Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247

и кроз њих изаћи. Кад је идуће недеље дошао оџачар, Ледвос се прерупш као оџачар, тиме што је намазао лице чађу изпећи, нагаравио одело, од цииелаисекао папуче, па. од преостале коже направио широк појас. Са шешира скинуо је обод и направио тако округлу каницу, какву поое обич.но оџачари. Тако прерушен истави врата своје Келије, и са свнм мирно шеташе кроз ходнике до дворишта. Нигде га није нико задра«ао, и на главним вратима сам му је вратар отворио, те је тако изашао на улицу, упутио се ка предграђу и ту му се загубио траг. Чему се све неће досетити човек жудан слободе! Кра^а за љубав науке. — Једна оригинална и веома интересантна крађа, како по личностима које су је извршиле, тако ипо нредметима који су украдени, суђена је недавно у јуријевском апелационом суду (Русија) уз најживље интересовање тамошњих универзитетских ученика и свег интелигентнијег грађанства. Ево у чему је отвар: Ноћу између 15—16 и : 28—29 децембра 1803. год. покрадени су из Фармаколошке ихемијске лабораторије универсигета многи инструменти и препарати знатне вредности. Извештена о овоме месна полицијска власт предузела је најживљу истрагу, али је сав њен рад остао безуспешан. Јануара месеца прошле год предстали оу полицији стари универзитетски ученици: Еиљем Вајнберг и Фридрих Орг и иредали јој све покрадене инструменте саизјавом: да су их они у своје време узели из лабораторије али не у циљу користољубља, већ ради физичког и хемијског еконериментисања. Имали су, веле, намеру, да све узете ствари, по свршеном послу, врате опет у лабораторију, разуме се тајно, али кад су видели да је универзитетска унрава објавила ову крађу, претпоставшш су да их предаду полицији. Најзад су додали, да јако жале што се све ово морало десити, као и да се кају због својих поступака. По свршеном иретресу суд је ослободио оба окривљена на велико задовољство многобројне ирисутне иублике. Крађа ова у многоме подсећа на врло честе крађе лешева у средњем веку, у цил>у изучавања анатомије. Самоубиства у Немачкој. — Према тачним статистичким подацима, број самоубистава у Немачкој нагло је порастао у току последњих година, јер за последње три године износи 20'4 на 100.000 становника. Статистика је још утврдила, да је највећи број самоубиства извршен у индустријским, а најмањи у земљорадничким окрузима. Нова примена антропометрије. — Да би се опречило ФалсиФиковање радова великих оликара и скулптора, један Француски антиквар предлаже: да у будуће сваки бољи сликар и скулптор на свом раду ставл>а и отисак свога десног палца, те да на овај начин потпуно онемогући ФалсиФиковање тог рада. Идеја је оригинална

али не и потпуно нова. Позиата је ствар, да су већина аутократа на крајњем Истоку у ранијим временима потписивали сва важнија акта отиском десног длана.

Извршеве омртне казне у Америци. Као што је већ познато, у Америци убијају помоКу електричне струје личности на смрт осуђене. Колико је овај начин неирактичан и свиреп, нека послуже као доказ ови реци из Гласника Сједињених Америчких Држава: »Припреме око извршења трајале су неколико минути. Пошто је осуђени Мишел Шииер, који је убио своју жену, чврсто везан за Фаталну столицу, пуштена је на њега електричиа струја у јачини од 1750 волти. После 53 секунда нрисутни лекар прегледао је осуђеног и изјавио да је мртав, те су га с тога пренели у салу за секцирање. Тек што су га ноложили на сто, осуђени је, на велико запрепашћење присутних, отпочео дисати и мицати рукама и ногама. Разуме се већ, да су га ионова везали за столицу и изложили струји за време од једног минута. После категоричке изјаве лекарове да осуђени овога пута неће оживети, сведоци су напустили салу, али су се убрзо морали натраг вратити, јер се несрећни Шилер поново почео кретати. И по трећи пут иривезали су га за столицу и за дуже време изложили много већој струји, после чега је одиста био мртав. Пренеражени призором који су видели, и загађени мирисом од изгоретине, сведоци су готово ггобегли из сале у којој је вршена ова операција. Глава несрећног Шилера изгледала је као иечена "

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Утврђена идентичност. У 19. броју «Полицијокога Гласника" од оие годинс изнели

родом из Крагујевца. Под овим именом био је и од стране београдске полиције и од других полицијских власти у земљи више пута кажњаван, а тим су га именом звади и други коцкари и његови другови. Међутим, одмах по објављеној слици добили смо извештај од једнога општинскога иисара из унутрашњости, који јавља да ово лице није Алекса Марковић, већ Иван Чајковски, родом из Пирота. Предузетом истрагом поводом овога ради утврђења идовтичности овога лица констатовано је : да се он доиста зоне Иван Чајковски, да је 1884. год. рођен у Зајечару и да је син Влајка Чајковског, бив. инжињера, који је био родом из Руске Пољоке и да има и сада живу матер, преудату у Краљеву. Лажни ((Алекса 8 је код Уираве гр. Београда такође признао да су ови подаци о њему истинити и да је се издапао под другим именом са тога, да би избегао војну обавезу, у чему је до сада и усневао. Пошто су га војне власти тражиле ради одслужења сгалног кадра, то га је Управа гр. Веограда 15. тек. месеца са актом Вр. 18 185. спровела команданту гимочке дивиз. области у Зајечар. Ако би ко о њему још што знао, моли се да о томе извести ово уреднпштво.

П 0 Т Е Р Е Јуна 18. тек. год., непознати крадл.ивац украо је из стана г. Стојапа Пајкића, рентијера ове ствари: а, један пар дијамантских минђуша у облику розете са једним брилијаптским каменом; б, Један женски брилијантски прстен са једним каменом; в, један прстен дијамангски са три повећа камена у једном реду, и г, три женске куглице : две сребрне и једпа ћилибарска. За крадл^ивцима и покрађом наређује се живо тражење. Нарочита пажња скреће се личностима којс купују или узимају у залогу ствари

смо ФотограФију са описом једног коцкара, који је до тадг. био иознат и редовно е издавао као Алекса Марковић —• „Швапче",

од вредности, да буду веома пажљиие, јср је крадљивац већ успео да код извосног завода заложи један украдени сахат, па је с тога врло