Полицијски гласник

СТРАНА 240

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 25

о антропометријском опису. Ограничићемо се само на оно и онолико колико је преко потребно да би се што боље разумело доцније излагање. Употреба антропометрије за констатовање идентичности, почива, у главноме, на овим принципима: а). Неироме-нљивости човечијег скелета иосле 2 0 година. старости. Незнатно увећавање стаса, које се често продужује још за 2—3 год., изравнато је, с друге стране, савијањем кичмених обртања, које почиње око 20 година и продужава се до најпозније старости. б). У очигледној и знатно] разлици у дименсиЈама између снелета разних личности, и в). У сиособности иоЈединих делова човечиЈвг тела за лако и тачно мерењг иомоКу сирава врло иросте консктру кције. Полазећи од ових принципа, а имајући у виду и тврђење савремене криминалне антропологије о Физичкој дегенерацији злочинаца, Бертилон је у састав антропометријског описа унео мере ових делова човечијег тела: 1. Висине стаса; 2. Ширине размака руку; 3. Висине иолустаса; 4. Дужине главе; 5. Ширине главе; 6. Ширине јагодица; 7. Дужине десног уха.; 8. Дужине левог средњег ирста; 9. Дужине левог малог ирста; 10. Дужине леве ноге, и 11. Дужине левог лакта. На основу ових мера, које се исписују на нарочитим картонима заједно са остала два описа, извршена је класиФикациЈа свију измерених личности. Оео Је иостигнуто тиме, што су сви исиуњени картони сређени тако, да се у свако доба, и само за неколико минута, може међу њима наКи сваки картон раније измерене личности, без обзира на то да ли се зна њено ираво име или не. Неоспорна је ствар, да би без ове и овакве класиФикације цео систем Вертилонов имао врло мало вредности, јер се пракса не би могла њиме скоро ниуколикокористити. Шта би, рецимо, радили они у Паризу, где је до сада измерено преко 500.000 личности, и где се дневно констатује идентичност за стотине лица, кад би за свако од ових лица морали понаособ прегледати свих оних 500.000 картона, или у случају среће бар половину ? Да би нам своју класиФикацију у теорији што јасније представио, Бертилон узима једну множину од 120.000 испуњенх картона, и дели их на: I. Мушке, II. Женске и III. Малољетнике (лица испод 21 год.) На основу тачних статистичких података, до којих је дошао дугогодишњим искуством, Вертилон тврди да ће у овом броју од 120.000 описабити: 20.000 женских, 10.000 малољетника и 90.000 мушких. Ове последње, који представљају 3 / 4 од цепокупног броја измерених личности, Бертилон даље дели према дужини њихове главе на:

1. Мале, т. ј. оне са малом дужином главе; 2. Средње и 3. Велике. Дужни смо овде поменути, да су ове поделе тако удешене, разуме се помоћу тачних статистичких података, да у свакој од њих има приближно подједнак број описа — у овом случају дакле по 30.000. Свака од ове три поделе, подељена је даље за себе, и то према ширини главе на: а) Мал.е, којих од прилике има до 10.000; б) Средње » » » » „ 10.000; в) Велике » „ „ » » 10.000. Ових десет потподела, раздељене су даље нрема дужини средљег нрста на: а) Мале, одприлике 3300; бј Средње „ 3300; в) Велике » 3300. На овај начин добили смо 27 потподела, које се даље деле нрема дузкини ноге опет на: а) Мале, приближно 1100 описа б) Средае „ 1100 описа, и в) Велике „ 1100 описа Дужина лакта (левог) пета је главна подела, према којој се горњих 81 потподела раздељују на: а) Мале, т. ј. са малом дужином лакта, којих ће приближно бити до 360; б) Средње са истом количином описа и в) Велике којих ће такође бити око 360. Овом последњом главном поделом, добивено је 243 потподеле до којих се обично стаје у пракси, али теорија допушта и даље дељење, које би се, по изложеним принципима, имало још извршити: а) Према разлици у висини стаса, опет на три групе: мале, средње и велике; б) Према разлици у дужини малог прста; в) Према боји очију и најзад г) Према дужини уха, која би потподела садржавала највише 3 — 4 описа. Ну, као штб^нагласисмо, ово је само у теорији, а пракса обично стаје са поделом лакта, која у узетом примеру огранлчава истраживање на 360 описа. Ма колико да је овај број незнатан према оној огромној множини од 90.000 из кога је постао, ипак би у пракси веома незгодно било кад би се, у случају истраживања једног старог описа морали прегледати свих 360 картона, или бар половина од њих. Поред тога што би ово био заморан, а после дуже употребе и досадан посао, нарочито у већим антропометријским одељењима, њиме би се губило много и у времену, а ово би опет знатно умањивало вредност Бертилоновог система. Да би све ово избегао, Бертилон је ову групу од 360 описа, а према изложеним принципима, поново класиФицирао, почињући опет од дужине главе и свршујући са дужином лакта. На овај начин истраживање је ограничено на 2—3, најдаље 4 описа, међу којима се мора наћи тражени картон, ако је дотично лице било раније мерено. Представимо сада да нам треба извидети: ?е ли извесно лице мушког иола, чији Је идентитет неиовнат, било раније мерено или не 1

Да би у овом успели, узећемо њен антропометријски опис, т. ј. измерићемо је, и са добивеним мерама упутићемо се у одељење за класиФикацију. Казали смо већ да је прва и најважнија трострука подела извршена према дужини главе. Ово је учињено на тај начин што су главе, чија дужина не износи више од 183 м.м. увршћене у мале, оне између 184—190 м.м. у средње, и најзад оне од и преко 190 м.м. у велике. Према овоме, ако дужина главе лица које смо измерили, и чији идентитет утврђујемо, не износ.и више од 18'5 с.м., онда би она долазила у групу средњих , т. ј. оних које варирају између 184—190 м.м. Пошто смо на овај начин даље истраживање ограничили на једну од главних иодела, потражићемо даље, али само у овој нодели, дакле без обзира на остале две поделе, одговарајућу потподелу по ширини главе. Ширина главе, пак, варира између 153 м.м. до '159 м.м., што ће рећи да су све главе, чија ширина не износи више од 153 м.м. увршћене у групу малих, оне између 15 4 —159 у средње, а оне од и преко 159 м.м. у велике. Ако ширина главе измереног лица износи 14 2 см., онда ће она, према изложнном, спадати у групу малих ширина. гл&че, па је с тога у овој групи треба и тражити. Даља класиФикација изведена је, као што смо видели, ирема дужини средњег ирста, и то овако: а) Мере до 10*8 см. увршћене су у маие б) Мере од 10*9—1Г4 » ,, „ средње в) Мере од 11*5 па на више „ „ велике. По овим истим принципима продужује се даље тражење у подели по дужини лакта, која варира између 40-9 — 4 1'8 см., и у подели по дужини ноге, која се креће између 23-8 см. до 26-5 см. Ове опште напомене о идентитету и класиФикацији биле су, опет понављамо, преко потребне за даље излагање. * Ч * * г Познато је из обичног живота, да се одело и обућа, које носимо, знатно рааликују међу собом у погледу своје величине, као и да је ова разлика у већини случаја прецизно изражена у мерама појединих делова нашег тела, као н. пр. стопала за обућу, руку за рукавице, ногу и паса за панталоне, главе за шешир и т. д. Очигледно је, према овоме, да између ових мера, односно између дотичних делова нашег тела с једне, и обуће и одела које им одговара с друге стране, постоји извесан, узајамни однос, који допушта да се на основу једног од његових познатих чинилаца одреди и други. Другим речима, на основу познатих мера поменутих делова нашег тела, може се увек одредити величина обуће и одела која им одговара, као год што се на основу одела и обуће може одредити величина оних делова нашег тела, којима су ово одело и обуће припадали. Овај однос између појединих делова човечијег тела с једне, и обуће и одела које им одговара с друге стране, основа