Полицијски гласник

рБРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 241

је на коме је решено питање о коме гоЕОрИМО. 'Гачним и несумњивим подацима утврЏао је, да између мера којима се служе аанатлије да би одредили величину одела и обуКе, и мера које се употребљују у антропометријском опису, постоји такође тесна веза, на основу које се увек могу одредити друге на основу прћих, и обратно. Чим, пак, ово стоји, стоји и Факт, према ономе што смо о класиФикацији казали, да је могуИе, само иомопу одела и обуће утврдити идентитет веАипе личности, коЈе су Једном веИ биле мерене. Да би ствар била још јаснија и разумљивија, говорићемо о сваком делу одела понаособ. а. Шешир Део одела који се најчешће губи, заборавља или мења јесте шешир. Добро је што је овако, јер смо помоћу њега у стању да добијемо две најважније и најпотребније мере за решење нашег питања: дужину и ширину главе. Утврђено је, мерењем разних врста и облика шешира, које се мерење врши помо^у нарочитог лењира, да средња разлика између мера шешира и антропометријских мера дужине главе у 9/, 0 случаја не износи више од 6'| 2 м. м. за дужину и 6 м. м. за ширину. Значи, дакле, да ове циФре треба одбити од добивених мера шешира, па ће се у остатку добити тражене антропометријске мере главе, помоћу којих ће се, са обзиром на оно што смо казали о класиФикацији описа, број даљег истраживања ограничити на Ч, измерених личности. Са колико се тачност може констатовати идентитет на изложени начин, показује најбоље овај пример. (наставиће се) ^ Д. Ђ. А. ЦОЛИЦИЈСКИ ЗБОРНИК

У напису горњега наслова, изашла је критика г. Аце Миловановића на »ПолицијскиЗборник« издање министарства унутрашњих дела, у којој је он и сувише куражно а са врло мало пробраних израза одрекао овој књизи сваку вредност, а уреднишгву сваку подобност за израду послова ове врсте. Како сам овај Зборникја уређивао, те, по томе, ја носим и сву одговорност за ваљаност ове књиге, то налазим да сам у праву, да се осврнем на ову критику и изнесем: колико је она умесна и оправдана, и колико је писац исте дорастао ва оцену радова ове врсте. У одговору овоме, ја ћу ићи оним истим редом, којим је и г. Аца ишао у својој критици, како би и читаоци лакше извели свој правилан суд и о вредности књиге и о вредности саме критике. Али како ова критика има и своју малу историју, то сматрам за потребно, да је изнесем пре него што пређем на саму ствар, јер ће она уједно казати: шта је управо узрок оној жучности, којом критика обилује, те се чак заборављало и на

углед листа у коме се пише и на важност ствари о којој се пише, чиме се једино и могу објаснити они фини изрази: „циганска врећа,® »дебела шала, 1 ' „сексана," »монструм,« »каламбур« и т. д. Дакле, многима неће бити непознато, да је г. Аца још пре неколико година прихватио добру идеју, којом су се тада извесни правници носили, да треба пречистити наше и онако многобројне законе, па све оно што важи прене ги у нове зборнике, а ови досадашњи зборници да служе за историју нашега законодавства. Пропагирајући за њу после свима силама, он се брижљиво старао : да једновремено са њом протури и тај глас, како би уређивање тога посла он најбоље могао извргаити, па је, мора се признати, прилично у томе и успео. Отпочињући и сам неке послове у томе правцу, и стално истичући своје познавање нашега законодавства у опште, он је успео, да већ у 1894. години буде неизбежан и неоиходан за један посао, који је држава у томе правцу отпочела. Да, он је те године постављен за члана комиоије, која је уређивала I књигу пречишћеног издања зборника. Од тога времена и ггублика и он сам веровали су, да се слични послови неће без њега ни предузимати. Али као што свуда има изузетака, тако се и овде догодило, да један Мииистар није овако исто мислио о способностима г. Аце, па га обишао и поверио уређивање мени. Сама та појава револтирала је г. Ацу, и он је и не сачекав да књига изађе на свет, у низу чланака »Наши правници" у једном дневном листу, напао и Министра и Уредника, наравно вешто кријући да је он то, докле га само уредништво није обелоданило, налазећи зар и оно, да је он прекардашио. При крају тих чланака, кад је случајно сазнао колики је хонорар од табака а колико опет табака, он није могао да прикрије како му је пљуснула вода на уста, и онда је срџба била још јача. Пре, дакле, него што је могао знати садржину књиге, он је напао и изгрдио уредника, и са свим ггриродно, остао томе доследан и после појаве њене. Ето та историја казује побуде, које су покренуле г. Ацу да се мојим послом позабави, а уједно и објективност, којом је он могао располагати. Пошто сам изнео ово, налазећи да и то треба читаоци да имају на уму, при оцени важности саме критике, ја бих сада могао да се вратим самој критици, као што сам напред обећао. Али пре него што то учиним, ја хоћу да изнесем нешто, из чега ће читаоци видети, да ја у оиште не бих морао одговарати у овој опширности, у којој то чиним, и да то чиним само ради г. Аце, да га изведем из заблуде у којој је, а не ради оних, којима је књига намењена, јер ће они и сами, кад упореде критику са књигом видети, колико је она неоправдана. Ради њих доста би било да изнесем само ово:

Као што се види из ре®ерата Мин. Правде под II за израду пречишћеног издања зборника књиге I. члан комисије био је и г. Аца МиловановиА. У зборнику овом на страни 351 штампана је уредба за општинске приходе од 12. септембра 1839. год. (а не 1838 као што у пречишћеном зборнику погрешно стоји), и код 3-ће тачке штампан је и додатак овој уредби од 11. октобра 1857 год. зб. X. стр. 83^ који гласи: Ђ да. оне мирске цркве, које су у своје касе до сада наилаКивале од дуКана и механа на њиним земљама лежећи, аренде и кири]е исте, исте аренде и кириЈв и унаиредак у своје касе наилаИују, оне иак, на којима би се земљама унаиредак иодизале меане и дуКани, да наилапују у своЈе касе само кириЈв, ириход иак аренда на ове дуђане и меане да ирииадне каси оиштине, на којој црква иринадлежи. Међутим, овај додатак изречно је укинут законом о сеоским дућанима од 25. октобра 1870. год. збор. XXIII стр. 96. и ово питање регулисано чл. 5. истога закона тако, да од сада све ириходе, коЈи су дозвољени, од дућана и механа наилаКуЈе онаЈ, на чијем се атару дућан налази — оиштина цркве и манастир, Исто тако нема данас вредности ни тач. 2. уредбе од 12. септембра, коју је г. Аца такође унео у зборник као важећу, јер је од појаве закона о општинама, руковање касом прешло на једно лице а не важи јој ни тачка 7. која је била замењена уредбом од 9. јула 1853. год.В№ 660, па ова замена укинута законом о општинама од 24. марта 1866. год. који је до некле изменио значај и тачака: 4, 5 и 8. ове уредбвЈ а г. Аца све то стрпао у зборник као да и сада важи. Не важи, даље, одел>ак иод 3. »Наставленија као додатак к досада изданим полицајним уредбама од 8. јулија 1839. године, за села и општине" јер је тај одељак изречно укинут законом о општинама од 24. марта 1866. године, а г. Аца и то унео у зборник као да важи. И, на послетку, не важи Височајше решење о наплати таксе од пивара од 11. јуна 1852. године, које је штампано на стр. 354. пречишћенога зборника, као да и данас важи, а оно је, међу тим, изречно укинуто Височајшим решењем од 12. августа 1854. год. В№ 578. зборник VIII стр. XVIII. Ето какве су све иогрешке учињене у зборнику, коме је г. Аца био уредник, и после овако капиталних грешака, зар ја не бих имао права да кажем, да г. Аца нема ни способности ни у опште компетентности за оцену мога рада, и то би за читаоце било доста. Ну, као што рекох, ја хоћу да изведем самога г. Ацу из заблуде у којој је о својој неопходности за послове ове врсте, и зато прелазим сада на детаљно излагање. Дакле: Прилазећи оцени моје књиге, г. Аца се је прво задржао на погрешци датума, који је дат сада већ укинутом устројенију окружних начелства. Ја радо признајем, да је овај датум погрешан, и да ово устројеније није из-