Полицијски гласник

СТРАНА 276

ступња неуређене гомиле људи, неспособних за државну заједницу. Према овоме, и са гледишта основнс задаће државне власти, двобој, као један од најтежих облика самовласне сатисФакције у начелу је противан појму државе. Због тога, њега држава не сме да толерира, а да свој најважнији позив и ауторитет не аштети. Радећи друкче, она ради противно своме позиву и уноси анархнју у јавни живот грађана, лишавајући их заштите и маниФестујући практику међусобних личних напада или Факт насиља, као начело права. Оваквој квалиФикацији двобоја ни мало не одузима вредност претходни лични споразум дуеланата и присуство сведока, које су сами изабрали; јер се одредбе и значај јавнога права не не могу преиначавати, вољом интересованих лица. Воља интересованих странака може заменити закон само у приватноправним односима, али ие и у односима јавнога права, а још најмање у оном његовом делу, у казненом закону, који треба да служи као санкција за целокупни јавни поредак. Да би се таквом самовлашћу странака бранила друкча правна природа двобоја, требало би претходно уништити сву јавну важност казиенога права једним новим и наопаким начелом, да воља и у том односу замењује закон. Међутим на такав апсурдум не би нико дошао, па ни они, који су најватреније присталице двобоја. Али кад се ипак и сагласност странака употребљава за правдање двобоја, знак је, да за његово правдање у опште и нема начелних разлога правне природе. Али, ако је у опште неумесно да држава ма у ком облику двобој као дозвољену радњу толерира, онда је још неумесније, да држава чак и правно, на законској основи, тако рећи ствара двобој дајући извесној категорији лица дозволу, да у двобој могу да улазе без казне. Опа погрешка државе и јесте управо главни разлог за даље одржавање и ширење двобоја. Забрањујући с једне стране по казненом законику под претњом најтеже казне дело убиства и у самом иокушају свима грађанима без разлике, она с друге стране у облику дозвољеног двобоја дозвол>ава и убиство и покушај убијства као слободна дела, и на тај начин ништи важност казненог законика у његовој најважнијој страни, којом се непосредно живот човечији узима у јавну заштиту. На тај начин она популарише двобој за све случајеве, па дакле и за случајеве кад двобој треба да послужи као средство за убиство, прокламујући овај злочин као слободну радњу непосредно иа законској основи. Начелна вредност ове аргументације није ни мало ослабљена ограниченим бројем особа, којима је двобој законски дозвољен; јер оно што се не да правдати за грађане у опште, за државу као целину, не да се правдати ни за поједине делове њенога грађанства. Дозвољавајући двобој лицима војнога реда, она чини потпуно исту погрешку само у мањем размеру, коју би учинила дозвољавајући двобој свима грађанима у опште. А примењујући двобој и на грађане за случајеве,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

кад би дошли у сукоб са лицем војеног реда, двобој већ добија шире размере и за грађанство и постаје веома снажна основа, да у све ширим размерама добије обележје обичајног права и за сукобе осталих грађана, и ако двобој за та лица законом није признаг и дозвољен, и ако код позитивног казненог права не може бити речи о примени обичајног права, нити је оно у опште у самом свом иојму могућно. Да је то тако, сведоче нам поприлично учестане појаве овога злочина, са којима се државне власти све више мире, или се бар према њима не односе применом редовног казненог поступка, који је за тако опасне кривице, за убиства и покушај убиства, прописан. Нас скоро ни мало више не буни не само онај претходни део процедуре око двобоја, као што је позив, одређивање сведока и т. д., него чак ни обзнана да ће се дуеланти тући тога и тога дана, на том и том месту, са таквим и таквим оружјем. Као да за такве случајеве полицијска власт није позвана да свом енергијом силе, која јој по закону стоји на расположењу, стане на пут злочину, који је Формално уговорен, и који има да се изврши са свима свечаним, јавно објављеним Формама, којима се ово насиље гарнира по неким утврђеним традицијама. Правни осећај света, ако се у почетку на ову новину јавнога насиља и бунио, под непосредним утицајем честих случајева, у којима државна власт двобој толерира, мења се, али се мења нагоре, погоршавањем етичке стране нације,, јер је она на овакве случајеве увек гледала као на убиство, као на груб и тежак злочин, који је држава увек кажњавала тешком робијом или смрћу. На тај начин, у правној свести народа појам о убиству као појам злочина све више слаби, да уступи место заразном ширењу двобоја, као правно дозвољене радње. Међутим,. и без тога, ми нисмо скоро никад оскудни у броју убистава. Не би ли било целисходно не повећавати тај број још и у облику двобоја? Начела криминалне политике, која донекле и у кривичном правосуђу, и ако на посредан начин, теже резултатима превентивне полиције, нигде јаче нису повређена, него код установе двобоја. У место снажног сузбијања двобоја, у колико законом није дозвољен, по свима правилима, која вреде за дело убиства и покушаја убиства, у место брзо и добро одмерене правичне казне за извршени злочин, па да се на тај начин превентивно дејствује, да остали грађани у ту погрешку не падају и да рехабилитују донекле оронули правни осећај — држава пропуштањем такве своје дужности прећутно легализује злочин двобоја, односно злочин убиства, као дозвољено дело , и постиже резултате сасвим противне њеној основној мисији. Али да се вратимо на онај део лица, за која је двобој скоро законски дозвољен особеном правном квалиФикацијом, по којој се сувише благо кажњава. (наотавиће ое) М. А. ПоповиЂ.

ВРОЈ 29

СУДОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устан^а од 1804 — 1813. год-

I. Веза између цисаних закона старе сриске државе и нрвнх наредаба у устанку. Српски народ примивши хришћанотво примио је постепено и образованост византијску. Али та образованост ма колико да се одржала у свом непромењеном руху међу образованијим редовима старога српскога друштва, ипак је у ниже редове тешко продирала. Продирући у ниже редове, у масу народа српскога, она је губила свој првобитии карактер, и тако су постајали поједини облици друштвеиих установа и уредаба, који су се разликовали од првобитних — византијских — већ добијаху словенско и српско обележје. Та борба између византијске образованости и старе српске образованости, коју су наши предци донели из старе отаџбине, водила се врло дуго. Она је вођена од доласка Срба на Валканско Полуострво па до XIII столећа, а то ће рећи преко шест столећа. Нове облике друшвене и нове установе, које су се током тога времена развиле, народ је примио и усвојио као своје националне. Што је било са свима другим облицима који представљају образованост српскога народа, било је и са законодавством и са писаним законима, са судом и оуђењем многе одредбе писаних закона дугом применом тако су ушле у народ да су доцније с престанком државе српске постале народним обичајем. С уређењем старе српске државе и цркве јављају се и писаии закони. Први архијепископ Св. Сава уједно је и први радник на писаним законима старе српске државе. Његовим старањем око 121(1 године преведен је текст номоканона с објашњењима Аристиновим и Зонариним'). Ово беше правни црквени зборник најбољи и најпотпунији за оно време и у византијској царевини. У оно време овај зборник црквених закона називаше се Иомоканон (Номокдномк.) према грчкоме. Преиисивач овога номоканона од 1613 године већ га не назива номоканоном већ закоником 1 ). Међу тим доцније се већ назива крмчгуа. Г. Ст, Новаковић мислида су овом зборнику црквених закона Руси дали име крмчија 3 ). После пропасти српске државе, српски јавни живот усредсредио се око српск цркве и за време српске подчињености Турцима црква је имала најјачи утицзј на целокупан живот српскога народа, Отуда је и дошло гледиште да оно што је црквено у исто време је и сраско. Тако је било и са црквеним законским наредбама и прописима. Чим су се јавили први зраци слободе српске, чим је почео да васкрсава нов ') Ст. Новаковић, законик СтвФана Душана 1 888. стр. XIV. 2 ) Гласник Срп. Учен. Друштва. Другн одељанви. VIII. стр. 27 и 28. 3 ) Законик Стефана Душана стр. XIV.