Полицијски гласник

СТРАНА 266

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

са толико тачности да сваки орган сигурности буде у стању створити — репродуковати у својим мислима тачну сдику описане дичности, -— суштина је и диљ савршеног дичног описа. Да се, дакле, добије прецизан дични опис једног лица, неоаходно ]е иотребно умети уочити и тачно оиисати њене карактерне знаке. У овом умењу, управо, и лежи сва тешкоћа. Природа и њени закони помогли су и овде Бертилону. Полазећи од познатог природњачког правила: » па1ига поп (асИ 8а11из а (природа не чини скокове), Бертилон је покушао, па најзад и успео, да свој систем описивања личности заснује на једној елиминативној методи, сличној оној која се употребљује у ботаници и зоологији, или да се јасније изразимо : да свој описни речник саобрази природној кдасификацији боја, облика и дименсија. Али, није било само довољно доћи на ову генијалну идеју о посматрању природних редова и ступњева. Да би се од овога имало и практичне користи, било је неопходно потребно да се резултати ових посматрања могу изложити — представити — изразима и на начин који ће сваком бити јасан и разумљив, а ово се опет, никако није могло постићи изразима обичног говора. »Обичан говор — чедо свакодневне потребе — није ни мало згодан за ове опште идеје (описивање), вели Бертилон, јер не располаже речима дозољно јасним за екстремне елучајеве. Поред овога, он непажљиво оставља (превиђа) средње типове, што знчи, да нам за 9/ 10 потпуно различних ступњева нуди само изразе: обичан, средњи и заједнички." Да би нам што боље представио недовољност обичног говора за описивање разноликих ступњева боје, облика и дименсија, Бертилон наводи ово: „Тако н. пр. сваки зна шта се разуме под илавим и угаситим очима, али кад је реч о одређивању боја очију средњих између ова два етничка типа, обичан говор није у стању да нам пружи изразе помоћу којих би се могли означити тачни ступњеви и прелази из једне боје у другу. То ће, опет рећи, да очи, које обичан говор назива сивим, зеленим, жућкастим ји т. д. нису ни сиве, ни зелене, ни жућкасте, ни угасите, већ једна мешавина од свију ових боја. Нос нам показује сличан пример приликом описивања његовог облика. Обичан језик говори нам о носевима заковрченим, широким, кукастим или орловским и т. д. али је апсолутно неспособан да нам опише множину носева који нису ни сасвим кукасти ни сасвим заковрчени. Ми бисмо могли умножити ове примере, који сви иду на то да докажу: да обичан говор тежи само да наслика али не и да оиише изузетне форме." *) Јасно је, после изложених редака, да је за узимање тачног и потпуног личног описа преко потребан нарочити речник за означење и описивање разноликих ре-

*) Јпз1гие1Јопа 8%паШ1^иеб, стр. 36.

дова и ступњева боје, облика и дименсија оних делова човечјег тела који се описују. Овај пак речник Бертилон је саставио понаособ за димснсиуе, боје и облике, полазећи при овом од већ поменутог правила: » ирирода не чини скокове," и имајући у виду тврђење славног Белгијанца Кетле-а: да се све што живи, расте и оиада креКе између максимума и минимума, између ко]их се груиира множина средњих одлика, у толико многобројнијих у колико Јв блискост мања, у толико ређих у колико је она. удаљенија. Да би свој описни речник што више упростио, Бертилон јо још удесио да се сви редови и сгупњи дименсије и боје могу у главноме, представити са по три главна израза : мали, средњи и велики за дименсију, и отворена, средња и затворена за боју. Ово је постигао тиме, што је сваки од ова три израза, а према потреби, подвлачио или стављао у заграду, означујући првим знаком појам крајности а другим појам блискости. Тако н. пр. приликом означења висине стаса, која варира између израза: врло мали и врло велики, у место да се употребе изрази : врло мали, мали, мали приближан средњем, оредњи, велики приближан средњем, велики у обичном смислу и врло велики, може се све ово представити са поменута три израза: мали, средњи и велики, ако се реч мали, за означиње стаса врло малог подвуче: мали, а за означење стаса који је близак средњем стави узаграду: (мали). Ако се на овај исги начин, и остала два израза средњи и велики подвуку или ставе у заграде, онда би горе поменуте разне величине стаса биле овако представљене: мали, мали, (мали), средњи, (велики), велики, велики. Слично овоме онисује се и боја косе и браде, само што се место израза: мали, средњи и велики, за означење тонова боје употребљују изрази : отворена, средњ а и затворена, који се додају основним бојама: илава, угасита и црна. Боја лица, или још боље боја коже лица одређује се према количини иигмента и боји крви. И једно и друго пак изражава се изрзима: мали, средњи и велики. , (наотавиће се) Д. Ђ. Алимпи^

КРНМИНДЛИСТНКА — Од проф. д-р К. Лилијентала (Хајделберг) —

Хватање злочинца иретпоставља извесне задатке, који се чисто јуристичким, правним, помоћним средствима не могу да реше. Практични криминалиста, дакле, потребује поред науке о кривичном ираву и извесна знања о истрави, т. зв. криминалистику. Под криминалистиком разуме се скуп знања и метода помоћу којих се моасе из трагова, које злочин за собом оставља да реконструише ток злочина и сазна учинидац његов. У извесном смислу може се узети, да је свака тежа истрага право уметничко дело, а њено успешно извођење чисто индивиду-

ални рад, који зависи од способности за посматрањем, од оштроумности сваког појединца за комбинисањем. Потребних својстава за то има готово код сваког нормалног човека и непрекидним проучавањем и веџбом може се способност сваког појединца развити; ну и највећа споообноот може показивати сталне успехе само ако дотични има методе у раду. Једна таква систематична обрада знања о истразн с тога је од велике вредности, ако писац располаже опсежним искуством, великом вештином и јаоноћом у представљању. Све те одлике скупа има дело. које је ту скоро угледало света од д-р Алберта Вајнгарта: „КпттаН;акШ5. 1( , ручна књига за истраживање злочина 1 ). Наслов је добро изабран, јер је истраживање — борба, и то не борба против оптужених, већ борба за истину, чији реоудтат невино осумњиченог спасава а правога кривца притискује. Суштину Вајнгартове књиге чини метода истраге (друга глава општега дела) 1 како да се дозна: Шта карактеригие учиниоца? Код кога се стичу ти карактерни знаци ? У појединостима ваља обратити пажњу : на околности кад се дело десило, на присутност на лнцу места, на то да ли дотични има средстава и оруђа и да ли при њиховој иримени нису потребна нарочита знања и способности, ма да их, евентуално, дотични и има'? Даље су важни узроци дела (мотиви и воља за извршењем), као и њихово дејство у физичком и психичкОм смислу. Пре свега истрагу ваља упутити правцем, да се дозна: Ко је на месту дела виђен ? Шта сумњичи једнога од оних који су виђени на лицу места ? Шта ли је учинилац на лицу места заборавио, на пр. од одела, косу, цигару? Да ли је оно што се нашло заиста припадало учиниоцу? Да није у питању какав покушај обмане? Да ли се налазе трагови или отисци од прстију, руке, стопе? На рочито су при томе важни трагови од стопе као и трагови од прстију захва љујући развићу Дактилоскоиије (студије папиларних линија на врховима прстиЈу) Какви се трагови налазе на оделу, на телу осумњиченог? Којим је путем мора'1 ићи? Може ли доказати свој аШи ? Дали извршење самога дела показује да је учинилац имао извесна својства или особине (на пр. да је левак) ? Да ли је морао нарочите околности знати (на пр. место, где је скрио покрађу) ? Да ли је имао ередстава или оруђа за извршење тога дела? Да ли је имао узрока да дотично дело изврши? Да ли је показао вољу за то (на пример, припремама, радовима у напред)? Где се налазе плодови злочина? Далије осумњичени био свестан кривице или иснољио своје изненађење о самом делу и извршењу његову ? Сва та питања која је иисац са особитом Финесом, брижљивошћу и пажњом рашчланио, наводе се у иосебном делу према своме значају при обради најважнијих деликата: крађе, преваре, паљевине, ФалсиФиковања, убиства и прављења лажиога новца. Немогуће је овде ваводити појединости. Може се слободно реЦ да у делу није ништа пропуштено и да је све допуњено одабраним примерима,