Полицијски гласник

ВРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 251

0 К Р у 3 и

Округ београдски • . » ваљевски • • • » врањски • - • • » крагујевачки ® • » крајински • • • » крушевачки • • » моравски • • • » нишки .... » ииротски • . • » подрински • • • » пожаревачки » рудиички • • » смедеревски • . » тимочки » топлички • • • » ужички .... » чачански • . Управа града Београда

Свега:

* ОЈ Н 8 -3д -

186 24

Из канцеларије Антропометријско ■ Уиутрашњих Дела, 27. јуна 1905. год. АБр.

Полицијског одељења 1023.

Министарсгва

СТРУЧНИ ДЕО

ЕРИМИНАЛНА 0УД0КА ПОЛИЦИЈА као нарочита установа (СВРШВТАК) Наравно, да оваква организација кришнацне иолиције предпоставља судску ктражну *власт, коју ми, на жалост, још вемамо, а коју смо, истина, некада имали, аиутако изопаченом и несрећном облику, да је боље и немати је, него је имати у облику, у ком је у нас постојала и у коие она није ни личила на судоку истражну власт. Тако исто било би потребно да поотоји још и установа добро уређеног дршног тужиоштва, установа, у којој би државпи тулшлац, као представник целокупне оудске власти за област кривичног аразосуђа, имао пуну власт иадзорне претпостављене власти за сву истражну власт у своме кругу. Тиме не би била ни унишгенани ослабљена неиосредна веза криииалне полиције са истражном влашћу, већ би, преко државиог тужиоца. била доведена у иосредну везу са целокупном еудском влашћу, те би тиме њена веза са судовима била само појачана и допуњена. По праву, да корегира и контромше сву радњу истражиих власти своје области, са правом најшире иницијативе II мешања у истрагу за све конкретне случајеве, државни тужилац, преко ис-

тражне власти, био би у праву да стално праги и проучава и радњу криминалне полиције, да благовремено уочи њеие недостатке и неупутности, да својим наредбама корегира и допуњује њен рад у даљој практици и да поступним практичним усавршавањем особља у иозиву полиције безбедности, зајемчи истражној власти и државном тужиоштву повољан ток и ресултат истраге. Ова велика, управо неограничена мешавина државног тужиоиггва не само није противна начелима истражне власти, него им сасвим добро одговара. Јер, и ако је сав посао и криминалне полиције иистражневласти, намењен употреби и расправи судске власти, није ни у том делу рада истражна власт напуштена. Напротив, она се и тамо још у ауторитативнијеми појачаном облику продужава у надлежности државног тужиоца, као представника јавног интереса у оном делу, у коме је држава позвана да употреби све законо старање, да окривљено лице искуси последице објективно примењеног закона. Истина, да државни тужилац у практици те своје задаће више је представник тужиоца, а мање иследнике, те је у толико и његова активност више упућена на штету положаја оптуженог лица, али ипак за објективни ток истраге његово мешање не представља никакву опасност. Све и да се узме, да ће утицај државног тужиоца, у главном, тежити, да истрагу упути правцем, који води ооуди оптуженог, истражна власт, која има дужност да тражи материјалну истину, мора

увек ислеђивати и све Факте и околности, које иду у корист оптуженог. Шта више, за ту страну истраге већ је и сам оптужени довољно интересован, да изнесе иред истрагу све што му иде у прилог и што може оборити или ослабити доказне аргументе, који су против њега ислеђени. Због тога, сасвим је потребио обезбедити утицај државног тужиоца на истрагу баш у оном правцу, који открива тајанственост злочина и пронађеном зликовцу осигурава осуду на оптужепичкој клупи. Радећи на прибирању таквих доказних података и контролишући истрагу највише у том смислу, он јој у ствари олакшава праву задаћу, и чувајући је од погрешног поступања упућује на одређене доказне податке, који су довољни да се сви остали противни и погрешни закључци негирају. На тај начин, благовременим утицајем државног тужиоца на истрагу, отклањају се незгодне последице једне погрешне истраге и осигурава да тешке последице истражног стања сноси лице, за чији стварни, окривљенички положај, има највише разлога по закону. На жалост, ми ни из далека немамо установу сталног и правог државног тужиоштва, каква је она у других културних народа, ма да је питање о потреби такве установе давно пречишћено. Желети је, да се оганизација наше судске власти поправи и допуни, поред осталог, и установом истражне судске власти и сталног државног тужиоштва, спроведеног кроз све судске инстанце. И једна и друга установа прешне су природе. Факат, да онејош не постоје, праваје аномалија за једну савремену правну државу, у којој угледнији политички људи готово свију странака толико много претендују на политичка права и личну слободу и независност грађана, а тако мало и говоре и раде на томе; да се јавна безбедност што јаче загарантује, да се и у ствари створи солидна подлога за егзистенцију и употребу грађанских права у опште. Тако појачано кривично правосуђе, уз установу снажне, добро организоване и деценгралисане криминалне судске полиције, давало би, за цело, далеко боље ресултате од оних, које сада имамо, те би можда једном и у том односу добили повољнију квалиФикацију савремене правне државе, па би се вероватно ослободили и те тешке, са теоријског правног гледишта веома одвратне, па ипак, за наше прилике, још потребне практике оријенталског система, да за новац, са уценама, купујемо проналазак и хватање готово сталних зликоваца најтеже врсте. Ако се то код културнијих народа и ирактикује као изузетак, у нас је таква практика не само обична и стална, него и нарочитим законом сређена. Да, да! Вило би крајње време учинити нешто од веће вредности и у овом односу, нешто више од онога, што може дати практика оашоровања села, кулучарских потера и новчаних уцена. Колико много полаже поменуги немачки писац Др. Швикерат на установу нарочите судске иолиције за сам Берлин и у онште за целу Пруску, довољно је да напоменемо његове наводе, да би, тек са таквом установом, државно тужиоштво