Полицијски гласник

БРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 269

упијанству, у заносу месечарства, за време хипнозе. Дуго је трајало мишљење да постоји нарочита болест воље за паљевину (пироманија), која натерује на подстицање ватре, али је од средине 19. столећа са свим обеснажено. VI Воља за дело. Сем онога што је наведено до сада нарочито се има испитати, дали постоји која од следећих радњи из којих се може закључити намера за паљевину. 1. Да ли је осумњичени набавио или нааравио стредства за иаљевину ? Нарочито да ли је купио петролеума у знатно већој количини, но што му треба за кућу? 2. Да ли ]е чинио иокушаје иаљевине? Они, који су чинили по изгледу ватре н. пр. са временим запаљивањем, радо чине раније и пробе. 3. Да. ли је лажно осигуран ? Да ли је приликом осигурања лажно представио своју имовину? Да ли је накнадно осигурао ствари којих нема ? Да би се то открило, разгледају се трговачке књиге и биланси; онај који намерава паљевину, каткад годинама води лажне књиге, да би изгледало што веће његово стовариште; неки пут их сакрије или уништи пре паљевине, или их склони са обичнога меота и метне их тамо где су ватри највише изложени, да са свим изгоре. Ако се књиге још нађу, не треба их испитати само у Формалном, већ и у отручном правцу, нарочито да није која множина куповине и цена сувише велика, и да нису поједини издаци робе ни укњижени. Ако књига више нема или су слабо вођене, оида погорелац има да се изјасни од кога је набављао робу и коме је нродавао робу, па тада прибавити од тих личности нарочите рачуне. Даље ваља истраживати у згаришту остатке предмета који су горели. Извесне материје, као гипс, метал, порцелан, у опште не могу бити оштећене ватром и највише им се облик промени; од ствари које се састаје из таквих материја морају се бар остаци наћи на згаришту. 4. Да ли ~је осумњичени ире ватре склањао ствари ? Не треба тражити само скупоцине предмете; и безначајне ствари радо склања злочинац, нарочито ако их свакодневно треба као н. нр. одело, или кад их нарочито воли као слике сродиика, канарине, цвеће. И на то ваља пазити, да ли је што год закопао у последње време иред пожар те да би тако склонио ствари да не изгору. С једне стране треба претрести код погорелца нарочито по подруму, у кошари и у просторијама које су мало биле изложене пожару, а с друге стране код њихових сродника, пријатеља и суседа. Не нађе ли се ништа, треба поновити претрес иосле извесног времена; неки пут је осумњичени у то време већ вратио скривене ствари, нарочито ако их треба у кући. 5. Да ли ]е осумњичени учинио необичне ариареме да 6и се одмах мо-

гао саасти? Ваља испитати да ли су при пожару спасене ствари, већ у напред биле брижљиво спаковане, што у метежу за време пожара није било могуће; даље, да ли је погорелац спасао баш оне хартије, које су га се нарочито тицале. Треба још но могућству за време пожара видети да ли се код погорелца налазе осигуравајуће полице. Неки пут ће се утврдити, да је за налажење хартија после појаве пожара било потребно више времена, него што га је имао погорелац. Ако је ноћу горело треба видети да можда осумњичени није ни легао у кревет, већ је остао обучен да би дочекао појаву ватре, као и то, да ли је можда у очи тога дана послао децу у суседство у вече, а није их оставио код куће да спавају као иначе. VII Последице дела. 1. Физичке аоследице. Ваља испитати тело и одело осумњиченога да ли има на њему штогод изгорелог или попалог чађу. Ако није био при пожару. такав ће наход пружити закључак. да је горетину и чађавост добио приликом нодстицата ватре. Одело ваља даље испитати, да ли има трагова од средстава за паљевину н. пр. мрље од петролеума или да му нису остали у џепу остаци од парчади сумпора. У иећима осумњиченога ваља прегледати да ли се тамо налазе предмети, који су могли бити употребљени за паљевину. Злочинци радо бацају у пећ ствари којих хоће да се опросте. Да би се сазнало кад је то учињено, утврди се, у које је време последњи пут ложена пећ. Има ли осумњичени ствари коЈихје ари иоо/дару нестало? Да би се то сазнало, извршиће се код његапретрес. Поштомноги злочинци врше понова паљевине, да би при том крали, за препоруку је, да се испитају све ствари које се код њега нађу, да нису можда украдене приликом ког пожара. 2. Психичне иоследице. а. Ко иоказује да је свесан нривице? Треба оне, који долазе у питање као учиниоци, с планом посматрати, по могућству већ и за време пожара; посматрања треба распрострти и на жену и друге чланове Фамилије, пошто се неки пут и у њих може да примети раздражење. Добре успехе у посматрању могу да учине приватни детективи, којима се да задатак од стране осигуравајућих друштава да се нађу на делу у ма каквој улози, н. пр. као раденик, трговачки путник; они узимају стаиове, свуда се упознају, упадају у разговоре и прислушкују све што св говори о пожару. б. Ко је знао за ватру још у време кад није ни иримеКена била ? Неки се злочинци издају тиме што чине неке радње за спасавање своје имаовине и својих чланова Фамилије пре но што се сазнало за пожар, други тиме што су приликом сумње означавали за своје аНШ тачно време паљевине, и не помишљајући да је то време дотле у опшге било иепознато;

али нарочито се често дешава, да злочинац и пре времена огласи пожар, на име у то време кад се вагра још у опште није могла видети; и то се дешава, да злочинац пре појаве ватре уочљивим путем неирестано гледа у правцу онога места где ватра после избије. Д, В. БажиЉ

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај неумесне лримеме §, 375. а. кривннног закона. 5. септембра 1898. године, Вељко Плећевић, из Гараша, поднео је начелнику среза јасеничког извршну пресуду Апелационог Суда, и тражио, да се она изврши и земља, која му је том пресудом досуђена, одузме од Ивка, Живка и Рада Плећевића. По овом тражењу, среска власт није ништа предузимала док, услед жалбе начелство округа крагујевачког, 29. априла 1899. године, није наредило да се та ствар што скорије изврши. В. јула 1899. године донеоено је решење, да се изласком на лице места утврди, у чијој је државини спорно имање. Нре, него је по том решењу поступљено, Ивко Плећевић, а за тим и Новак Плећевић тужили су Вељка за самовлашће, тврдећи, да им је на самовластан начин покосио њихове ливаде. Вељко је на против тврдио, да су те ливаде његова својина по пресуди Апелационог Суда. Полицијским увиђајем на лицу меота утврђено је: да парничне стране немају тапије дотичног земљишта; и да у пресуди Апелационог Суда нису обележене границе и мере оних парцела, које припадају Вељку. Сем тога из тога увиђаја види се, да је спорна ливада до земље Вељкове, а да је Вељко учинио самовлашће и заузео ливаду тужитеља Ивка, увиђај изводи из пописне књиге. На основу тог увиђаја, среска власт донела је пресуду: да се тужени Вељко Плећевић казни са три дана затвора, да тужитељу накнади 10 динара штете и ливаду напусти, а ако мисли, да има јачег права на исту, нека се обрати суду, и тамо доказује своје прече право. Та је пресуда од 16. јула 1899 године Ј* 11933. Противу те пресуде, осуђени је изјалио жалбу начелсгву, тврдећи поред осталог, и То: да је њему спорно земљиште припало и досуђено после пониса, и да пописна књига „Б® не може бити доказ за право тужитељево, све и кад би она могла бити доказ о својини, што не стоји, јер се земљишта у ту књигу заводе по пријави за порез. Начелство је нашло, да је пресуда на закопу основапа и одобрило је решењем од 31. јануара 1900 године № 10152.