Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТСАНЛ 281

свију околности, под којимаје једно кривично дело учињено, тако и на утврђивању доказа противу учиниоца, били би ометани, трпели би врло много, кад би ое овај оставио у слободи, кад не би био склоњен из средине у којој је учинио кривично дело, кад на тај начин не би био стављен у немогућност да ради било на уништењу трагова учињенога кривичнога дела било на уништењу доказа, који противу њега стоје и које тек кривична истрага има да пронађе... Најзад и треКи разлог. Извршиоци опаснијих кривичних дела, која повлаче врло строге казне, из страха од њих, трудиће се да их избегну прикривањем и бегством. Да би се то спречило они се лишавају слободе за време док траје истрага. То лишење слободе зове се истражни иритвор. А тај приТвор увек је само једна аревентивна мера. И баш за то, шго истражни притвор има карактер превентивпе мере, што је он резултат свега овога напред реченог, што је он — ако се може да каже — једна оправдана неправда, што он траје једно кратко време, што он није казна а још мање срам, што сви они који су под кривичном истрагом и у притвору, нису увек криви, а баш и кад су и криви нису још ни суђени нити осуђени — истражни затвори нису предмет оних истих брига и сгарања којих су предмет казнени заводи, инсталација целокупног унутрашњег режима у истражних затвора са свим се разликује и мора да се разликује од оне у казненим заводима. Тај целокупан унутрашњи режим истражних затвора јесте оно што је најглавније. Онакав какав је данас сме да се каже, да је он један сроћан ресултат, сједне стране, добро схваћеног карактера и циља истражнога притвора, и Факата: да он граје — по иравилу — једно кратко време, да он није казна, да међ притвореницима има врло често ни кривих ни дужних, а с друге стране, усвојеног теоријског мишљења, за које су неуморно иропагирали Филантропи, да злочинци и престуиници, и ако су грешници, ипак су људи, да друштво, и ако има права и дужност да их склони из своје средине лишењем слободе, не сме да их тамо заборави, да се одрекне бриге о њиховом телесном и моралном здрављу. Режиму који данас влада у истражним затворима — о коме ћемо мало доцније говорити — предходио је систем заједничког издржавања притвора. Њега је постигла иста судбина као и онога у казненим заводима; он је и у теорији и у пракси неповратно осуђен на прогонство из истражних затвора европских народа 2 ). Разлози су били и озбиљни и јаки. На ирвом месту искуство је утврдило да је врло штетно по правилност истраге држати у једном притвору, заједно, више лица, која су под кривичном истрагом за једно исто дело. А њихово раздвајање било је тешко врло често немогуће због самог система, који је у затвору владао. Заједнички живот притвореница у истражним затворима, исто као и онај осу-) Стаље истралших затвора у Србијн, Бугарској, и Турској речито демантује ово моје тврђење...

ђеник у казпионицама. ишао је злочинцима и преступницима на руку да се упознаду, да се зближе, да се сроде. Та познанства била су увек на штету и рачун јавне безбедности. Систем заједничкога живљења притвореника у истражним затворима омогућавао је непосредан саобраћај и између лица, за које би најбоље било да се нису никад једни другима цриближили. То је саобраћај између оних лица, чија душа није још покварена, у чијој унутрашњости није још наступио слом идеја о добру, који још нису огрезли у зло, који су тек на путу да пропадну, и оних, који су зараза зла, који куже, трују, упропашћују. Да се систем заједничког издржавања притвора у истражним затворима осуди, да се он Формалио прогони, помогао је и овај Факт. Није редак случај да притвора допадне човек, који је до тада заузимао угледан положај у друштву и чије је ново стање ресултат случаја или несрећних околности. Или седешавада падне у притвор човек — што кажу — ни крив ни дужан. За те и такве људе истражни затвор система заједничкога издржавања притвора јесте једна ужасна, готово неподношљива, казна, и ако притвор то није и не сме да буде. Та заједница са људима, којима је злочин проФесија, који су зло п с поља и изиутра, па ма како мало да траје, врло осетљиво шамара њихово достојанство, унижава, вређа!.. Најзад систем заједиичкога издржавања притвора у истражним затворима онемогућава ред и дисциплину, и врло се снажно одупире васпостављању мера, које препоручује игијена — што су обоје тамо хтели да обезбеде живи погледи на затворе и притворенике.... Поменуо сам најозбиљније разлоге са којих се је осудио систем заједничкога издржавања притвора у истражним затворима, а и да их није било још и других, они би били у свако доба довол>ни, да се не пожели његов повратак. * * * Кад се је у теорији већ крисгалисало уверење, да су казнени заводи и истражни затвори система заједничкога издржавања казне односно притвора једно страховито зло, зараза злочина, један срам за велики деветнаести век, онда се је почело размишљати којим системом да се замени у истражним загворима систем заједничкога издржавања притвора. Научари су тада — сложни у мишљењу као ретко када потпомогнути и мишљењем практичара — једнодушно пропагирали за усамљенички — Аелијски ■— систем, и ако је он врло слабо препоручљив за казнене заводе због својих штетних утицаја на дух и тело осуђеника, и ако је број паргизана тога сисгема и у теорији и у пракси из дана у дан све мањи и мањи. Да се за истражне затворе тако једнодушно и тако моћно препоручи тај усамљенички систем решило је то, што се он — потпуније пего она друга два: обернски и ирски — може у њих да пласира са свима својим добрим странама, и што у њима његови штетни угицаји не могу да имају никаквог маха ни могућ-

ности за опасну акцију на дух и тело истражних притвореника.... • Систем усамљеничкога — ћелијскога — издржавања притвора савршено задовољава — боље и потпуније него ма који други — нотребу изоловања пригвореника, за које се у теорији неуморно проиагирало а из истих оних узрока, са којих је у њој систем заједничкога издржавања притвора неповратно осуђен.... Притвореник је у ћелији сам: то стање му онемогућава споразум и договор за заједничку одбрану са својим саучесницима ако нх има.... Притвореници издржавају притвор сваки у својој ћелији: тиме је спречен онај судбоносно онасан додир младежи — која је пре за онлакивање него за осуду — са окорелим у зло огрезлим индивидуама.... Иелија не допушта познанства и зближење појединих притвореника подједнако нропалих и подједнако готових да још дубље загазе у злочин: тиме се спречава стварање разбојничких и лоповских дружина.... Ћелија чува стид и брани достојанство оних притвореника, који су допали нритвора случајем или неоправдано : они нису принуђени да проводе у друштву са људима, којима је злочин занат.... 'Келија чува од порока: педерастија—Фаворизарана системом заједничког издржавања притвора —- искључена је у изтражном затвору усамљеничког система.... Ћелија онемогућава неред и побуну притвореника: притвореници, изоловани у своје ћелије, немају ирилике задоговор... 'Келија не шкоди телесном здрављу притвореника, као што је то случај у заједничким хапсанама: сува, довољно пространа, чисга, доста осветљена не слаби организам.... 'Келија усамљеничкога система инсталираног у казнене заводе осуђена је од већине научара и ван Велгије ретко је видети какав казнени завод са тим системом. Статистички подаци јасно говоре да ћелија слаби вољу, да убија дух, да ствара меланхоличаре, да осуђоник ако . пе сврши .самоубиством свршава у лудници. Са гог свог страховито штетног утицаја тај је систем непрепоручив и ако је иначе богат својим врло корисним странама... Али за ћ.елију тога система инсталираног у истражне затворе не може то да се каже: она овде нема оне страховите и штетне резултате. Притвореник не подлеже штетном утицају ћелије — као затвореник — јер иритвор траје увек једно кратко време. Па онда притвореник не лроводи као затвореник све своје време у осами: он долази посведневно у додир оа иследником, са сведоцима, са својим адвокатом, са нородицом и познаницима који га посећују. И тиме је у многом ублажен, готово униш ген, штетан утицај ћелије и сисгем ћелијски услед тога препоручен за истражне затворе без најмање ограде... * * * Истражни затвори, које сам видео у Француској и Швајцарској —• као год и они у Енглеској и Америци, о којима сам читао — система су усамљеничког. Зграде. намењене за ге затворе, саграђене су тако да спречавају сваки недопуштегш