Полицијски гласник

ОТРАНА 268

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

Ако се не може више наКи петродеума, може се према последицама ватре разпознати, да ли је употребљен он или каква слична течна материја. Ако су ватром захваћене даске на патосу, па су свуда једнако претворено у угаљ, свакако да није употребљено течно средство за паљевину. Ако су ивице дасака знатно јаче сагореле од равне површипе, морало је бити употребљено течно средство за паљевину, које се у већим количинама купило на удубљењима између појединих дасака, те се ту и ватра дуже задржавала, него на горњој површини дасака. Није на одмет да се, по могућности, утврди колика је количина петролеума уиотребљена за дело. 2. Ко је има.о иста танва средства за иаљевину? Лако је на то одговорити нарочито тада, ако мали број личности може имати такву материју која је употребљена за паљевину, н. пр. динамит. Ако је државина таквих материја обична, ово испитивање може послужити да се пронађе кривац између више из далека сумњивих личности. 3. Да ли ]в осумњичени имао средства и о-руђа. за дело ? Говоре ли у прилог тога сведоци или трагови? Да није средство или оруђе, нађено на месту паљевине, део предмета, који се нашао код осумњиченога. Ако је осумњичени имао иста средства да ли су им исте и карактерне особине ? Флаше и посуђе, које служе за чување запаљивих материја ваља одмах испитати да ли је из њих скоро пре тога што год вађено, нарочито треба пазити, да ли су зидови Флаше на унутрашњој страни још влажни, и да ли се на грлићу њеном може наћи још мало течне садржине. V Мотиви за паљевину. Паљевине се извршују да би се нарочито постигли ови циљеви: 1. Да би се дошло до туђе имаовине: а. Да би себи или другоме ири(>авио осигурану суму. Да би Јевтино могао зидати. По селима се већ често дешавало, да су сопственици сами палили своје куће, не би ли добивеним новцем од осигурања сазидали боље и угодније куће; тако исто и млинари често пале своје олупане воденице, да би их могли заменити новима и бољима, ради конкуренције. Ваља испитати, да ли је погорелац имао намеру да зида нову кућу, и да ли је пред пожар тражио предузимаче, зидаре, лиФеранте материјала за грађу и т. д. Да би се иредмети, коЈи се тешко иродају, иретворили у новац. Из тог разлога каткад трговци направе пожар, да би се опростили дућанске робе, даље људи који потребују новаца ради исплате неодложних дугова, или хоће да побегну, отпутују или се одаду другом позиву. Да би више добили него што вреди оно што је изгорело. Треба испитати да ли је оно што је изгорело у кући осигигурано на знатно велику суму, као и то, да ли су ти осигурани предмети временом

постали мање вредности. Последње н. пр. долази у питање код сламе која је уотојала и претрпела од кише те тиме изгубила вредност и постала неупотребљива запродају; даље код стоваришта мањих трговаца кад непродате ствари не могу да обнове новима. У томе испитивању, да ли су погорелци чинили паљевине у циљу, да добију осигурану премију, ваља тачно пазити на све споредне околности. Ако изгори н. пр. стог жита па погорелац добије толико оштете, колико је жито вредело у том крају, изгледа да је искључена свака добит; у ствари могао је он при томе да учини добар пазар. Да је злочинац имао намеру да дође до осигуране суме, има се нарочито тада узети, ако је ватра потпаљена на више места и нарочито тамо, где су се налазили осигурани предмети, а на против не тамо где су били не осигурани предмети; даље тада кад је пожар по изгледу припремљен. По правилу само је сопственик имао времена и прилике, да читаве сате натапа петролеумом и другим средствима док све изгори. Да би добио осигурану суму за уклоњене иредмете. б. Да би добио иотиору. У неким је крајевима обичај, да суседи новцем или материјалом за зидање потпомажу погорелца или купе за њега прилоге. в. Да би добио рада. н. пр. прилике за зидање. за лифероваље цигаља. г. Дл би добио награду за иријаву иожара. У том су циљу неки пут и ноћни чувари вршили паљевине; такође и пожарници чине то, да би добили премију коју добија први од њих, који се појави на месту где гори. д. Да би добио ирилике за крађу. У великим варошима пожарници и полиција брзо закључавају место где гори и све непозване држе у пристојном одстојању; у мањим местима, то се не да увек извести; ту може крадљивац тако да доспе у све просторије куће која гори, представљајући се као да хоће да помогне у гашењу и спасавању. Неки пут крадљивци рачунају и на то, да ће становници других кућа брзо потрчати пожару, своје станове оставити без надзора и пружити прилике за крађу. Злочинац који врши паљевине из тога мотива чини то често и као занат. 2. Да би иожаром убили некога или сакрили трагове каквог убиства. 3. Да би скренули иажњу са кривца сумњом на иаљевину. Ако је у једном пределу извршено више пал>евина једна за другом, па неко буде нритворен као сумњив, онда изгледа као отежавајућа околност за њега, ако ножари на један пут престану, на против олакшавајућа, ако се и даље понављају слични пожари као и пре. Из тог разлога пријатељи и сродници притвореника врше паљевине, да би одвратили сумњу са њега. Дешава се чак и то, да злочинац који је због паљевине отерао кога невино у притвор и даље врши паљевине не би ли онога ослободио. 4. Освета и љубомора. Нарочито они који се осећају немоћни да се на други

начин освете, н. пр. деца, слуге, просјаци, из освете врше паљевину, често и из са свим незнатних узрока; просјаци каткад што су одбијени, слуге што су покаране или што нису добиле допуштење за излаз, друге личности што их је неко доставио власти или сведочио противу њих, газде кирајџијама што су им отказали стан. Неки пут злочинац неће паљевином из освете, да шкоди имању другога, већ хоће н. пр. да га остави без крова или без рада, да га узнемири на каквој свечаности, или да баци сумњу на њега. 5. Незадовољство. Неки се надају, да ће променити прилике из којих и противу своје воље не могу да се извуку. Младе слуге и шегрти неки пут су вршили паљевине да би иступили из службе; ђаци запале школу, да би извесно време бшш слободни од ње, осуђеници опет да би добили прилике за бегство. Беспоолене скитнице врше паљевине каткад, а нарочито доцкан у јесен и зиму, да би се ослободили несносног скитарања по друмовима и добили склоништа у затвору или казамату. У том циљу већином запале стог сламе, па се онда или сами пријаве или се дотле мувају у околини ватре док не обрате пажњу на себеине будну притворени. 6. Чежња за завичаЈем. Младеж, нарочито девојке, неки пут је веома привржена родитељској кући и осећа се несигурна у служби код отраних људи. Да би задовољили нагон за повратком кући, и без зле намере врше паљевине у надп.. да ће се тада вратити кући. 7. Страх, н. пр. да би се избегла казна или грдња због какве можда са свим незнатне кривице. 8. Обест. Неки људиимају у надраженоа или распуштеном расноложењу такав нагон, да учине што год и боз циља, и у том расположењу изврше каткад и паљевину. 9. Душевне болести. Ова психичка болесна стања могу утицати као мотив: а. ХалуцинациЈв. Душевни болесник уобрази да чује позив да треба да изврши паљевину и верује, да мора следовати тој заповести. б. Идеје лудила. Душевни болебници претварају куће у пепео, да би казнили своје лудачке грехове, други опет да би уништили своје уображене непријатеље, в. Болесни афекти. Најважнији је ој ових аФеката сграх, неки душевни бодесник хоће паљевином да се ослободи муке постојања, други да се отресу од болеснога притиска ма каквим насиљем и тада лако врше паљевину, која не захтева нарочите снаге. Љутити вртпе паљевину да би задовољили свој нагон за разоравањем, слабоумни из радости од светлога изгледа. г. Насилне иредставе. Неке душевне болеснике гони нагон, да изврше паљевину све више и више док не подлегну тој принуди. д. ПоремеКаЈи свести. Неке паљевим изгледају да су последице никаквих но тива, у времену поремећеие свеоти, у хистеричним или епилептичним стањима.