Полицијски гласник

ОТРАНА 244

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 25

шења утврди седиште, природа и ширење ватре. Иследник је упућен да иита ватрогасце нарочито о томе, шта су приметил« у почетку и за време пожара; јесу ли видели какве особите појаве и јесу ли могли доћи до каквог закључка о узроку пожара, а даље и о томе шта су све приметили на месту где је горело. Иследник је дужан обратитити нарочиту пажњу на то, какве су промене произвели сами ватрогасци својим радом. Ко не води рачуна о томе, лако долази до погрешних закључака о стању места на коме је горело. 3. Чиновнике осигура,ва.)уИих друштава, пошто они чине сваковрсна посматрања, позвани дужношћу према својим друштвима. Њихова дугогодишња пракса чини их способнима, да пронађу доста важних ствари и нарочито их укажу иследнику, кад је кривцу за злонамерну паљевину циљ, да добије осигурану суму. 4. Полицијске чиновнике. Ако су добро школовани и извежбани, они почињу своја посматрања и истраживања још за време ватре; при том не пазе само оно што се дешава тамо где гори, већ пазе и на оне личности, које су сумњиве да су извршиле паљевину, па их преко поузданих људи држе нод тајном присмотром. III. Прибављање доказа 1. Акта. Ако се може закључити да је паљевину извршио злочинац таквога заната, који при том задовољава своју страст за крађом или радост услед ватре, тада је потребно разгледати акта о случајевима паљевина, који су се у последње време десили у томе крају, а учиниоци им се нису могли пронаћи. У случајевима да је паљевина извршена, да би се добила осигурана сума, иследник ће обратити нарочиту пажњу, да ли је и када осумњичени повисио суму осигурања, и да ли је мењао осигуравајућа друштва. 2. Трговачке књиге осумњиченога показују иследнику материјално стање његово. 3. Планови зграда пружају иследнику изглед ранијега стања изгореле зграде. II Утврђивање објективног постојања деда. I. Какво је било стање места где је горело непосредно пре пожара? 1. Који су аредмети били ка месту аре аојаве аоо/сара? То се може видети по предметима и нађеним остацима на месту дела. Да ли је за време ватре у просторији био намештај и где је стајао, може се видети по патосу, ако је и овај био захваћен ватром. Места, где су стајале ноге намештаја, увек су сасвим сачувана од ватре; ако је ватра најзад и њих захватила, нису тако јако оштечена; из јако изгореле околине, уздижу се она као приметна узвишења. 2. Да ли су врата или ирозори били отворени ире иоЈаве ватре ? а. Иследник ће најпре испитати да ли су горњи делови намештаја прикривени остацима чађавога пухора. Услед оскудице ваздуха, жар не може да сагоре, већ

се диже са димом, па кад се охлади образује црнкасту масу. Нађе ли таквих остатака, може закључити да су врата и прозори били затворени; јер да су једна врата или један прозор били отворени, увек би било довољно свежег кисеоника, да би жар могао изгорети светлим пламеном. б. Неки пут је опет важно по истрагу да се зна, да ли су извесна врата или прозори били отворени у почетку ватре. То се често може познати ио оштећеностима предмета које су услед ватре претрпели; по себи се разуме да су штете најјаче на страни окренутој ватри. При том ваља пазити да ли су највећа оштећења на унутрашњој или спољашњој страни врата или прозора. Ако су н. пр. врата од каквога ормана највећма изгорела на унутрашњој страни, она су морала бити отворена за време ватре, у случају да је ова долазила с поља. На сваки начин да су мохчш и ватрогасци, за време гашења и спасавања, отворити или затворити прозоре или врата. Тога ради ваља све учеснике и о томе испитати као сведоке. II. Кад је иочела ватра ? 1. Да бисмо дошли до тога закл.учка када је почела ватра, морамо се послужити разним околностима које прате њу, као што су пламен, дим, топлота и оштећења услед ватре. Ватра се најдоцније могла појавити онда, када је која од тих околности примећена. У једноме се случају појавила ватра у затвореном подрумчету. Дим и пламен нису се могли испрва приметити. На против, кад је на горњем спрату точена вода са чесме, примећено је да је иста врућа. Кратко време пре тога што је примећено, најдоцније је време када се ватра морала појавити. Обратно се може узети као најмање вероватно да је ватра почела у извесно време, ако личности у околини мес.та где гори нису могле приметити ни ватру, ни дим, па ни појачану топлоту на коме месту; то не вреди за прах од гара, пошто се овај може не запазити за дуже време. 2. Каткад се још тачније може утврдити почетак ватре, ако се зна, у колико су далеко од извесног одређеног времена допрле њене последице. Неки пут се услед слабог распрострањења ватре, може распознати да је ватра тек била почела, н, пр. ако на стогу сламе гори само горња површина, или ако два блиска стога горе још сваки засебно. Ако је ватра и даље захватила, могуће је закључивати о њеноме трајању.ј С једне стране ваља имати у виду још и брзину сагоревања предмета, као и то да ли је био сув или мокар, да ли је био свезан, спутан или одрешен, и да ли је био спремљен за горење; с друге стране ваља п зити, да ли постоје околности, које су ватру потпиривале (као промаја) или је угушивале (као недостатак ваздуха). Пухор оц гара спорије се развија од иламена ватре која гори; ако се такав пухор далеко распростро, може се отуда закључити, да се већ од дужег времена почео лучити; он може да траје недељама, па и годинама.

Ако нема довољно ваздуха, запаљени чврсто стегнути памук тиња н. пр. каткад недељама, док не наступи пламен; у колико је чвршће спакован, у толико спорије тиња. (наставиће се) Д. В. БашЉ

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај неумесне примене чл. 152. закона о општинама. Ради подизања цркве, општини ж био је потребан новац, те је одбор решио, да се извесан део утрине испарцелише и изда појединцима за више година под закуп (15. година), те тим добивени новцем да подигне цркву. Пре овог решења, а у истом циљу, одбор је решио, да се, ради извршења овог парцелисања, изда из готовине извесна сума, и среска власт је ово одобрила одлуком својом од 4. септембра 1904, године. № 12397. Ну у међувремену од овог свог решења и оног ирвог, среска власт је примила примедбе Државног Савета, који не одобрава, да се ово земљиште отуђи, с тога, налазећи, да Савет не дозвољава никакву деобу, огласи решењем својв: од 22. октобра 1904. године № 1450. своје раније решење за неважеКе, и нареди суду, да сваки рад на деоби обустави, Противу овога решења, суд општине ж изјавио је жалбу Државном Савету, износећи у истој у главном: 1. Да не може сама власт своје раније решење ништити; 2. да задржана одлука није противна закону; 3. да у решењу среске власти немам једног законског прописа; ,4. да ранија Саветска одлука са овим предметом нема ничег заједничког. Државни Савет одлуком својом од 24, маја 1905. године № 3329. поништио је решење надзорне власти, налазећи, даоно не одговара закону, прво по Форми, јер није, у смислу чл. 152. и 156. закона о општинама, засновано ни на једном законском пропису. Сем тога, ни по садржини не одговара закону, јер не може бити разлог за задржавање од извршеш ове одлуке одборске, донете по тач. 3. чл, 86. поменутог закона, о давању имава под закуп, решење Државног Савета, донето по чл. 33. закона о општинама, о одлуци зборској о отуђењу, пошто су издавање под закуи и отуђење потдуно разнолике правне радње.

Противу одпуке општинског одбора, којим се № сници општински разрешују од дужностх, жал! се изјављује непосредној надзорној власти. Суд и одбор општине новачке 27. фобруара 1905. године № 116. донео је решење, да се Петар Веселиновић, кмет исте општине, разреши од дужносги. Противу овог решења ВеселиновиН је изјавио жалбу Државном Савету, тражек,