Полицијски гласник

СТРАНА 282

ПОЈШЦШСКИ ГЛАСНИК

ђРОЈ 29

додир притвореника еа спољним светом. Ћелије су доста иростране, високе, видне, врло често луксузно патосане. Грејање је, у већини случајева, парно, а осветљење електрично. У свакој ћелији находи се кревет, сто, столица и нужник најмодернијег систсма. Притвореници ако хо е могу да радс, а да би утукли време допуштено им је да се служе затвореничком библиотеком. На чистом впздуху проводе један час дневно и то у шеталиштима нарочито саграђеним у затворским двориштима. Та су шеталипгга на броју 10 — 15 — такође система усамљеиичког. Простори земљишта од 40—50 кв. м. засејаних травом. ограђени су зидом високим до 3 м. Кад су у њима притвореници, врата су на њима закључена. Један чувар, са једног узвишења, којв се издиже из средине тих шеталишта, врши надзор иад притвореницима, јер шеталишта нису покривена. За време шетње притворепици не смеју да се довикују из.че1)у себе и разговарају, нити им је допуштено да праве ларму, да вичу, да звижде. У Швајцарској притвореници пушачи смеју да пуше за време шетње.... Притвореницима је допуштено да у одређено времс примају походе својих најближих, који претходно имају да добију нарочито допуштење од иследиика. Ти су састанци у просторијама за то одређеним и направљеним тако, да је сваки додир између притворепика и њихових походилаца немогућ. У тим су просторијама два реда кабина један према другом, а између њих слободан простор у ширини једног метра. Притвореник је у кабини једнога реда а према њој у кабини другога реда походилац. Наспрамне стране тих кабипа исареилетане су честим шипкама, тако да се притвореници са походиоцима могу да виде, да се чују, али не могу да дођу у додир а још мање да походиоци додаду притвореницима штогод што није допуштено. У осталим разговорима присуствује одређепи чиновник или који пижи орган власти, који између осталога контролише и то, да се разговор води увек далеко од прсдмета кривице притвореникове Састанак са својим Фамилијама притвореници имају у нарочитој соби. Тим састанцима власт нема права да присуствује. Храна је проста. Сваки нритвореник добија дневно један хлеб и у подне и у вече по једну порциЈу куваног поврћа. Четвртком и недељом добијају по комад меса. У осталом ко хоће да побољша храну из својих сопствених средсгава, допушта се увек.... Ред мора у затвору да буде увек примеран као и чистота у ћелијама. Устаје се и леже у одређено време. Како истражни затвори немају цил. да притворенике поправљају — јер се још није утврдило да ли је оваки пригвореник крив — то су сва она средетва и мере којима располаже усамљенички систем кад је инстралиран у казнепе заводе овдс неупотребљене и неунееене.... 9. јуна 1905. год. у Паризу. >1плорад Н. Ст.

КРИМИНАДОИДИ ПРИЛОЗИ ЗА ИСТРАЖИВАЊе УЗРОКА АТВНТДТИМА од проФ. д-р Чеаара Ломброеа Докле у целој Европи превратне и револуционарне ггартије представља социјализам , узеле су опе у Шпанији облик анархизма и то најопаснијег анархизма, који врши насиља против лица и против постојећег поретка. Порекло његовп датира се од 1855. год. кида је Рамон дела Сагра публиковао један свој спис о кризама у политици и трговини, и већ 1881. он је био толико набујао, да се морао одржати и једап конгрес на коме је узело учешћа 254 делегата, који су представљали 5800 гласова. Године 1 д85 излазило је већ 15 анархистичких листова. Иајвећа гањања, смртне пресуде, којима су претходила мучења нису могла покрст да угуш.е, већ на против, он је све то силније хватао кореиа. За атентатом у Ксересу, који је за последицу имао четири смртне пресуде, дошао је онај у Палосц, када је атентатор, још докле га је џелат давио, прорицао етраховиту освету; она се заиста на скоро и остварила у облику експлозије у позоришту у Барселопи. Осуда главног кривца Салвадорија изазвала је још два нова атентата противу управника полиције у Барселони и у брзо за тим експлозију у телеграФској станици у Сестану. Јуна 1896. год. у Барселони, у сред црквене процесије бомба је експлодирала, а она је била намењена команданту места. И том приликом пет криваца осуђено је на смрт, 20 на тешку робију а 60 је прогнано из земље. А колико ли је само њих, на ужас целе Европе, у тврђави Моп1;јшсћ-у, која је од тада на злу гласу, на муке бачено! Смртна пресуда и мучења, која је издржао, изазвале су једног Италијанца Анђолиља — да убије Кановаса а ускоро за тим и убиство џелата у Моп1;јшсћ-у; за тим су 1е низали атентати против Ферола, против Артемизе Монгоса.; док у септембру 18У8. год. у Барселони, није избила права револуција против гарнизона, којн је на брзо за тим угушен. Данас у Шпанији излазе шест анархи■стичких лиотова: „Н Согвапо", »Ба С1епсја 8ос1а1" итд. и они броје читаоце на хиљаде. И ако је шпанска књижевност сиромашна у опште у научним делима, инак броји на стотине анархистичких дела и сгшса од Рикарда Мела, Анзела Лоренца и др. * * * Како да објаснимо овај необичан успех и ширење анархизма, чији је последњи жалосни плод париски атентат на краља АлФонза ? Познат је Факт, као год што се колера и куга најјаче шири по прљавим варошким крајевима да и анархизам тражи земље, у којима се најгоре ) правља: Италију, Шпанију, Русију,.. Ако се хоћс да разуме колико далеко досеже рђава унрава у Шпанији, морамо почети из далека. Брдовито, плапнпско аемљишто у мпогмм провинцијама,

оскудица у железницама као и у осгалим саобраћајним средствима у ретко насељеним равнима — узрок је, те је велики део централних региона тако рећи одсечен од саобраћаја са осталим цивилизованим светом, а ти узроци отежавају шта више и саобраћај између самих провинција. С тога је становпиштво и култура и у варошима мало, с изузетком оних крајева, који се граниче морем, где је саобраћај живљи а отановништво гушће. Изоловање и због тога отежано мешање расе, што је можда најважнији елеменат за њен напредак, па и арапска крв, која је у раси, — све то спречава прогрес и узрок је, зашто су се прастари, варварски обичаји још и данас тамо одржали. Многобројни верски ратови, који су у почетку вођени противу Аријеваца, а за тим неких 20 генерација непрекидно против мусломана, када се патриотизам идентиФиковао са иослушношћу према цркви, религиозна гањања, која су врло строго чак до нашега века вршена (још 1790. год. спаљиване су у Севиљи вештиде и тада је Шпанија-имала 270 инквизитора и 2,500.0(Ј0 калуђера), — потчинили су народ власти сујеверја, тако, да је у ствари црква управљала земљом, која је и једаи велики део земаља као своју својину у рукама имала. Осем тога религиозним гањањем свака оригинална мисао била је угушена од ортодоксних теолога, ако дотични није хтео да сврши на ломачи. Наука је постала злочин, тако, да је Шпанија у току неколико векова дала само два велика човека науци: Сервета и Рамон и КаЈала,. Отуда у земљи незнање. Још у почетку XIX. века на шпанским универзитетима порицао се закон о тежи, гравитацији и кружни ток крви. И сама влада гушила је науку, јер је под владом једног Фердинанда миниетар Коломардо затворно све школе легшх вештина и у њима приређивао — борбе с биковима. Откриће Амернке имало је не само за иоследицу да смолији и интелигентнији напусте отаџбину, већ је н огромно богаство нагомилало у земљи (за неких сто година вели се да Је Шпаннја добила из Америке око 54 милијарди), који су умножили корунцију и леност, јер где је било злата и сувише, нико се није трудио да ради и кад извори богаства усахнуше, они који беху навикли на нерад одричући се културе, беху принуђенн да свој онстанак траЖе у манаотирима, молећи се Богу и просећи као калуђери по народу. Они више не беху у стању чак ни своја поља да обрађују. Трговаца је тада било 34000, а калуђера еедам пута толико, 250.000. Последица таквог сгања било је ванредно осиромашавање и расељавање. Под Карлом III сгановништво се спустило на девет милиона, докле је нод римским царем Антонијем достигло четрдесет милиона. Борбе против страних завојевача, које су почеле с Маврима асвршилесе сФранцузима, освајачки ратови у далеким нокрајинама, навика из детињства на нож за појасом, на послетку минимално образовање, — све то изазвало је код иојединаца да претерано цене своју личну