Полицијски гласник

СТРАНА 256

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

Штампа 1\раљ. Срп. Државна Штампарија уредник, пушан Ј). Ј?/гимпић.

шаље с позииом на Бр. 6 582. Из канцеларије начелника ореза ражањоког, 24. јуна 1005. год. Вр. 6 582 у Ражњу. Роза Грим, одужавка, родом из Глогоња у Ауотро-Угарској и поданица исте државе, по преоуди кварта палилудског Управе града Беоограда Бр. 5877, прогната је на свагда у Аустро-Угарску 29. пр. м-ца, због крађе. Роза има 28 год., средњег је стаса, плава у опште.

крива свој идентитет, те је зато послало његову слику да се изнесе у а Полицијском Гласпику,» не би ли се што ближе могло сазнати о њему. Ту оумњу начелства поткрепило је и то, што је начелство округа пиротског депешом Бр. 3936. од 15. пр. м-ца тражило једног аустријског бегунца, по имену Михаила Бабића, чији се опис у гдавноме слаже са личношћу овога Живана. Живко има на себи наше пешадијско војно одело, на ногама цокуле и на гдави шајкачу;

Лице, чију слику износимо, ухваћено је у Шапцу, и вели да се зове Живко Томић, да је ауетријски војни бегунац, родом из с-ела Добринаца у Срему , по занату терзија и сдуга, као и то, да је служио у Лозници, Ваљеву и Обреновцу и по другим земљама ван Србије. На саодушању је изјавио, да је служио у X. пешадијској регименти у Петроварадину, одакле је лањске године пребегао у Београд, предао се вдасти и ова га је унутила у Књажевац на стадно живљење. Из Књажевца је бежао у Бугарску, а одатле се преко Пирота и Краљева вратио у Шабац. Начелство округа подринског сумња, да је Живко извршио какво казнимо дело и да при-

је рапав — сифидитичан, зуби су му здрави н бели, а виде му се оба реда кад говори, стар је око 30 година, средњег раста, добро развијен и мадо дужих руку. Ако би ко знао што бдиже о овом лицу, умољава се да о томе извести начедство округа подриноког с позивом на Бр. 10005. АБр. 1018,

вдастима, да у случају проналаска о томе известе начелника среза јасеничког у Паланци с позином на Бр. 12478. — АБр. 1011. Крађа стоке. Ноћу између 21. и 22. пр. м-ца непознати лопови украли су из затвореног чаира .Говану Радојковићу из Сеничаја две кобиде. Кобиле обе су ддаке доратасте.-маторе до 9 год., једна је на десно око ћорава, обе без икаквих других роваша и бедега и добро одржане. Сумња се да су ову крађу извршили цигани, јер је исте ноћи из подрума Ивааа Ђорђевића из Витошевца украдено једно турско одело подовно и две коњоке узде, а придиком учињеног увиђаја на месту ове крађе, нађени су трагови коњских копита, што се даје закључити, да су обе ове крађе извршили једни и исти људи. Моле се све полицијске вдасти да нареде тражење лопова и покрађе у своме кругу, нарочито обратити пажњу на цигане џамбасе по вашарима, па у сдучају проналаска спровести ми их стражарно. Из канцеларије начелника ср. ражањоког 2 5. јуна 190 5. год. № 6600 у Ражњу. Драгутин Вељковић — „Гишида" коцкар из Београда, у друштву са Миданом Николићем — „Вранковцем," коцкаром из Ваљова, извршили су ноћу између 2 5. и 26. прошлог месеца опасну крађу г. Ђурђу X. Стевићу, свештенику у Ваљеву и однели му

„Гишица" „Бранковац" 120 Форината у злату, један цесароки дукат, један аустријски златник од 5 Форината, 270 Форината у новчаницамаЗод по пет 'форината, један златан и један сребрн сат ремонтоар Драгутин је стар 28 до 30 година, висок, црномањаст, глават, у црном одеду, танак у струку, оа шеширом на глави и жутим лакованим ципелама на ногама. Милан је стар 22 године, црномањаот, средњег раста, сувоњав, у оделу од шајка, са опанцима на ногама ; врло је окретан и хитар. Начелотво округа ваљевског тражи од свију влаоти, да их у случају проналаска стражарно спроведу њему с позивом на депешу Бр. 7094.

СКРЕЂ.Е СЕ ПАЖЊА Суд општине лучинске, повереног ми среза актом својим од 21. јуна тек. год. Бр. 66 5, известио ме је да је изгубио и до данас није могао да пронађе један свој печат од гуме, на чегвртастом црном дрвету, величине у пречнику 3 и по сантиметра, у средини печата је грб Краљевине Србије, а око њега пише : «Краљ. Срп. Суд. општ. лучинске," па онда једна звездица. Моле се све полицијске власти да настану да се овај печат пронађе и мени по-

Скреће се пажња свима подицијским и општиноким вдастима, а нарочито пограничним, да јој пе допуште повратак у Србију, а у одучају већ извршеног повратка да је казне за поараћај из нрогонства и понова прогнају. У овом циљу износи се и слика крадл.ивичина.

у онште је смеђ, бубуљичав по лицу, доња му је усна прћава, великог нооа, широких ноздрва, гтснунчених јагодица, великих ушију; глас му

Опасног разбојника, хајдука и двадесето годишњег робијаша Стојана Станојевића, званог „Фујора" из Велике Јасикове, који је 2 0. маја ове године побегао из нишког казненог завода, власт округа крајинског, ухватила је данао, и са њиме ће се по закону поступити. Из полицијског одељења Министарства Унутрашњих Дела. 1. јула 1905. год П№ 16411. у Београду.

[