Полицијски гласник

Ц|'0.1 29

или жуто-зеленкаста, или неранџасто-зеленкаста, или љубичаста, или нестењав а, или најзад црна. Свима овим квалиФикацијама додају ое, као и код ау|1еоле, изрази: отворен, срсдњи и за творен. У седмо] класи ау[1еола је идентична са периФеријом т.ј. обе су црне. Из изложеног јасно се види, да квалификација боје очију зависи искључиво од количине аигмента и канвоКе његове боје. Из овог опет излази: да ће очи без аигмента бити увршћене у арву класу, очи са пигментом жутим у другу, са неџнџастим у треКу ; пигменат угасит увршћује се у класу четврту ; класа иета обухвдта очи са пигментом кестењавим, где је ауреола- растављена од периФерије једном кружном зоном, више или мање отворено-кестељаве боје; класа шеста употребиће се за очи иреиокрг^вене кестењавом материјом кроз коју се ировиде жуто - зеленкасте или сивкасте бразде; класа седма потпуно је кестењава. Одређивање класе испитивапих очију врло је важна ствар; то је управо кључ целе класиФикације. Да би се предупредале погрешке, које би могле осујетити будуће истраживање, усвојено је као правило да се у случају сумње узимају у помоћ двоструки па и троструки бројеви, као нпр. кл. 2—3, или кл. -1—5—6 и т. д. Приликом одређивиња боје очију, које је, опет нонављамо, врло важно и за клаоиФикацију и за истраживање личности које су у слободи, мора се обратити пажња и иа њихове оообености, које се у пракси врло често сусрећу. У извесним очима опажа се понекад један исек, обојен много затворенијом бојом но што је боја ока у опште. Према месту на комо се овај исек налази, означује се изразима: исек у средини — на десноЈ — левој страни десног — левог ока. Израз иегав, који се обично среће код очију илавих и кестењавих, служи да означи изве^не иегаве мрље у оку. Ове пеге ни у колико не мењају квалификацију боје ока, јер оне нису ништа друго до само један оообени знак. Често иута налази се око нериферије, аарочито код старијих људи, један седефасти круг, познат под именом старачки круг, који прилично отежава посматрање боје очију, нарочито у класи кестењавој, па је с тога потребно означити га прецизно. Такоће је неопходно потребно наглаоити случај кад је боја једног ока различна. од боје другог, као и случајеве беле навлане, раширених зеница, ћоравости и стаклених очију. Треба знати још и то, да исиитивање очију бива увек према боји левог ока, које треба да је удаљено од ока посматрачевог од прилике за 30 см. * * * Што се тиче форме, она се описује према линијама из којих је састављена. Ове линије, пошто се издвоје, треба да буду описане или ирема њиховом облику, или према- њиховом иравцу и општем нагибу, или најзад према двема узастопним

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

тачкама лица. Изрази: мали, средњи и велики, могу сеиовде корисно употребити. Детаљније о свему овоме говорићемо приликом прегледа садржиие живих слика. Картони за живе слике и њихова садржина За редиговање живих слика употребЉ УЈУ се, као што смо већ поменули, нарочити картони, који се знатно разликују од обичних антропометријских картона и по својој величини, и по својој садржини. Иоједина обаваштења, а нарочито морФолошка и општа, обилнија су код првих но код других. Сва обавештења, која се иалазе на картонима за живе слике, подељена су на ове четире групе : 1. Антрометријска; 2. Хроматична; 3. Морфолошка, и 4. Општл. Потребно је, да понаособ и детаљно прегледамо сваку од ових група, да бисмо добили што тачнију идеју о редиговању, употреби и користи живих слика. 1. Антропометријска обавештења За ову групу резервисано је на картону дванаест рубрика за антропометријске мере : стаоа, размака руку, иолустаса, главе, Јагодица, уха, арстију, ноге и лакта. Ми смо видели. говорећи о живим сликама у опште, да је суштина њихова у особеностима. Са овог разлога, не означују се ни сва ова обавештења, већ само она од њих која су скстремна, т.ј. која су или сувише мала или сувише велика. Значи, дакле, да се на картонима за живе слике не озиачују средњи карактери, из чега оиет излази: да одсутност поједипих антропомстријских обавештења па картонима за живе слике значи у исто доба да оваобавештења долазе у групу средњих. Изузетак од овог правила учињен је за обавештење о висини стаса, дужини уха, и доба старости, која су од неоцењене користи за истраживање личностп које су у слободи. Пошто се мера стаса означује на картону увек циФрама, то је неопходно потребно знати однос између ових циФара и величине стасова који им одговарају. Говорећи о оиисивању личностиуопште, ми смо казали да се величина стаса креће између врло мале и врло велике, као и да се између ове две крајности, групирају ови стасови: мали, мали близак средњем, средњи, велини близак средњем, велини и врло велини. ЦиФре које овим изразима у пракси одговарају јесу: м. — 1. м. 52 за стас врло мали; 1 м. 53 — 1. м. 58 за стас мали у обичном смислу; 1. м. 59 — 1 м. 62 за стас мали близак средњем; 1. м. 63 — 1. м. 66 за стас средњи; 1. м. 61 — 1 м.. 10. за стас велики близак средњем, 1. м. 11 — 1 м. 16 за стас велики у обичном смислу и 1 м.. 11 — м за стас врло велики. 2. Хроматична обавештења. Обавештења ова обухватају: а. боју, облик и бсобености косе; б. 6 оју и облик браде: в. 6 оју лица, и г. 6 оју и особености очију.

СТРАНА 279

а) Боја, облик и особености косе. Боја косе креће ое између две крајности: алаво-бледе и чисто црне. Боја риђ а чини засебну серију, која се креће између махагонско-риђе и риђоугасите. Кад се овим бојама дода још и боја угаси га/као и изрази: отворена, средња и затворена, онда ћемо за одређивање боје косе имати ову серију: алаво-бледа алаво-отворена илаво-средња илаво-затворена угасито-отворена угасито-средња угасито-затворена црна чисто-црна махагонско-риђа-отворена махагонско-риђа-средња махагонска-риђа-затворена риђо-илава-отворена риђо-алава-средња риђо-алава-затворена риђо-угасита-отворена риђо-угасита-средња риђо-угасита-затворена. Ако коса садржи још и неколико белих длака, онда наведеним изразима треба додати и израз ироседа, а ако је једна боја косе у великој надмоћности над другом, онда то треба на картону означити иодвлачењем. Да би се добио нотпун појам о обдику једне косе, треба означити: «. Природу и стеиен њеног израшћења; р. Правац њеног израшКења око чела, и у. Њену обилност. Потребно је, да ово украгко објаснимо. «. Посматрана са нрвог гледишта, т.ј. према природи и степену свога израшћења, коса можебити: ирава, таласаста, уковрчена (кад је савијена у облику прсгена) , гргурава (кад својом дужином представља облик завртња), кудрава (кад образује веома мале и фино прстенове који се мешају један с другим), вунаста (кад су ови прстенови нагомилани један преко другог), и најзад дебела или танка, крута или витка. Што се тиче аравца израшКења косе око чела, он може бити: иравоугаони, иолукружни и у облику ашова. У првом случају коса образује око чела један правоугаоник коме обрве служе за основу

(сл. 1.), а у другом је цело израшћење полукружно (сл. 2.). Правац у облику ашова (сл. 3.) у вези је са чеоном ћелавошћу.