Полицијски гласник

СТРАНА 314

за вршиоца дужности начелника среза расинског, у рангу секретара начелства друге класе, Тихомира Гвозденовића. вршиоца дужности начелника среза сврљи шког, у рангу секретара начелства исге класе, по молби ; за вршиоца дужности начелника среза љубићског, у рангу секретара начелства друге класе, Милана Доронтића, еекретара друге класе начелства округа чачанског, — по потреби службе; за вршиоца дужности начелника среза златиборског, у рангу секретара начелства друге класе, Милорада Смиљанића, вршиоца дужности начелника среза љубићског, у рангу секретара начелства исте класе, — по потреби слун^бе ; за вршиоца дужности начелника среза орашког, у рангу секретара начелства друге класе, Милана ПантелиКа, писара. прве класе смедеревског првостепеног суда ; за вршиоца дужности начелника среза крагујевачког, у рангу секретара начелства друге класе, Гргура Бркића, вршиоца дужности начелника среза јасеничког, округа крагујевачког у рангу секретара начелства друге класе, —■ по потреби службе ; за вршиоца дужности начелника среза нишког. у рангу секретара начелства друге класе, Јована Илића, писара прве класе алексиначког првостепеног суда, за вршиоца дужности начелника среза зајечарског, у рангу секретара начелства друге класе, Миливоја Поповића, писара хтрве класе нишког првостепеног суда ; за вршиоца дужности начелника ср: за поречког, у рангу секретара начелства д;:уге клаое, Војислава Марјановића, нисара прве класе среза јабланичког; за вршиоца дужности начелнвка ореза кључког, у рангу секретара начелства друге класе, Димитрија Грудића, писара прве класе Управе града Београда; за писара прве класе срезаррајинског, а да врши дужност начелника истог срезд, Савка Дукањца, писара друге класе крагујевачког првостепеног суда, — све по старом закону. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 18. авгуета 1905. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за секретара прве класе начелства округа чачанског, Крсту Радовановића, начелника треће класе среза ваљевског, по потреби службе ; за секретара прве класе начелства округа пожаревачког, Љубомира Илића, секретара исте класе начелсгва округа смедеревског, по потреби службе ; за секретара прве класе начелства округа смедеревског, Ђорђа Илића, начелника треће класе среза темнићског, по потреби службе ; за секретара првекласе начелства округа иишког, Димитрија Ђорђевића, начел-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ника треће класе среза ражањског, по потреби службе ; за секретара прве класе начелства округа пиротског, Димитрија Стевановића, начелника треће класе среза моравског, округа нишког, по потреби службе ; за секретара друге клаое начелства округа крајинског, Танасија Божића, вргпиоца дужнооти начелника среза кључког, у рангу секретара начелства друге класе, по потреби службе ; за секретара друге класе начелства округа врањекст, Павла Ђорђевића, вршиоца дужиости начелника среза заглавског, у рангу секретара начелства друге класе, по потреби службе, све по старом закону. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. августа 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњихдела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Никола Милосављевић, начелник прве класе среза добричког; Милорад Рајковић, начелник прве класе среза лужничког ; Димитрије Навловић, начелник прве класе среза зајечарског ; Милоје Петковић. начелник прве класе среза нишког; Станоје Д. Петковић, начелник друге класе среза тимочког: Милорад Томић, секретар прве класе начелства округа крајинског: и КостаЗ. Богдановић. вршилац дужности начелника среза деспотовачког, у рангу секретара начелства друге класе, на основу §. 70. закона о чиновницима грађаноког реда, ставе у пензију која им по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. августа 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Крал»а Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се : Ђорђе Димитријевић , начелник друге класе среза подгорског; и Тихомир Костић, начелник треће класе среза рађевског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанеког реда, —■ отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. августа 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Државног Савета од 2. тзвгуста ове год. Бр. 4698., решено је: да се Војин М. Вучинић, питомац наше пешадијске подоФицирске школе, родом из Рогама у Црној Гори и дооадањи поданик исте државе, — ирими у српско по-

БР04 33

данство по својој молби, изузетно од § 44. грађанског законика, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег иоданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 7. августа 1905. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

Је ли оеоба „жнва изгорела," или је већ мртва била, кад је у ватру доепела I. И ако ретко, ипак се дешава, да човек изгори — или, ако ћемо тачније и потпуније: да од огња (ватре) живот изгуби. Може у нравом смислу те речи жив сагорети ; може се претходно у диму или другим продуктима сагоревања угушити; може се кључалим течностима пли паром „ошурити" и „опарити;" може га врео ваздух, уоијан метал или друго које прегрејано тело „ожећи® и „иопрљити« и т. д. Дејство, разуме ое, није увек једнако. а и последице су доота различите. Смрт као крајња последица наступа или одмах или после неколико сахати и дана, а може проћи и неколико недеља и месеци, ва да повређена. особа тек онда дејству ватре и даљим последицама тога дејства подлегие. Смрт од огња јватре) махом се ]авља као несре&ап случај. Букне н. пр. изненада (па још иоћу) пол^ар или намештена паљевина; догоди се експлозија барута, динамита, петролеума, бензина, шпирита, етера, ацетилена, светлећег гаса, гаоова у рудницима угл>а или у нужницима и т. д; па је онда несрећа готова. Том приликом лшвотом илате по гдекада кад више кад мање особа. Махом страдају они, који су се у то време на лицу места затекли, а нису имали могућности да се избаве, н. пр. деца у колевци; кљасти и богаљасти; узети или тако оболели, да се с болеспичке постеље не могу дићи (рецимо у костобољи); особе, које је ватра затекла у сну или сањивом бунилу; чељад, која су закључана или ватром тако окружена и одељена, да се не могу обичним излазима (вратима, прозорима, стененима) нослужити и спасти и т. д. По некада остану на згаришту под рушевинама и они, који су приокочили да пожар ограничавају и гасе, а људе и њихове ствари спасавају. — У другим приликама тиче се опет мале, још неразумне а несташне деце без довољна надзора од стране родитеља и старијих. Падну н. пр. с банка у отворену ватру ниског или баш у земљу укопаног сељачког огњишта; оклизну и стрмоглаве се у казан или оранију кључалог цеђа, истопљене вреле масти, смоле, катрана, сапуна, пекмеза, комине или друге које течности; преврну на себе пуну а запаљену лампу с петролеумом или карлицу с врелим млеком; играју се ватром (лучом, цепкама, сламкама, жишкама и т. д.), па запале хаљине, постељу или други предмет