Полицијски гласник

БРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 309

Дарвиново ироширење, акоивица нредставља један затубаот оток, који се обично налази на средини спољне ивице (сл. 34. иод 22); Дарвинова исуаченост, ако је Дарвинов знак у облику тестерног зубца са широком основом (сл. 34 под 23), и Дарвинова брадавица — округла рскавичава испупченост, знатно већа од Дар-

ивица иочетно супериорна оштра (сл. 34. под 27) и ивица суиеро-иостерињрна. ирава (сл. 34. под 28). Веома је редак, али зато ивеома интересантан и карактеристичан случај кад се и иочетна и сиољна ивица сједиљује са горњом под углом аравим (сл. 34. под 29). Још је ређи и карактеристичнији случај, у коме се горња ивица сједињује са

образа једним слободним простором онда је то лоб у облику залива (4 и 5). 0. СрашИење лоба за образ може бити тако да се на месту овог срашКења не опажа никаква испупченост или угнутосг — бразда — што ће рећи да је он потпуно сливен за образ — лоб са иотиуним срашћењем (б и 7). Ако је лоб једним делом растављен од

оИскг ЛОБЛ

СРЛШЋЕЊЕ ЗА ОБР.

'Совввостн ло;

Сл. 34.

виновог знака, и карактеристична по белој кожи из које је састављена. У пракси се врло ретко сусреће, а обично се налази на истом месту где и Дарвинов знак (сл. 34. под 24). На овом истом месту — тачци спајања горње ивице са спсљном — налази се по некад један исек: исек ивице горњо-сиољне (сл. 34. под 20). Доњи део спољне ивице може понекад бити потгхуно спојен са доњим превојем — сиољна ивица сио1ена са иревотем (сл. 34. под 25). Ивица горња, у место да је заокругљеиа, може цмати облик оштрог угла, у ком се случају означује: горња ивица оштра (сл. 34. под 26). Може се догодити још и то, да се иочетна ивица сједињује са горњом, под углом оштрим, или горњ а са сиољном под углом иравим, што се означује изразима:

иочетном под углом оштрим, а са спољном под углом туиим (сл. 34. под 30). Најзад биће потребно да се у извесним случајима означи: ивица згњечен а (сл. 34. под 19), смрзнута, изрецкана и одсечен а. 6. Л.об. (сл. 35.). Лоб се посматра према своме: «. Оисегу; $. СрашАењу; у. Облику, и д. ДименсиЈи. к. Посматран са првог гледишта, лоб се може сједињавати са образом у правцу косом — лоб са оисегом чосим (1), или косо-троугластом — лоб са обсегом косотроугластом (2), или чисто троугластом — лоб са оисегом троугластим ( 3). Ако је лоб заокружен и врло мало од образа растављен, —каже се да је лоб са средњим оисегом; ако ли је пак ои, опет заокружен, потпуно растављен од

Сл. 35. образа, — каже се да је лоб са средњим срашћењем (8), и најзад Лоб је растављен, ако је од образа потпуно одвојен једном кожном браздом. У колико је ова бразда већа и дубља, у толико је и лоб одвојенији од образа (9 и 10). у. Облик лоба може бити раздељен, ако се ивица продужује кроз њега у виду једне веома наглашене бразде (11 и 12). У овом случају чункаста јамица не свршава се, као обично, на месту где се спољна ивица граничи с лобом, већ иде преко целе површине лоба. Ако чункаста јамица не иде даље од половиие лоба — обликлобаје сродњи ^ 13). И најзад Облик лоба је раван ако је н.егова површина једнолика и без икаквих узвишености, и исиуп.чвн ако цео лоб има облик брадавице (14 и 15).