Полицијски гласник

СТРАНА 280

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 29

Правац полукружни одлика је мале деце, а правоугаони одраслих личности.

у. Обилност косе изражавасе изразима: обилна, густа. и ретка, за које, мислимо, није потребна нарочита деФиниција.

Сл. 3, Особености, које се појављују приликом описивања косе, састоје се поглавито у Келавости, која може бити: темена. чеона и слеаоочна, према томе да ли обухвата теме , или чело или делове главе изнад слепих очију (паријетале). У случајима потпуног губитка косе, које увек прати и губитак браде, означиће се просто: коса сасвим оиала. б) Бој а и облик браде. Боја браде означује се истим путем и начином као и боја косе, док облик зависи, у главноме, од места њеног израшћења. Познато је из обичног живота да се длаке на горњој усни називају брковима,

оне са стране образа „ бакенбартима« (сл. 4.). Ако длаке покривају целу браду (део лица), облик њен у овом случају назват је »барбишоном" (сл. 5.); ако ли су пак длаке ограничене на средњи и

доњи део браде, онда је то облик ј арчеве

стор испод целе доње вилице, каже се

длаке у виду малог џбуна на средини доње усне дају браду у облику муве

Потпуно одсуство браде — ћосавост — мора се увек означити, иазећи при гом на разлику између ћосавости и из-

бријане браде. У првом случају кожа је равна и глатка, а у другом бодљикава и рапава. Тако исто мора се означити ако су поједини делови браде различни по боји један од другога, који су елучаји врло чести са брковима. (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЂ

О ИСТРАЖНИМ ЗИТВОРИМД Последње године XVIII. века јесу време кад су затвори у опште привукли на себе пажњу, кад су на себе скренули погледе Филантропа криминалиста. Први је Енглез Ноуагс1, — Филантроп, коме човечанство тако много дугује — иошто је неким случајем и сам био дугогодишњи робијаш — приказао језовиту слику ондашњих затвора, раздражио онај страховити живот затвореника, и заинтересовао не само добре људе него и научаре. У свима земљама ондашњих цивилизованих народа затвори су почели постајати предмети нарочитих студија и особитих брига. Филантропи су — под утицајем хришћанеких н нових хуманих идеја — сишли у влажне, подземне, тамнице онога времена да ублаже тежак тамнички живот, а криминалисте су — трагајући за узроцима иаглог и несразмернога растења криминалитета и повратника — студирали тај живот и константовали, да су затвори, онакви какви су били, погодан, заразан, расадник зла, да су школа неваљалства. То је помогло револуцију у теоријн кривичнога права и изазвало преврат у погледима на казну и њену примену. Казна је добила са свим нов цил>. Она је тада требала и да иочравља. Затвори су имали да служе томе циљу. И теорија обогаћена драгоценим прилозима, пропагирала је за темељну реорганизацију казнених завода. Стотинама научника ангажовало се у борби за ту идеју. И такс имамо данас на једној страни нову науку — науку о казненим заводима 1 ) — а на другој страни — носле усвојеног теоријскога разлагања — нове казнене заводе са модерним режимима и задовољавајућим ресултатима. Истовремено су реорганизовани и исгражни затвори и стављени на једну здраву основу с обзиром на њихов циљ и карактер. Како на другом једном месту у расправи једној коју ћу, скоро дати у штампу — говорим о данашњем отању казнених завода у нас и на страни, то ћу се овде задржати само на данашњем стању истражних затвора на страни.... * * * И старија и модерна законодавства просветних народа предвиђала су и предвиђају иритвор за учионице извесних кривичних дела за време док су под кривичном истрагом. То је и природно и оправдано. Самим тим, што је неко јаче и осетљивије повредио утврђени друштвени поредак, што је кидисао да поремети законом постављени ред и односу друштву, несумњиво се обележио као непријатељ тога поретка, као противник тога реда, као опасан и по један и други, И очекујући да му земаљски судови одмере заслужену законску казну било би и опасно и несмотрено оставити га у олободи, у могућнооти да и даље вре})а гај норедак. Још нешто. Правилност истраге, њен целокупан рад како на утврђивању

') Четврти криминалиотични коигрес, држан у Петрограду 1890. год., проглаеио је знања о казненим заводима за науку. (»Кеуие рбш1еп11а1ге').