног издања, он је код Министарства Финансија упао у ту погрешку, да огласи за неважеће законе, који и данас важе и нримењују се. Тако, он за уредбу о окружним казначејима вели да је укинута, ма да још није ступио у живот закон о државним благајницама, што се из нагае напомене у зборнику јасно види, и ма да се и данас води књиговодство, засновано овом уредбом и оним осталима, које о овоме говоре. Исто тако он сумњичи и важност закона (Височајшег решења) који говори о пречем праву наплате пореза, кад су у питању држава и обезбеђени повериоци, ма да о томе постоје толике расправе, које су се забављале специјално овим решењем и утврдиле, да опо и данас важи. У осталом, зар је само то, што г. Аца не зна из наше правне књижевности? Зашто није штампан закон о таксама идруги, речено је у предговору, и то мора бити доста и за г. Ацу. Пошто је и код одељка: Миниотарство просвете и црквених послова река-о нешто тек да се рекне, г. Аца се мало више забавио код одељка — „Разно." Питајући се: да ли важи још оно решење о канцеларијским*часовима при министарствима, кад постоји друго о часовима при осталим надлештвима, он је код уредбе о задржавању плате са неке олимпске висине узвикнуо, како је то једно ништавило с обзиром на грађански судски поступак и закон о чиновницима грађанског реда. Овде му само то могу рећи: „рече и остаде жив. (( Уредбе ове важе и данас и по њима поступају и административне и оудске власти, а ако немају среће да их призна и г. Аца, шта му онда могу ја и гата њима могу помоћи. Он је он, и кад не ће да зна за њих, ја их остављам њиховој судбини!! Расписи су прошли као Јанко на Косову. Њих је г. Аца, незнајући ни сам да ли . они важе или не, стрпао у један »хаос« и ту оставио да испуоте душу заједно са њиховим уредником. Они, међутим, изгледа ми вољни су да живе, и чине неоцењиву услугу оним чиновницима, који за њих нису знали. Зашто су они унесени у II део књиге, речеио је у предговору Зборника. Последњи покушај г. Ацин, да нотцени значај ове књиге, састоји се у оној на-

помени, како је закон о јавној безбедности штампан без икакве везе са оним о хајдучији, а то је клот неистина, јер напомена о томе стоји и у ггредговору и у регистру. Ето, ја сам ишао узастопце за г. Ацом, и кад сам изнео сву неоправданост и нетачност његова тврђења, онда могу да кажем, да је ова књига, и ако у њој систем сређивања није изведен до савршенства, због крахкоће времена за које је сређена и штампана, опет од големе користи полицијским чиновницима, како оним старијим тако и млађим, јер ће у њој наћи скоро све оне законе и упуте, који су у вези са њиховом службом. На путу је у осталом израда једне ручне књиге — потсетника — из овога зборника, која ће и по обиму и свему моћи бити ношена у џепу, и служити полицијским чнновницима као помоћно средство за тачну примену закона и онда, кад врше службу и на путу и у селу и у шуми и пољу. Свакако, пак, она је много одмакла од оних царинских зборника, који хронолошким редом гутају законе и расписе, те се нико њима не може послужити, а којима је, чини ми се, г. Аца духовни отац. 30. маја 1905. год. у Београду. Уреднин Полицијског Зборника.

ИСТРАГА ЗЛОНАМЕРНИХ ПАЉЕВИНА

Да се позабавимо овим гштањем дала нам је нарочитог повода врло неповољна статистика о извршењу п проналажењу злонамерних паљевина, које се дешавају у Србији. Довољно ће бити да поменемо само тај Факт, да је за прва четири месеца ове године, према званичним извештајима полицијских власти, извршено у Србији 112 злонамерних паљевипа — дела, која повлаче за собом казну до 20 година робије. Од тих 112 случајева само у 20 кривци су ухваћеии или је пала сумња на њих. Нећемо улазити у то, да бацамо за све ово кривицу на некога, али сматрамо, да ћемо излагањем и упутствима у раду иследничком при ислеђивању паљевииа, моћи бити од користи, те да ое овако мали број проиађених паљевина постепено увећа. Са изналажењем криваца и утврђивањем дела паљевине иследник има највише муке према осталим злочиним делима. У свима стручнима а нарочито у немачкој криминалној литератури, посвећују се истрази паљевина читава научна дела. Дала нам се ирилика, да из једнога по све исцрпнога рада д-ра Алберта Вајнгарта, изнесемо својим читаоцима, бар у изводу, најглавније методе за решење питања: Посто)и ли дело ааљевине ? и Ко је кривац у томе делу? У већини случајева нема оведока који су видели моменат када је ватра букнула. Тада је иследпик упућен на околности. Најбоље је да сазна пре свега: какво је нађено стање аосле иожара иа месту које

је горело ? какво је било аре иожара ? и кад је и где аочео аожар ? I Најважније радае у истрази. I. Увиђај на месту где је горело. 1. До увиђаја ваља по могућству, одржати непромењено стање места на коме је горело, те за то је иследник позван да забрани сопственику и другим присутнима свако измењивање на томе мссту, а но потреби да поставп и стражу. Није родак случај да се носле извеснога времеиа, по већ свршеном увиђају, појави потреба за накнадним или допуним увиђајом, те је у томе циљу врло корисно да се стање на таквом месту одржи непромењено што је могуће дуже. Ако се још за време пожара породи сумња да је случај злонамерне паљевине, ваља људима који гасе пожар наредити, да што мање промена чине приликом гашења. 2. Увиђај ваља учинити што је могуће пре„ јер за неколико дана могу се и најважнији трагови изгубити. 3. Не треба се ограничити па посматрање предмета само с поља, већ треба разгледати изгоретине, гареж и прекривене просторије. 4. Ако се међу ругаевинама од пожара нађе каква каса, не треба је одмах отварати, погато хартије у њој, услед јаке врућине, постају необично запаљиве ; па кад па њих у таквом стању наиђе свеж кисеоник, кад се отворе врата, оне се лако саме од себе запале; онасност је отклоњена, кад се причека да се каса охлади. 5. Протоколу увиђаја треба увек додати нацрт згаригата; неки пут је од користи ФотограФисати га, и то са вигае страна. Фотографија ггружа и те користи, што се на њој могу наћи и опе ствари, које нису заиажене приликом увиђаја, јер се пије могао знаги њихов значај за ток саме истраге. 6. Иследник ваља при увиђају да пази на предмете који могу да пруже какве доказе за кривицу, те да их одуз.ме и чува. На норотнике ће увек више утицати кад сами виде такве предмете него ли кад читају о њима у протоколу увиђаја. 7. Неки пут је од корисги дати столару да састави изгореле или разбијене комаде намештаја, врата и прозоре; тиме се олакгаава преглед свих промена, које је починила ватра. II. Саслушавање сведока. За сведоке ваља узиматп: 1. Становнике куће која је горела, послугу, суседе и она лица која су за време ватре туда пролазила или која су догала у помоћ. Да би се пак оазнало и за друге сведоке, сваког појединог сведока ваља пптати, кога је ове видео на лицу места. 2. Ватрогасце. Они су у могућности да виде највише важних ствари, које други нису могли видети, а оем тога споообни су стручпим погледом ове да посматрају. Сам их позив гони на то, да чине извесна посматрања; главно је правило за гашење пожара, да се пре почетога Га-