Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 239

се на месту или у близини извршеног злочина нађе одело убице или крадљивца, било као замена за намерно однето одело убијене или покрадене жртве, било случајно или уолед стинаја прилика ваборављено. Једно од гхрвих, а за истрагу у иото доба и од најважнијих питања, које се овом приликом намеће, јесте: чиЈв је, коме је ириаада.ло ово одело? Обични, и у већини случаја једини начин тражења одговора на постављено питање, састоји се у јавном излагању или описивању нађених ствари, и нади да ће срећа или случај, ти најбољи помагачи сваког иследника, пружити колико толико обавештења за даљу истрагу. Није, међутим, тешко увидети, а још лакше је доказати, да је овај примитивни начин истраживања сопственика нађеног одела не само непрактичан и непоуздан, већ и, по правилу, безуспешан. Ако тражена личност није из околине, више је но извесно да ће њен идентитет остати ненознат. А шта тек да речемо о заблудама, које су тако честе и обичне у овим случајима ? Очигледно је, ггрема овоме, да ће иотрага имати врло мало, а у огромној већини случаја ни мало користи од трагова који су нађени на месту извршеног злочина, и који су махом једини ослонац за даљу истрагу. Цела ствар, међутим, добиће сасвим други вид, ако се приликом решења изложеног питања узме у помоћ антропометријски опис. Изгледи на успех, који су без овог описа зависили од среће и случаја, пењу се са овим до вероватноће, па врло често и до позитивитета. Позната је ствар, да је већина тежих кривичних дела, нарочито код нас, резултат поврата, т. ј. да се ова дела врше од личности које су једном већ биле осуђиване. Ако су ове личности биле мерене и ФотограФисане за време своје прве осуде, а у земљама у којима је сисгем Бертилонов благовремено уведен по свима окружним местима и при свима казненим заводима ово их није могло мимоићи, утврђивање њиховог идентитета помоћу одела, ма колико изгледало невероватно, може се сматрати као ствар позитивна. Сам начин којим се ово постизава, и ако на први поглед изгледа тежак и компликован, у ствари је веома прост и лак за све личности које су колико толико упозиате са оистемом Бертилоновим. Оно на што треба обратити нарочиту пажњу, то је тачност мера код појединих делова одела и њихов однос према мерама антропометријског описа. Све остало ствар је пажљивог рачунања, као што ће се видети из даљег излагања. Ну, пре него што би прешли на ово излагање, неопходно је иотребно, ради његовог шго бољег разумевања, да речемо неколико речи о идентитету у опште и начину по коме се у Вертилоновом систему, на основу мера појединих делова тела, изналазе личности чији је идентитет непознат (класиФикација описај. * * * Питање о идентитету увек је било једно од најважнијих питања у области

кривичног правосуђа, али се важност његова нарочито испољила са развитком саобраћајннх оредстава и наглим напретком друштва у прошлом веку, који су створили могућност злочинцима да се прерушавају до савршенства, и да тако прерушени прелазе у најкраћем времену не само из државе у државу, већ и са континента на континент. После неуспешног жигосања и шаблонског оиисивања. криваца, са чијом се употребом срећемо све до половине прошлог века, мислило се да ће се помоћу фотограФисања криваца решити врло лако и питање о идентитету, али је пракса убрзо доказала да је ово мишљење било нетачно. Остављајући на страну лакоћу у вештачком прерушавању и природну промену ФотограФисаних личности, сама немогућност тачне класиФикације иоле већег броја ФОтограФија онемогућила је, у основи, њихову примену у области апсолутног идентитета. Колико би само времена требало, да се у збирци од неколико деоетина хиљада Фотографија, нађе она која би одговарала личности чији се идентитет жели да утврди ? Јасно је, да би за овај циљ, и ради констатовања идентичности само једног лица, било потребно бар неколико дана, не рачунајући у ово заборав и заблуде без којих је тешко и замислити један овако досадан и заморан посао. Ну и кад би, у опште, било могуће савладати ову тешкоћу у класиФицирању Фотографија, ипак би њихова употреба за конотатовање идентитета врло мало користила с обзиром на већ помеиуте околности: ирерушавање и ириродну иромену фотографисаних личности. Ко је ма и најмање упознат са косметичком вештином, знаће боз сумње, да се не само облик и боја лица, већ и сами особени знаци: белеге, младежи, брадавице, и т. д. могу данас врло лако вештачки изменити и уништити. Тако исто иознато је, да се вештачким путем могу створити младежи по лицу, грбе на телу, укоченост у рукама и ногама и т. д. Што се тиче природне промене облика лица она је, као што је познаго из обичног живота, толико велика у размаку од неколико година, да је врло тешко, често пута немогуће, познати по ФотограФији оригинал из ранијих година. Недовољност ФотограФија за констатовање идентитета биће нам још јаснија кад будемо знали: гита Је, и у чему се састоји идентитет једне личности? Сви стручњаци, који су се до сада овим питањем занимали, слажу се у томе: да појам идентитета означава апсодутну, несумњиву индивидуалност извесног лица у свако доба и на сваком месту. Да се још јасније изразимо : под и,аентитетом ваља разумети апсолутну извесност да је лице, чији се идентитет утврђује, доиста оно за које се драки и које у ствари треба да буде. Утврдити идентитет једног лица, значи дакле: утвр^ити њетову личност и његову трајну и непроменљиву индивиду-

алност, која је само љему својствена, или још краће : утврдити његово ја. Није ни мало тешко увидети, после изложеног, да су ФотограФИЈе апсолутно неспособне за правилно решење питања о идентитету, као и да је, у овом циљу, било потребно пронаћи неку нову, бржу и поузданију методу, која не би морала водити рачуна ни о прерушавању, ни о природној промени, ни о тешкоћама у класиФикацији. Још око половине прошлог века, чувени Белгијанац Кетле у својој » СоциЈплпо] физици", скренуо је пажњу свега научног света на природне законе, који управљају како физичким тако и социјалним, па и моралним појавима у природи и човечанству. Оно што је Кетле нарочито истицао, то је: да се сви ириродни, друштвени и морални аоЈави догађају ио нарочитом реду, Јвдан за другим, иравилно и узрочно; као и да се све што живи, расте и оиада креИе између мачсимума и минимума, између коЈих се груиира множина средњих облика, у толико многоброЈнијих у колико је блискост мања, и у толико ређих у колико ]е она удаљенија. Ови Кетлеови закони, као и познато природњачко правило: природа се никад не понавља, основа су на којој је Француз Алфонс Бертилон осамдесетих година прошлог века засновао свој систем за констатовање идентичности, и на овај начин дефинитивно решио некад тако важно и значајно питање о идентитету. Служећи се антроиометри]Ом (науком о мерењу појединих делова човечијег тела) и антроиологиЈом (у најширем смислу науком о човеку), Бертилон је после дугог и брижљивог теоријског и практичног рада доказао непобитним Фактима : да у свету нема два човека потп^ но једнака, из чега опет излази: да свако људско биће мора притежавати неке нарочите, само њему својствене особине, којима се битно разликује од осталих сличних му створења. Главна заслуга Бертилонова, и суштина његовог система састоји се у томе што је он, полазећи са изложеног гледишта, открио ову индивидуалну разноликост, изнашав пут и начин којим се она може врло лако увидети и доказати. Овај, пак пут и начин састоји се у антроиометриЈСком мерењу и оиисивању, како антроаологи]ском тако и помоћу особених знакова оних делова човечијег тела, код којих се ова разноликост најјасније показује. Резултат ових радњи јесу описи: антроаометријски, антроиологијски и иомоКу особених знакова, који тек сви у скупу сачињавају опис но Бертилоновом систему. Нас се за сада искључиво тиче антроиометријски оиис, јер то је онај који нам пружа могућности, да помоћу целог или појединих делова оделаутврдимо савероватноћом, а у извесним приликама и са позитивношћу идеититет лица које је ово одело носило. Колико пак ово може бити корисно за правилну и успешну истрагу излишно је, мислимо, доказивати. Удалили би се од главне ствари кад би се упустили у мало опширнији говор