Полицијски гласник

ВРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 267

који но готову у иоти мах пажљивом читаоцу пружају прилике за даљи оамостални рад и допуну нишчева извођења. У уводу и првој глави општега дела говори се о најважнијим тачкама истраге: саслушање осумњиченог, утврђивање његове идентичности, о притвору, о полишцијском увиђају, проматрању, о саслушању сведока и вештака, о сабирању и припреми доказа. И ту писац много подаже на методу у раду, али не пропушта нарочито у посебном делу да скрене пажњу и на помоћна средства која пружа техника као и државне установе, које стоје на расположењу ради успеха у истрази. Вајнгартова »Криминална Такгика® допуњује у главном дело д-ра Ханса Гроса: „КгнптаЈрвусћоЊзче«, које је ту скоро изишло у другом издању. Оно је намењено искључиво истражним судијама, и у њему се мање обраћа пажња на методику истраге, колико на »реалије кривичног права", т. ј. на она стварна знања која су при вршењу службе једног истражног судије потребна и то ван области иравних наука. У те „реалије« долази и психологија, која је врло потребна, кад се имају да цене искази било оптуженог или сведока. Баш на пољу оцењивања исказа леже пајвеће опасности. Трагови дела чине нешто објективно, до чега се у истрази може доћи тачним комбинацијама и оштроумвем, људски су искази на против вазда субјективни и готово увек више или мање непоуздани, чак и у случају кад онај који има да исказ да хоће да се држи само истине. Многобројна експериментално психолошка истраживања баш су у последње доба пружила доказа, колико мало оштрих успомена и слика може људски мозак да лиФерује, да су према томе самообмане многобројне, и репродукција ствариости која се исказом хоће да да, далеко, од истине. Иа чак у исказима често сведок сматра оно што је споредно за главно и обратно. Отуда су сви искази непотпуни и непоуздани. Био би велики напредак, када би се искази могли одбацити као доказна средства и нарочито Грос наглашава нарочито, како се брижљивом радом објективних трагова овом циљу ближе долази. Али се, за сада, иокази но правилу не одбацују. Како се они оцењују и како се могу као средство иопитивања истине са што више поузданооти употребити, Гроо нам у својој „Кригаиналној Психологији" даје довол.ца упуотва. У првом реду он иотиче, да онај који чује, мора познавати добро људе, да би оно што је чуо умео ценити, јер да ли ће он то за истинито и поуздано моћи држати зависи у главном од тачног оцељивања оне индивидуе која премањему стоји. Али се познавање људи из књига не даје изучити, и за то треба иокуства и студија. Грос отпочиње са психичким радом судије: стављати тачна питања и оцењивати добијене одговоре. Пре овега ваља испитати савесност онога, који даје исказ, стрпљиво га саслушати, обратити пажњу на његову моћ опажања и т. д.

Колико се решење тих задатака из тачних проматрања опољних појава онога који даје исказ, из његових нехотичних покрета, из начина његовог говора итд. може извесги, показују Фине предмете које је Грос донсо у своме делу под насловом „Феноменологија". Задатак: гачне употребе онога што се чује, принудио је писца да се осврне и на поље логике, што је у толико похвалније, јер је логика најпотребиија правницима да би могли правилно мислити и правилне закључке доносити. У другом опоежнијем делу своје књиге обраћа се Грос ближем иотраживању исказа говорећи о чулима и схватању представа и појава, о асоцијацији идеја, о памћењу, о вољи и осећају. За тим истражује дејство подређених момената : рода, пола, старости, културе; даље нарочите утицаје: навике, наследства, нагон подражавања, страсти и аФекте, част, оујеверје; на послетку утицај обмане чула и нарочита стања: сан, пијанс гво, сугестија итд. Та кратка диопозиција Гросове књиге бледа је слика богата материјала који је у њој. Грос стоји на тачном гледишгу када вели, да се здрава иракса може развити само на солидно] теориској основици и с тога се потрудио да својим читаоцима пружи ресултате модерне психологије без обзира на директну јуристичку употребу њихову, а то баш и подиже и вредност његова дела. ј. б. м.

ИСТРАГА ЗЛОНАМЕРНИХ ПАЈБЕВИМ (СВРШЕТАК) IV Хватање учиниоца. 1. Присутност на месту дела. 1. Кад је био учинилац на месту дела? По правилу био је тамо кратко време пре појаве ватре. Ако је употребио времени запаљивач, онда је морао већ раније бити тамо. Ако ое може утврдити, какав је запаљивач употребљен, може се често бар приближно утврдити, колнко је времена морало проћи док није дејствовао. На крову једне куће изби ватра која уокоро буде угашена. Нађени су још тињајући остаци, тером натопљеног ужета, као и на патосу поређани гвоздени делови пећи; по траговима се видело да је учинилац хтео да задржи да пожар не избнје пре него што уже оагори до краја. По траговима на гвожђу утврђено је, колико је дугачко морало бити уже, а пробом се видело, колико му је времена требало да сагори. Тако је добивепо време, када је морало бити запаљено уље. *2. Колико је дуго био учинилац на месту дела ? Тачно се ио могућству утврди шта је све учинилац радио на месту дела, и закључује се колико му је времена било потребно за то. Ако је н. пр. морао носити предмете које је хтео да запали, или је скупљао средсгва за горење, сипао петролеум, чепркао по унутрашњости на-

мештаја да би олакшао горење и најзад на више места подсгакао ватру, морао се већ прилично дуго задржавати на месту дела. 3. С које ]е стране учинилац извршио дело? По правилу учинилац се налазио приликом предузимања паљевине тамо где је доцније ватра избила. Али није увек ту и почетак ватре. Он је могао бити н. пр. у унутрашњости зграде, док је учинилац с поља спотакао ватру бацивши што год кроз прозор или рупу на зиду. 4. Ко ]е био на месту дела за време иодстицања ватре ? Сем онога што је речено ваља пазити и на ово: а. Налазе ли се на земљи носле ватре трагови од ногу учиниочеви не треба их тражити само у иеносредној близини згариш га, где се увек брзо по појави ватре налазе, већ и на извесном остојању нарочито на местима куда се мало пролази н. пр. па њивама и нољима. Трагови који воде од згариигга и ио чијој се величини корака може закључити трчање, могућно је да су од злочинца. б. Ако ое у мањим меотима чесго дешавају пожари, треба захтевати од свију соиственика кућа н имања, да одмах чим се јави пожар ирегледају ко је од укућана одсутан, па да њих доставе те да би се одмах испитало да нису они учествовали у паљевини. в. Који су странци били у том крају? Ситне занатлије, скитнице и слична страна лица, често врше паљевине. 'Гога ради ваља обратити нарочиту пажњу на такве личности, а и по имањима околине раснитати каквих странаца тамо има и да ли су били у близини згаришта. 5. Поновљена ирисутност ири иомсарима. а. По неки је извршио иаљевину само за то, да би први пријавио пожар и добио за то одређену награду, па је то више пута поновио, ако је већ имао успеха. За то ваља пазити на то , да ли је онај који је први јавио за пожар, већ то и раније чинио. Али је вероватио, да човек може и случајно доћи у такав положај да понова први приметп пожар. 6. Ако је неко сумњив због паљевине ваља испитати у којим се местима задржавао последњих година, да ли је тамо за време његовог бављења често горело, да ли су пожари по његовом одласку опет престали, да ли је био присутан пожарима, да ли често прича о пожарима као што то чине они, који чине паљевине радујући се ватри. II. Државина. средстава и оруђе за дело. I. Каква су средства уиотребљена за иаљевину ? Изнели смо већ како их треба тражити. У највише случајева злочинац употребљује иетролеум. То се да познати по задаху, који се врло дуго одржи; али и то не мора бити, нарочито тада ако је врућина истерала из дрвета, хартије и сличних материја оне зејтине који лако прикривају задах петролеума. Предмете који изгледају да су натопљени петролеумом треба дати стручњаку на преглед и то што пре, пошто се петролеум после извесног времена теже даје распознати.