Полицијски гласник

СТРАНА 284

ПОЛИЦИЈСКИ глАсник

ВРОЈ 29

роког подбратка, а други због несразмерног чела и деФормираних ушију. За Балину, суде^и по његову типу можемо слободно рећи даје криминалоид, дакле човек приближно нормалан. На прогив Палацио и Наваро имају тип злочинаца, каквих међу анархистима има доста. Многи анархисти имају са злочинцима по пореклу један исти жаргон, дивље гесте. Ваља се само сетити Равашола, Ортиса, Пинија. Они се сви у једноме само разликују, на име, они гледају да своје злочине нагоне скрију под Фирму неког политичког идеала, који их у очима света треба у неколико морално да онравда. Не треба се такође чудити, што је између ових пет завереника противу шпанскога краља — два странца: један Енглез и један Италијан. У свима ранијим шпанским агентатима умешани су и странци, као на пр. Аскери, Роџеро и атентатор Кановасин —■ Анџолиљо, који је на суду рекао, »ГеограФски — ја сам Игалијанац, али ја осећам болове и патњу —- целога света!- ( Анархисте не знају за отаџбину, они знају само за човечанство, за које се они на свој начин жртвују, оошто из Филантропије постају џелатима. На послетку база њихова рада јесте индивидуално насиље, које се ставља на супрот званичном насиљу, те је и једно као и друго достојно осуде. Не треба се, дакле, чудити, када у једном друштву, које је скроз прожмано насиљем, као што је шпанско, с времена на време избије као гром из ведра неба друго насиље. Али човек и друштво треба да заа иједном да појми, да је правило: в насиље ]е увек неморално чак и кад се оно аримењујв, да. се угуши друго миулљење", — поникло из посмаграња и проучавања самога живота а не из какве болесне сентименталности. Овај принцип мора се свом снагом бранити, да би се велики прзокрет убрзао, који је у крилу модерне цивилизаиије поникао. Иначе би Европљанин са целом науком и хиљадугодишњом културом стајао на становишту једнога Аустралијанца, кога је Понвик упитао о значају добра и зла, па добио одговор: „ Добро је, кад ја жену другога отмем; зло је, кад други отме моју жену ! « Ј. Б. М.

ВАСПИТАЊЕ И САМОУБИСТВО ДЕДЕ Луј Проал Самоубиства деце датирају се из најстаријих времена, али су данас много чешћа но икада. Савремена младеж исто је толико наклоњена самоубиству колико и злочину. Нису ни мало ретки случаји, да ђаци основних школа остављају своје ииљке и чигре, и одлазе да се вешају или из револвера убијају. Очајање код женске деце јавља се још раније. Девојчице, које су колико јуче прескакале конопац, или се играле са луткама, сите живота, пре него што су и окусиле његову горчину, даве се или вешају. Оно што је најинтересантније код свих дечјих самоубистава, то је да се она јављају у доба које не треба да зна

за очајање, и у свима друшгвеним класама. Деца богаташа убијају се у истој сразмери као и деца сиромаха. Самоубиства деце по градовима знатно су већа од оних по селима. Пренеражени злим удесом који их је задесио, несрећни родитељи у највише случаја не знају или не умеју да објасне узроке, који су њихову децу определили на ове очајне поступке. У души деце има, дакле, често пута велит.их тајни, дубоке жалости и туге, којима њихови родитељи поклањају врло мало или скоро ни мало пажње. Рецима који следују циљ је да изнађу и аналишу узроке ове дечје туге и прераног очајања. Потребни иодаци за овај носао црпљени су из записника о извршеним самоубиствима, акта вођених истрага и писама које су мале самоубице за собом остављале. Писма ова колико су жалосна толико су и поучна, јер нам с једне стране допуштају да познамо младе и невине душе, а с друге опет показују колико ненраведне казне и укори жалосно утичу на душу и срце невине деце. Пре него што бисмо приступили истраживању узрока дечјих самоубистава, неопходно је потребно да бацимо један кратак поглед на статистичке податке о извршеним самоубиствима у времену од 1869—1900') год. Тако је: У год. 1869 извршено 6114 самоубистава, мећу којима се налазе: 37 самоубистава деце испод 16 год. старости и 168 самоубистава деце од 16 -20 год. старости. Го шне 1879 извршено је 0496 самоубистава, међу којима су: 61 самоубиство деце испод 16 год. сгарости и 266 самоубистава деце од 16—21 год. старости. Међу првима било је 38 дечака и 23 девојчице, а међу другима: 181 дечака и 79 девојчица. Број самоубистава у год. 1889 износи 8180, а у њему има: 56 самоубистава деце испод 16 година старости и 302 самоубиства деце од 16—20 год. старости. Број малолетних самоубица у год. 1898 износио је 562, док у 1839. год. овај број није био већи од 152. У години 1897 убило се 76 деце, од којих су: 37 испод 15 год. 24 „ 14 9 ,, 13 2 ,, 12 4 „ 11 Год. 1893. одликује се још млађим самоубицама, јер у њој налазимо : 35 самоубица испод 15 год. 33 » и 14 „

4 самоубице 2 1 самоубицу 1

13 9

М Реч је о самоубиствима у Француској.

Веровало се једно време, да је број самоубистана испод 16 год. много већи код девојчица но код мушкараца, али статистички подаци у сенском округу цоказују противно. У времену т од 18961900 год. извршено јеу овом округу, и го: у год. 1896 мушких 10 женских 7 » 1897 " » 15 , 7

1898 1899 1900

8 10 11

10 9 1

Међу самоубицама у доба од 16—21 год. број мушких такође је знатно веки од броја женских. Од 477 малолетних оамоубица, колико их је било у 1898 год; долази на дечаке 273 а на девојчице 204 случаја. Има још једна ствар коју нам статистички нодаци очигледно доказују, а на име: да је број самоубиотава по градовима много већи од онога по сел/.ма, нарочито у доба испод 16 год. Ово нема сумње, долази отуд, што је здравље по селима много боље, а нервни систем мање осетљивији. Дете у селу има много више задовољсгва но дете у вароши, те с тога и много лакше заборавља тугу, укор и казну. Поред чистог ваздуха, јасног сунца, широког поља и веселог друштва, сеоска деца налазе још забаве и у хватању лептира, брању цвећа и плодова, истражииању птичијих гнезда, миловању животиња и т. д., чега су деца по грлдовима потпуно лишена. * * * Посматрајући наивност, искреност, благост и веселост деце, човек је расположен да верује, да су то прави анђели, без икаквих страсти и рђавих осеКаја. Неоспорна је истина, међутим,да су ови мали анђели понекад прави мали демони: завидљиви, иргави, љути, лажљиви и свнрепи. Да је Русо, пре писања расправе о васпитању, лично васпитао своју децу, он би их без сумње много боље познао, и с тога не би могао тврдити: да се сваки човек рађа као добар, али да иојединце само друилтво квари. Ја-Бријер, који је људе и децу познавао боље од Русо-а, има много већег права кад вели: »Деца су охола, напрасита, завидљива и уображена; она су већ људи (( . И доиста, деца су мали људи, као год што су и људи велика деца. У младим дечјим душама налази се већина оних истих страсти, које ремете и узбуђују срца људи: завист, гнев, охолост, жеља за осветом и т. д. Родитељи, иа и сами наставници педагогије, обично нису у стању да загледају у душу дечју и тамо запазе страсти које њу расгрзавају, „Истину рећи — вели Компејре (Сотрауге), ректор лијонске академије — изучавање страсти не спада у делокруг иедагогије. Страсти се развијају у току живота. Захваљујући своме младом доба и своме неискуству, деца су поштеђена од ових болести душе«. Из многобројних примера које ћемо изложити видеће се, напро гив, да се страсти код деце иојављују у најраније доба. Још у колевци и у рукама дадиља, она црвене од љутине, бледе од гнева и зелене од зависти кад виде да какво