Полицијски гласник

СТРАНА 270

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 28

Противу тога решења, осуђени је изјавио жалбу Министру унутрашњих дела, уз коју је, поред осталих прилога, за доказ, да је спорна земља његова, поднео и уверење општинског суда, да он порез на то земљиште плаћа, и тражио, да се то решење начелства поништи, пошто по његовом тражењу, које је раније, није донесено решење. По овој жалби, Министар се није ни упуштао у расматрање, налазећи, да је, према §§ 15. и 16. полицијске уредбе, решење начелства извршно. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком-својом од 29. децембра 1900 године Бр. 6888., поништио је решење Министрово, са ових разлога: Жалител, Вељко још 5. септембра 1898 године поднео је начелнику среза јасеничког извршну судску пресуду и молио, да је власт изврши, и од Живка, Ивка и Рада Плећевића одузме и ггреда му извесно имање. По томе тражењу, власт није ништа предузимала, нити је покушала, да ту пресуду изврпш. Доцније, кад су Новак и Ивко ПлеКевић тужили жалитеља, што је заузео ту земљу, среска власт је, на основу §. 375. а кривичног закона, донела пресуду, којом је жалитеља Вељка казнила за самовлашће, с тим, да заузету земљу напусти, а у исто време упутила га суду, да своје право на ту земљу доказује. Разлог за то, среска власт нашла је у томе, што је тужитељска страна ту земљу на своје име уписала у иописну књигу „Б." и раније је држала, ма да је жалитељ Вељко поднео судску пресуду, као доказ, да та државина није правична. Дакле, среска власт и не упуштајући се у извршење поднете јој пресуде од стране жалитеља, кривичном пресудом досудила је спорну земљу противној страни, а жалитеља упутила, да код суда доказује право, које му је већ досуђено, и које он и тражи, на основу извршне оудске пресуде. Према томе, кад је жалитељ изјавио жалбу противу овога рада полицијске власти, која је у прееуди ценила и његово тражење, на које полаже право по извршној судској пресуди, требало је његову жалбу, у којој он поглавито на то и удара, узети у оцену, пошто овде није питање само о иступној кривици, већ по извршењу судске пресуде, коју је власт била дужна да изврши, или, у случају нејасности и неопредељености исте, да поступи по §• 335. а. грађанског судског поступка. Дакле, несумњиво је, да се овај спор није могао расправити на основу § 375. а. кривичног закона, јер се, по одредбама тога закона и полицијске уредбе, пе извршују извршпе судске пресуде и не расправља питање о државини и својини.

Оставка, коју ниновник поднесе на државну службу, па не буде уважена, не може доцније лослужити као основ, да седотинни чиновник по молби отпусти, и ако није изриком изјавио, да од ње одустаје. Инжињерски поручиик Б. Н. упутио је 1. септембра 1904. године молбу начел-

нику инжињерско — техничког одељења Министарства војног, да му се уважи остаска на дрлсавну службу, с пристанком, да одужи држави дуг, који она има код њега за издржавање у Војној Академији, на начин, на који се то буде хтело, само не у својству ОФицира. Ова молба није узимана у поступак, пошто није била прописно написана, а није било ни таксене марке на њој. 4. септембра 1904. године поручник Б. Н. упутио је другу молбу, да му се уважи оставка. Ова је молба заведена у деловодни протокол опште војног оделења Министарства војног 11. децембра 1904. год. под ФА№ 10365. 15. септембра 1904. године поручник Б. Н. је опет упутио молбу и понова тражио, да му се уважи оставка на државну службу. Та молба заведена је у деловодни протокол инжињерско-техничког оделења 16. септембра исте године под ИФ№ 2389. и спроведена опште војном оделењу на надлежност, с напоменом, да је прва молба предата г. Министру војном. Министар није уважио ову молбу молиочеву, наводећи, да је он способан и одличан ОФицир, о чему је известио начелника инжињерско-техничког оделења актом ФАБр. 8442. који је и молиоцу, иоручнику Б. Н. саопштен 15. октобра 1904. године. После свега овога, изишао је Указ од 10. децембра 1904. године, којим се поручнику Б. Н. уважава оставка на државну службу, коме је за основ послужила мочиочева оставка од 4 септембра 1904. год. По изјављеној жалби, Државни Савет је нашао, да ожалбени Указ не одговара закону, из ових разлога: Као што се из акта види, жалитељ је, преко начелника инжињерско техпичког оделења Министарства војног, подносио у три маха оставку на државну службу: 1-ог септембра 1904. године. Прва молба није узимата у поступак из разлога: што није прописно написана и што није била снабдевена таксеном марком, па није ни заведена. По другој молби није ништа предузимато ; а по трећој, после прибављеног извештаја од стране Војне Академије, следовало је решење Министрово од 6. октобра 1904. године Ф № 8442, в да се поручнику Б. Н. не може уважити оставка на државну службу, иошто је опособан и одличан официр«. Овим решењем Министра војног, донесеним по последњој молби поручника Б. Н. окончано је питање о његовој оставци, и он је по том, као што се види из 40. и 41. броја службеног војног листа од 7. иовембра 1904. године, одређен наредбом Министра војног од 3. новембра 1904. године ФАЛ« 3337., за надзорника Краљевог и војног купатила. Према оваком стању ствари, жалитељ није могао бити лишен државне службе оЈкалбеним Указом, на основу друге оставке од 4. сеитембра 1904. године, која је заведена под Бр. 10365. 11. децембра исте

године; дакле. после Указа, и која по томе с1е ?ас1о није постојала; међутим, била је потребна, те да би, по чл. 23. закона о устројству војске, могла бити уважена. Одлука Државног Савета од 24. маја 1905. године Бр. 3043. м. В.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕ0 ТАЈДНСТВЕНО ЗДОЧЦНСТВО прича Е. Додеа. I. Иследни судија Жерар, ушавши ујутру у своју канцеларију где ради, угледа на своме столу један акт. На самом акту стајао је црвеном оловком написано »врло хитно «. Перовођа још није био дошао; у месго њега ириђе му један писар полициски и рече да је тај акт донесен пре неколико минути. Донео га је секретар прокуратора републике, који је молио нарочито да се друге ствари и ислеђења одложе, а да се овај предмет одмах узме у поступак. Жерар отвори акта и отпоче да их прочитава. Прва ствар, која му је пала у очи, било је саопштење отеиљског полициског комесара. »Прошле поћи — тако стоји у том извештају — недалеко од балианкурског моста, извучен је из Сене труп једне младе фино одевене женске. На левој страни прсију имала је велику и дубоку рану. Пошто је труп био у води дуже времена то су црте лица изгубиле Форму своју, лик је подадуо и био је толико унакажен, да се није могао познати". »У џепу њене хаљине није се нашло ни хартије каке, нити ичега од каквих предмета. Један једини знак,који је могао да упути истрагу трагању био је монограм на кошуљи утопљенице Л. В. (< »Лекарским прегледом утврђено је, да је ова женска била прво ножем или сабљом заклата, а за тим бачена у воду. Сва истрага и испитивање и тражење, остали су без резултата". Иза овога следовало је писмо, написано још пре три недеље, а адресовано полициском преФекту; утом писмуједан Официр из париског гарнизона саопштио је да је нестала једна Енглеокиња, девојка, по имену Луиза Волнеј, која је била учитељица његове кћери. Официр је у своме писму говорио ово: »Док се поменута млада девојка налазила у мојој породици, владање њено није давало никаква повода сумњи, ниподозрењу, Онога дана, када ће је неотати, она је пред први сумрак отишла од куће, у намери да изврши једну поруџбину своје ученице. Али, како је била отишла, она се више није вратила, и ми нисмо моглн дознати, шта се с њом десило и где оо дела". На завршетку, к актима је био придодат протокол о хапшењу некакога Раула Бертеа, који је радио као помоћник у канцеларији једног нотара. Пре него што ће Лујзе Волнеј нестати, приметило