Полицијски гласник

СТРАНА 246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

каквог земљишта; даље кад стесне сеоске путеве и т. д., и ако није, којој власти треба оптужити такве кривцеи б. „да ли општиноки суд може вршити егзекуцијом наплату дуга од својпх дужника, и ако не може, која је власт за то надлежна ?" — На ова питања одговарамо : а, По § 4. полиц. уредбе, општипски судови суде све кривце из III частп кривичнога закона, па по томе суде и случајеве из т. 1. § 339. кр. закона као и оне из § 375. под а. Њима ништа не смета то, што се општина овде јавља као приватно-правна личност и нека врста тужиоца, јер се судови у овом случају јављају не као иредставпици општинских интереса, него као државна установа за вршење извесних закона, по којима се од њих тражи заштига јавних и приватних интереса, у овоме случају општинских; и б, Општине према својим дужницима стоје у положају обичних поверилица и ништа више. Према томе, оне се за наплату својих нотраживања морају обраћати са тужбом надлежним судовима [до 200 дин. општинском а преко ове државном) и тек кад имају осудно решење могу тражити извршење. Наравно, ако је судио општински суд, он ће сам и извршити своју осуду ио § 24. грађ. суд. поступка, а ако је судио Првостепени суд, онда ће се пресуда или осудно решење поднети на извршење надлежној полициској власти у смислу § 462. грађ. суд. поступка. II. Суд општине вранићске, актом својим од 14. анрила ове год. пита: п По чл. 11. Усгава земаљског, нико не може бити суђен, док не буде надлежно саслушан или законим начипом позван да се брани. По чл. 24. закона о народним школама, порсд осталог, изостанке ђачке цени учитељ, и оие, који су учињени из важних разлога оиравдава. а неоправдане доставља месном школском одбору да казни ђачке родитеље нли старатеље. 11о чл. пак 57. истог закбна, сваки је члан школског одбора дужан долазити у седнице, јер ако не дође па не оправда свој изостанак важним узроком, казниће се, од стране школског одбора, за сваки изостанак по три дин. у корист школске благајне. Питање је сада да ли наређења чл. 11. Устава важе и за случајеве из чл. 24. и 57. зак. о народним школама, или ће се кажњавање вршити и б:з тога. Нарочито се истиче питање, да ли ће узимати реч у случајевима чл. 24. или ће се веровати просто изјави ц оцени учитеља«. Моли се уредништво да извЛли изиети своје гледиште по овој ствари. — На ово питање одговарамо: И ако се у закону о народним школамаза случајеве који су истакнути ништа

не вели одређено, да ли ће се дотична лица узимати на одговор или не, ипак се не могу обићи уставне одредбе из чл. 11. без повреде самога устава. И у случајевима чл. 24. и у случајевима чл. 57. морају се дотична лица позвати ла оправдају своје изостанке односно изостанке њихове деце, иа тек ако то не могу учинити има места казни. Код чл. 24. не мења ништа ствар, што се учитељу пружа право, да неке изостанке сам оправда, јер за оне који нису оправдали, по његовом схватању он је само тужитељ и пишта више, пошто није искључена могућносг да неко школском одбору поднесе тако убедљиве доказе о своје невиности који искључују казну, а које, може бити, није могао и стигао однети учитељу, кад је он тражио обавештење. III Суд општине кораћичке, актом својим он 10. јуна ове год. Бр. 1556. пита: »Један сопственик парнога млина у нашој општинп бави се још и куповином и продајом хране мештанима. Храну даје на почек. Сву продату храну он мери на своме кантару, ма да у општини постоји општински кантар. Да ли се према овом лицу могу применити наређења § 392. крив. закона?« — На ово питање одговарамо: По чл. 1. закона о општинској мерини, све што се прода у једној општини а теже је од 25. к.грама. мора се измерити на општинским мерама п за то платити прописна такса. Према томе ако и таопштина има мерило прописаним законом о метарским мерама има права на паплату мерине од лица о коме је реч, ако оно нродаје тежине изнад 25. килограма. Ако ово лице неће да врши паређења закона о општинској мерини суд га може нагнати, казнама по чл. 11. поменутога закона, а не по § 392. тачке прве која не важи више после појаве закона о општинској мерини. IV Један општински писар пита: »По чл. 2 гач. 8. закона о таксама казано је да се илаћања таксе ослобођавају сиромаси којп не плаћају држави више од пет динара неи. пореае, без приреза и личног пореза, кад о томе поднесу уверење. Молим уредништво за објашњење, да ли ово важи и за оне случајеве из закона о таксама, кад се неко осуди за иступну кривицу или по каквом грађапском спору на плаћање т. ј. да ли ову таксу може заменити уверењем?« — На ово питање .одговарамо: Тачка 8. чл. 2. закона о таксама нарочито и регулисава случајеве из закона о таксама, па према томе са свим је јасно, да она говори о случајевима, који су овим питањемис такнути. Може се, дакле, уверењем заменити такса и по грађанским споровима и по иступним кривицама.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Крадљивци аутомобила. Париским чиновницима криминалне полиције Детлингу и Герабију пошло је за руком, да успехом крунишу свој задатак, који им је био стављен, а то је, да пронађу два крадљивца аутомобила. Они направише плаи за хватање, а за његову основицу узели су то, што је један предњи точак на аутомобилу био покварен, и захтевао је поправку, ако се хтео употребити. У тол цил>у издали су огласе по новинама, д;; се нуде врло способни механичари за ссаковрсне оправке, и по јевтину награду. Након тих огласа добили су разне позиво ради посла, и они су им се свима одазивали Најзад су добили један нозив од извесног Друјина, те се и њему представише као механичари. Ту су наишли на прави пут, јер им је Дрјуин показао онакав аутомобил баш како је описан онај украдени. Друјина су одмах притворили; он је одмах признао кривицу, а шта више означио је и своје оаучеснике. Сунчева светлоот као средство за дезинфекцију. ПроФесор Есмарх у Килу доказао је безбројним покушајима и пробама, да је сунчева светлост врло успешно и корисно средство за чистоту и здравље. Клицама различних болести пунио је одело, коже, кревете, намештаје, рубље и томе слично, излагао их сунчевим зрацимав после сваког сата посматрао је далиих још има. Успех је био неочекиван. Нарочито је брзо убијало сунце бациле колерине, и то не само на горњој површини кревета, већ и у дубоким деловима његовим. Ма да спорије, ипак је с успехом утицало сунце да уништи бактерије тиФуса, туберкулозе и других болести. Као што се из тога види, најобичније, најјевтиније, а поуздано средотво противу ширења заразних болести, јесу сунчеви зраци, те се за то по потреби треба најпре њима послужити, док не стигну или се не прибаве друга дезинФекциона средства.

Поштанске марке. — У последње време и код пас су се појавиле поштанске дописнице, на којима су назначени положаји марака за договарање и споразумевање љубавних парова. У Немачкој су злочинци искористили ту прилику, те су се, лепљењем марака на писмима, са свим тачно споразумевали са друговима у слободи, и ако је писма испошиљала сама истражна власт. Најзад је то договаран.е пало у очи полицији, те сад злочинцине смеју сами ни марке да лепе у својој преписци. Романтично бегствоједногпритворенш, — У Кракови побегао је из исгражнога затвора на врло оригиналан начин један притвореник, по, имену Ледвос, и то између три и четири сата по подне. Намерно је изазвао свађу са друговима у притвору, те је за то Ледвос затворену засебну ћелију. Ту је ноктима изгребао дрво око ексера на вратима тако, да су се врата једним ударцем могла отвории