Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА -283

храброот, а и употребу насиља и непрекидну употребу оружја. При томе не треба заборавити крваве призоре, борбе петлова и борбе с бпковима у којима Шпанци налазе своје најомиљеније забаве. Тамо свет налази, да је у реду да се болнице издржавају од прихода представа борбе с биковима. Истина школа за борбу с биковима, која је 1830. год. отворена у Севиљи, не постоји више, али и данас још излазе седам стручних органа тогаспорта, и ако се у Мадриду данас „Тореадор" више не поштује као иолубог, ипак га особито високо цене и признају као ђенија. * * * Од рада владина није би11о никакве користи, шта више он је нанео много штете. Устав јс у Шпанији више него ма 1де у другој ко.јој земљи чисто — декоратинна ствар. Да ли се влада представља у конзервативном или либералиом руху, ове једно је, јер је она увек диктатура без обзира на то, ко је на влади: да ли Прим, Серано, Наварос, Еспартеро, или Кановас. Финансијоки Шпанија стоји бедно. Буџетским вештннама крије своје банкротство, иа чак није у стању да ллаКа своје сиромашне чиновнике, а порезу гомила из године у годину продавајући на добош хиљадама омањих поседа, тако, да се цела земљауједном непрекидном опсадном стању налази, те и правду замењује војна сила — солдатеска. ЧБенерали прете непрекидно устанком, докле војници опет за свој рачун буне се или дезертирају. Једном речи, влада нема никаквог ауторитета, нити је достојна да га има. Школе не походи ни десети део за школу дорасле деце. Земља нема иикаКвих добротворних усганова ниги кооперативних институција; с кратковидом тсалуђерском милостињом мисли се, да ће ое све постићи. Затвори и робије у Шпанији су више него ма где у Европи места. где се злочин рађа и кује. Данас Шпанија по мало диже главу, захваљујуЈ]И инвазији странаца, који су улоасили на две милијарде у земље и индустрију. * * * Жалостан полонгај ствари у Шпанији, који се једва у најновије доба поправља, цалази израза у статистици злочина. Докле у целој Европи у свима цивилизованим земљама, нарочито тежи злочини опадају, у Шпапији се множе. Докле је у годинама 1883 до 1889 број злочина изиосио 84.8^8, изме^у 1896 до 1899 попео се на 91915. Највише се мпоже дела противу личности (употреба ватреног оружја). Број убистава 1883 године износио је 1072, а 1899 године већ 1633; насиља и нротивстајања власти смањила су се; било их је 1883 до 1885. године просечно 1157, а од 1896. до 1897 год. са.мо 1110. Највсћи број разбојништава, насиљаи противстајања иоказује Сарагоса , чије је становништво на гласу са свога патриотизма и храбрости у рату 1 ).

2 ) Јгтепо Адгиз: 1_*а сг1Ш1паПс1а(1 еп Езрапа. 18 85 8Шо у Согкех. Ип. оизЈ <1е1 Оегесћо. 1 899.

* * * Само се по себи разуме да у једној земљи, у којој је влада вигие зла него добра учипила, где је индустрија тек у зачетку, а земљорадња не зна још о социјализму, који представља хомеонатичко средство против анархизма, — да у таквој земљи анархизам, који неће да зна ни за какав ауторитет има темеља и хране да се све то више развија. То је у толико појмљивије, јер и само незнање и огорченост не допушта у напред никакву компетентну критику анархистичких утопија. Шпанац је претерано частољубив и његовој дрској надувености ласка те и нехотице прихваћа теорију да свака индивидуа најболЈв уме да цени сопствену способноСт, да истицање личног интереса издиже општи интерес н да је нарочито сам себи остављен човек нешто најбоље. Наравно, с друге стране ако уз.мемо, да је народ васпитан у ароганцији, која потпирује мржњу и крвну освету, да је народ васпитап да сматра за највишу врлииу крвави патриотизам против странаца; народ, дакле, који највећа задовољсгва ц забаве налази у крвавим борбама и који Торера сматра за полубога, —да је такав народ јако наклоњен: да брзо реши ножем или ексилозијом бомбе заплетене проблеме политичких несрећа, и ако су оне изазване атавистичким историјским или чак климатским узроцима. Што се париских атентатора тиче; то се зна толико о њима да се може рећи, да је индивидуални антрополошки моменат при тОм неделу играо главну улогу. Свет је чуо само за њих двојицу : страсног, Фанатичног апостола Харвеја и Малата. Први је Енглез из честите породице са физиономпјом каквог мирног, тихог иаучника и чисгом нрошлошћу. Он је разним списпма, у најновије доба социјалистичким и анархистичким, стекао извесно име, али нико не би могао очекивати, да ће он из апстрактних теорија, у чему је људском духу допуштено да нредузима и најсмелије летове,прећи у анархистичку праксу или се дати наговорити за ту праксу. Карло Малато, висок, плав, витка стаса, са духовитим челом и пријатним хармоничним цртама, говори тихим гласом, лагано и оклевајући, порумени као каква девојка при сваком изненадном питању, постаје на један пут буран, плаховит, чим се говор поведе о шпанским анархистима, који су мучени. И њега су сматрали пре за теоретичара а не за практичара анархизма, и у његовом се стану не би могла наћи иикаква друга согрога (1еПсН до једино штамиани и нештампани чланци против шпанског краља и џелата из МопСјшсћа. Поред свега тога, он је један од најфанатичнијнх аиостола анархизма, син једне Францускиње и оца Италијана, Који је због учешћа у Комуни париској осуђен, те је пошао и он с оцем у прогонство, у Нову Каледонију. Вративши се у Француску, иостао је са Себастијанум Фором и Дивијеномса уредник листа в Еп Оећог8 <( , доцније „ АЦадие. 1< Збогсвојих оштрих чланака у неколико је маха осуђиван. После промулгације закона против анархиста 1б93. год. добегао је у Лондон и иисао !

одатле у »Шгаизјд-еап^-у и „Аигоге в -и. У последње доба прекинуо је везе са тим листовима и ншвео врло повучено у Паризу са својим 80-годишњим оцем и женом, коју је хранио својим поштеним књижевним радом. ИМалато као иХарвеј својом спољном физиономијом и својим психолошким својствима припадају оба групи политичких криваца, које ја означавам именом „Злочинци из иолитичких страсти". Они не само данемају тип злочинца, на против, имају врло лепе црте, широка чела, тих, цитом поглед, — права супротност карактеристичних особина каквог злочинца. Ваља се сетити многих Француских јунака из револуције: Демулена, Бара, Карноа, Шарлоте Кордсјеве, Шарла Санда, који су сви били вапредно леии. Малато има с њима то заједничко, да је од оца неследио политички Фанатизам и мистицизам; и очеви Шарлоте Кордејеве, Ореенија, Паделевског били су Фанатични револуциоиари. 0 нихилисти Лизогубу прича Степњак, да је он, и ако је био милионар, живсо као убоги ђаво, јер је хтео да умножи капитал, да би што више могао жртвовати за своје једномишљепиве. Пријатељи су га морали принудити, да и на себе што лотроши, јер су се плашили, да ће он од глади умрети. То исто причају и о Казерију. Главии карактеристпчни знак ове вр • сте људи јесте аретерани алтруизам, илаховитост у коју падају, кад виде невоље других или своје отаџбине, тако, да се они и нехотице решавају да изврше насиље, у нади да ће стати на пут да други не пате. Тако ВиогсЈоп вели: »Бећи број анархиста посгају убице из Филантропије; онм убијају у лудилу из љубави ирема осталим људима. (< Веру СасулиКеву ослободили су иороттници, пошто је покушала даизврши атеитат на Трепова. Пошто она са сооом није оила задовољна, осећала је у срцу неку тугу, кад су јој нрочитали пресуду да се па слободу пушта, и утешпла би се тек онда, да је за ствар патила. Рекла је иоротницима: „Знам да је нешто страховито диКи руку против другог човека, али ја сам морала и хгела показатп, да се после таког недела (батинање политичких криваца) не може остаги некажњен. Хтела сам да обратим иажњу свију на ту ствар, да се она више не би могла поновити." Колико поштене сграстиу тим речима, којима је она све убедила, те"је поротниЦи ослободише — и то још у Русији! Такав је исти човек и Малато. За карактерисгику ових људи морамо још додати, да они имају потреоу и жељу да — пате. „ Патити је добра ств ар к , вели један политички јунак Достојевског; најрадије за неку ћелику идеју, али ио некад и без велике идеје илп за апсурдну идеју, као што је анархизам. Од осталих иариских заверепика против шпаноког краља, Балина, има тип мирпог, честитог човека, Наваро и Палацио опет оне које ја називам »злочиним типовима", први због великог ши-