Полицијски гласник

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

надзор над водама и дајући одобрења за употребу воде, мора поштовати приватна ирава, која поотоје оамо на јавним неаловним и ириватним водама, јер таквих ирава нема на јавним пловним водама. Граница је, дакле, надлежности тих двеју власти у граници између јавиога и ириватнога (или грађанскога) ирава. Јавно право регулише одношаје појединаца према државноправној заједници, које је он члан; а Приватно Право, пак, одношаје и интересе појединца као приватног лица према' другим приватним лицима. Ови нриватно-правни одношаји деле се у т. зв. имовно-иравне и иородично-иравне одношаје, из којих истичу' поједина суб]вктивна овлашКења или ирава. По томе, дакле, у сваком даном случају, кад искрсне какво спорно питање о употреби воде, односно о подизању или преиначењу какве грађевине на води, треба на то гледати: каква је иравна ирирода онога прописа или правне норме. која регулише онај иравни одношај, који је уплетен у оно питање о употреби воде које се покреће и које има да се реши; па, ако је тај правни одношај регулисан Приватним Правом (т. ј. Грађанским Закоником) онда је то ириватноиравни одноша] и спор о истоме има суд да реши (н. пр. кад је спор о својини онога земљишта на којем молилац одобрења жели подићи грађевину ради употребе воде, или, кад је спор о службености на том земљишту или на дотичној води, коју би та грађевина или начин употребе воде пони1РТИ0 и т, д.); а ако пак, спорни правни одношај регулише такав закон, који спада у област јавнога права. онда о њему има да реши административна власт (н. пр. питање о оиштој уиотреби јавних вода, кад оно искрсне између два лица, решава полицијска власт а не суд.). 87. — Но између те две правне области, Јавнога и Приватног Права, не може се границе свуда сасвим оштро и одсечно повући, јер се супротност, која међу њима постоји, не истиче свуда и свакад у истој мери, већ има прелаза из једне у другу. Узрок је том прелазу органоко схватање целокупног друштвеног и државног живота. Отуда на миоге ириватно-иравне одношаје, као и на ириватна ир ава, често утиче јавни интерес. Тако н. пр. и оамо ираво својине, као тип свих приватних права. ограничено је у извесним погледима из обзира на јавни интерес. На кратко, има правних одношаја у којих је двојни правни карактер: привагно правни и јавно-правни. Отуда и случајеви у ирактичком животу, у којима је уплетен такав иравни одношај с двоЈним иравним карактером, па отуда и могућност да о једиој и истој ствари могу решавати и административиа и судска власт; али и у том случају, свака од њих решава ту ствар у границама своје надлежности и доноси решење из разних побуда. На прилику. један прибрежни сопственик просипа нечисте материје у реку, која служи селу за пиће, те тиме чини веду нездравом. Тада ће полицијска власт, као једина надлежна, у оиштем интересу, забранити том сопственику да даље не просипа шкодљиве материје у реку. А ако ниже на тој реци постоји каква грађевина или предузеће, за које је иотребна чиста вода (н. пр. цраница рубља), онда се сопственику те грађевине или предузећа вређа ириватан интерес , и онда ће бити суд надлежан

да одлуком својом забрани оном прибрежном сопственику да даље воду не прља и да плати накнаду за причињену штету том сопственику грађевине или предуззћа. Или, једап нрибрежни сопственик толико воде црпе из реке да село нема довољно воде за домаће нотребе а и даљи прибрежни сопственик нема онолико воде, на колико има гтрава (н. пр. за своју воденицу); у овом случају се штети и јавни и ириватни интерес; за заштиту јавног интересе надлежна је полицијска влаот, она ће дакле забранити том ирибрежном сопственику да не задржава сувише воду, а за заштиту приватног иитереса надлежан је суд, којиће, на тужбу доњега прибрежиога сопственика, забранити оиом горњем сопственику да даље задржава воду на штету онога, па ако има штете за онога досудиће му и накнаду за исту, ако је тражи. 88. — Из овог начелног ограничења надлежности тих двеју власти, што је само последица начела поделе власти, излази: а) да судска власт, мора, при решавању нриватноправних спорова, који се односе на употребу воде, поштовати оиште и иосебне наредбе административне власти, ако нађе да су ове наредбе издане у границама закона (чл. 117. Устава) и ако оне шгите јавни интерес. Нпр. наредба да нико на извесној реци не може подизати брану исиод извесне висине, како би се тиме спречила иоплава села или града или земаља; или наредба Павлу да своју брану спусти испод досадање висине, пошто она причињава ноплаву суседних земаља. И б) да административна (полицијска власт) дајући одобрење за посебну употребу воде, односно за подизање какве грађевине на води, не сме вређати ививатна ирава. У том случају, кад такво одобрење вређа чије приватно право, у корист приватног лица (молиоца одобрења), суд може, на тужбу онога, чије је приватно право оштећено, наредити да се одобрена грађевина или предузеће измени па и иоруши. Само у оиштем интересу може административна власт наредбом својом ограничити или иоништити приватно право, ако за такву наредбу има ослонца у ком закону; па и тада справедљивост захтева да се за то сужавање или поништење приватног права даде сразмерна накнада (в. случајеве експропријације под бр. VI.) 89. — У циљу, да би се издавањем одобрења појединцима за подизање нових грађевина на води или за нреиначавање оних, које већ постоје, спречила могућа повреда туђих приватних права, а тиме и умножавање приватноправних спорова, законодавац и наређује полицијској власти да пре, него што такво одобрење изда, учини кратак извиђај да ли тим одобрењем не би била повређена чија приватна права и да покуша да путем споразума између молиоца одобрења и осталих интересованих лица изравна сукоб њихових интереса и тиме спречи могући спор између њих. Полицијска власт тиме није добила и овлашћење да она тај сукоб својом одлуком расправља. Ако не успе да интересована лица склони на поравнање, онда ће их, у смислу расписа министровог, упутити суду, да тамо тај сукоб расправе, а она ће с давањем одобрења причекати свршетак тога спора. Андра Ђор-ђеви+1

КРИМННАЛНА СУДСКА ПОЖЦИЈА као нарочита установа Да би у даљим излагањима бити јасни, потребно је, да наговестимо одмах, да мислимо на онај део криминалне полиције, коме је задатак да открива извршена зло-

чина и престуина дела и да проналази и хвата преступнике и злочинце, који су за та дела одговорни, па да их по том, са доказима, у колико су прикупљени, иредаје истражној власти. Из оквираовога написа отпада, дакле, не само превентивна полиција у опште, него и сав део

репресивне полиције, који не би имао везе са надлежношћу судске власти у примени казненога права. У тако обележеним границама, намера нам је, у главном, да истакнемо важност и умесност начела, да ова врста полиције треба да се организује особено, да се као нарочита установа