Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 235

издвоји из саотава садашње полицијске власти, да самим тим сасвим испадне и из падлежности Минисгарства Унутрашњих Дела, па да се, као криминална судска полиција, пренесе у надлежност Министарства Правде. Развијајући ову мисао, као главну, у њеним важнијим начслним странама, ми се нећемо упуштати у детаље, које захтева њена Формална организација. Таква дискусија ствари захтева ширу. опсежнију расираву, која би захватила бар сва важнија питања о реорганизацији садашње наше полиције безбедности; а тако пространа тела одвела би сувише далеко, и више би омела, него користила нашој намери, да главну ствар што одређеније истакнемо и што јасније образлошимо. Ако и у колико успемо у тој намери, ми смо самим тим учинили доста, да се једновремено схвате и главне основе, на којима би нову организацију криминалНе полиције требало извести. У осталом, ближе извођење тога начела ствар је практичне природе и могло би имати разне облике, према томе, шта се за наше придике сматра као више или мање целисходно, и постојили већа или мања фискална могућност, да се то начело слабије или интензивније примени. Данас је већ потпуно пречишћено питање о томе, да цивилно правосуђе треба да има своју извршну власт. Ово начело у многим културним државама већ је и примењено и добило значајно место у судској организацији. Потреба судске извршне власти и у нас је призната и ако још није задовољепа. Међутим, сви су изгледи, да ће се и то скоро учинити, бар с обзиром на озбиљне намере надлежних Фактора, који су пре кратког времена нашли израза и у Формално спремљеном законском пројекту. Као год што је цивилно правосуђе нашло своју природну допуну у установи нарочите, судске изврпше власти, тако и кривично правосуђе тражи своју допуну у установи своје полиције, у установи крнминалне судске полиције. Шта више, та је допуна с гледишта јавних интереса још и претежнијег значаја. Јер, с обзиром на далеко већи значај права и интереса, којима је кривично правосуђе намењено као заштита, с обзиром на задаћу тога правосуђа да служи као најинтензивнија законска санкција за целокупни правни поредак и с обзиром на огромни интерес јавног права, да се јавна реч што јаче осигура и заштити од повреда, — захтев о организацијикриминалне судске полиције, посвојој важности, знатно се истиче изнад захтева' о организацији судске извршне власти. И ако је установа судеке извршне иласти, ио својој задаћи, позвана, да служи примењеном цивилном правосуђу као санкција и да на тај начин обезбеди сав практички значај његових пуноважних одлука, и ако у том облику судска извршна власт има да обезбеди сав правни еФект цивилног правосуђа, и ако је таква задаћа судске извршне власти од врло велике важности за јавни ред, ипак је важнији онај други део јавнога реда, који претпоставља што поузданију заштиту личне и имовне безбедности. Ако правни поредак није у

том смислу довољно заштићен, онда је управо беспредметна заштита, коју има цивилно правосуђе уустанови судске извршне власти. Какве користи може један грађанин имати отуда, што му је судски „егзекутор к наплатио извесну тражбину, ако није довољно заглтићен у томе, да му добивени новац неће украсти први, који га на сокаку сретне. Овако драстичан пример навели смо само с тога, да би нам излагање било јасније у томе, да је начелно важнија задаћа државе, да заштити јавни ред од кривичних, него од грађанских правних повреда. Само под претпоставком, да постоји довољна заштита у оном правом смислу, може бити речи и о заштити приватних грађанских права. Држава, која у том односу није довољно испунила своју дужност и поред најмодернијих правних и политичких институција, које обележавају њену организацију, може се с-амо с гледишта Формалног права сматрати као савремена правна држава; али, онаније то и у ствари. Ако су значи принципи државнога права, да је добар јавни ред први и најнепосреднији услов, па да државна власт може с успехом да врши целокупну осталу своју мисију, као законодавна власт онда је већа или мања оскудица тога услова најнепосредније обележје правног и културног ступња, до кога се дотична државна организација издигла. Зато се тако често и толико оправдано и иаводи турски државни режим као пример јавнога реда у негативном смислу. Веома угледан немачки писац Сајдел, расправљајући поједине важније категорије из области државнога права, свом жестином и одређеношћу једног, иначе, смишљеног и одмереног писца, указује на оне дужности државе, као на првостепене, које захтавају поуздан и што јаче загарантован јавни ред, У осталом и лајички претрес ствари био би довољан, па да се разуме, да за једног грађанина нема интимнијег интереса, него што је интерес личне и имовне безбодности; јер на што му сва остала права и користи, ако је изложен сталном ризику личних и и имовних напада, ако су му угрожени живот и својина. После ових напомена, није потребно нарочито објашњавати, од колике је важносги имати добро организовану власт, која је намењена загнтити личне и имовне безбедности. Оставл>ајући онај део власти, који у овом односу дејствује као превентивна полиција и држећи се раније истакнутих граница, које смо овом напису одредили, реч је о томе, да ли је онај део криминалне полиције, који је намењен откривању злочина и иреступа и хватању т преступника и злочинаца, испунио у свом садашњем стању услове једне добро организоване власти која би своју дужност вршила с успехом? Питање ово, у смислу, у коме га ми претресамо, интересује чак и једну Пруску, па, што је у главно, и сам Берлин, ма да се зна, да са радом и организацијом полиције безбедности, Верлинска полиција стоји толико добро, да се често истиче као углед јаке полиције безбедности. Па. ипак, немачки писац Д-р Швикерат напада садашње стање берлин-

ске и у опште пруске полиције, баш у тој страни, што она не потпада под Министарство Правде, што није у непосредној власти и служби правосуђа, већ је, као саставни део целокупне полиције, на штету свога позива, мешавином са осталим облицима полицијске надлежности са којима по својој природи нема везе, изгубила облик, који јој начелно припада. Излажући неколике разлоге, којима брани овакав свој захтев, он сас.вим одређено и одлучно тврди, да би криминална полиција, реорганизована на таквој основи,давала далеко боље ресултате. Основна мисао овога писца, која би нову организацију обележавала, састоји се у томе, да ову полицију треба сасвим издвојити из састава остале полиције и оставити је у непосредну службу државног тужиоца. Да приступимо сада ближем претресу саме ствари, а у пр1:ом реду сновном разлогу, којим би се, по нашој оцени, могла бранити оваква издвојеност криминалне полиције, наравно, у оном делу њене наддежности, који се бдноси на извршена злочина и пресупна дела. Захтев за ову подвојеност има уза се и политичке и правне разлоге; јер и разлози криминалне политике, као разлози целиеходности и разлози правне природе, који истичу из пречишћених главних начела о надлежности судске административне власти, говоре за то, да криминална полиција, у овом смислу и обиму, у коме је овде реч, нема везе са надлежношћу административне, већ искључиво са надлежношћу судске власти. Потребно је, да ово ближе објаснимо. Као што је познато, надлежност судске власти простире се на оцену и расправу конкретних случајева. То опште обележје њене надлежности има примене и за кривичпо правосуђе. Судска власт не може у примени казненог права ићи даље од граница, које јој одређују конкретни казнени Факти. Право иницијативе, посматрано и са гледишта судске уставне и земаљске компетенце припада искључиво управној власти у опште, па и у оном делу, у коме би се она односила на заштиту јавног поретка сузбијањем кривичних појава. И тај део надлежности управне власти врло је простран и важан. Јер, колико је за солидну заштиту јавнога реда неодступна потреба, да државна власт сваку нротивправну кривичну повреду, сваки незаконити акт, којом би тај ред на казненој основи био поремећен, кажњава, да у облику промењене судске надлежности рехабилитира углед свога позива и да у свој могућнооти поправи последице које је кривица оставила, још је целисходније и за правни ауторитет јавнога реда корисније снажно,м и добро смишљеном организацијом јавне службе доприиети, да се казнена дела, по могућству, и не јављају, или да се овакава појава сведе на што мању меру. Радећи у овом другом правцу, а не на трагању већ учињених кривица, њена надлежност има отрого позитивни значај, јер јој припада право најшире иницијативе, да у свој мери у границама закона и Фискалне могућности сузбија и саму могућност кривичних дела. У том облику свога позива државна