Полицијски гласник

БРОЈ 33

своје непосредне околине, те их часом пламен обузмеМ. По гдекада се овака несрећа дешава и одраслим особама — нарочито ако су слабоумне, блесаве и иначе »недотупавне«; или старе, исхлапиле, охронуле и изнемогле; или слепе, кратковиде, иесвестичаве, узете, дрхтаве, падавичаве и т. д. — Здраве а одрасле особе страдају по некада од ватре кад се тако опију, да не могу саме собом владати; или кад при легању не пазе него засне, а крај постеље оставе неугашен жижак или иетролеумску лампу; на челу кревета мало привоштену или иначе слабо утврђену свећу; запаљену цигару или лулу и т. д. — Несрећни случајеви те врсте дешавају се почешће и радницима, који нарочиго с ватром и запаљивнм материјалом нослују, као што су н. пр. пожарници, ложачи, Фурунџије, кречари, цигљари, барутџије, топионичари, ћумурџије (угљари), пекмезари, ливничари, рудари у угљеним рудницима и т. д. — Најпосле дешава се по гдекада, и ако много ређе, да човека и муња онали и уиали; да га електрична струја дохвати; или да га метак из ватреног оружја са извесног одстојања рани и свали, те му огањ самога метка или запаљеиа сукија хаљине запали, па и њему ожеготине нанесе. — Што неки веле, да се човек у извесним приликама може »сал« од себе заиалити « те убрзо тако изгорети, да од њега само прах и пепео остане (т. з. спонтано сажижање живог човека, СошђизИо вропкапеа), то је само проста гатка за лаковерне, која нема никакве стварне основе. Тако што јамачно није нико »својим очима гледао" — јер тога нити је икада било, нити је могло бити. 0 том питању се већ много и у Науци дискутовало, док га славни Либиг (Пе1и§) није научно решио. Приликом судоког расправљања оног знаменитог случаја гроФице Герлиц (ОогШг), где је изгледало, да се она сама од себе запалила, и где се пред судом решавао спор, може ли се човек сам од себе запалити, чинио Је Либиг опите, и резултатима тих опита коначно побио сва ранија мишљења, коЈа оу ту могућност доказивала.-) Од тога доба о такој врсти смрги у Науци нема више ни спомена, и ако има и лекара, који доказују 3 ) да се у човечјем желудцу могу запаљиви гасови наградити па и запалити, акоих (подригивањем) чељадетако истура, да онако концентрисани до пламена досиу. Само и у том случају нема опасности, да ће чељаде изгорети, јер ти запаљени гасови тек само букну па се одмах угасе — онрљив, може бити, тек уста и бркове. ') Таких случајева је код нао врло чеето. Баш ових даиа донео је један наш лиот вест, да је у селу Вучаку (окр. смедерев.) двоје деце оељака Стојадина Васи^а изгорело. Два дана касније, доноси тај исти лист оиег веот, да је у оелу Брадарици {окр. ножаревачком) синчић сел>ака Милооава Огојадинопића, дечко од 4 године, играјућ т се жижицама запалио. слдму у сгаји, где су у тај мах били само он и његова мла^а сеотрица Даринка. Кад је олама ухватила н ватра букнула дечко утекне, а мала Даринка оотане и изгори. Ко би се интересовао за такве случајеве, наилазио би на њих у нашим дневним листовима врло чесго. г ) Ј. 1-,1е1л{;: »Хиг Веиг1ћеПип§ <1ег ЗеЉз^уегћгеппип§еп Јев тепзсћНсћеп Когрегз. — Н<лс1е1ћеге; 1 850. 3 ) 1)-г РороГГ, 1)-г Ксо« Огг, 1)-г Сеа4зоп, Б-г УсћиНге, О-г АгпоШ и т. д.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Што још и данас у народу постоје приче, да се јако пиће, а нарочита љута ракија (н. пр. препеченица, шпнртуља, клековача) у човеку ласно запали, чим се напито чељаде свећи или другој отвореној ватри толико примакне, да му јара или пламен могу дах дохвати ги, па га онда за кратко време у прах и пепео претворити, то је, без сваке сумње, простаизмишљотина беспослених баба и новинара 4 ), или — ако хоће.мо да у оцени тих прилика будемо блажи — пука самообмана. Та самообмана потекла је, по свој црилици, отуда, што је у ствари цела истипа, да се.напит, а још пре мртав-пијан човек лакше и чешће запаии него трезан, али то има свог другог разлога. Пијан човек не влада собом; непоуздан је у свима својим покретима, а нарочито уходу; губи врло лако равнотежу, те се заноси, посрће и пада; није сасвим присебан, те и не види опаоност ма она била и близу, или не зна да је процени 5 ); не може да јој умакне, јер по гдекада не може ни с места да ое крене и т. д.: — па је онда сасвим природно, да чешће страда него присебан. нормалан човек. Али ппјаиице не задеси чес/го само несрећа од ватре, него и од других опасности, којим се трезан с пута уклања, или се од њих вешто избави. Већ су много ређи случајеви, да човек у самоубилачкој намчри ватру [огањЈ уиотреби — т. ј. да оам себе запади. У Стара Времена чинили оу то по гдекад верски Фанатици и аскете примера ради (аутодаФе), а данас то чине (силом или милом) еамо још удовмце индијских раџа и руоке нихилисте. Ииачејеу културном свету иечувен случај, да чељаде при оасвим пуној и чистој овеоти изабере баш тај тако грозан начин самоубијства. Ако се по гдекада и деси, да когод себи узме живот спаљивањем (или шурењем) овога тела, махом се то тиче особа, које ниоу душевно саовим пормалне и потпуно исправне. Већином су то слабоумна, сумахнута или иначе душевно норемећена лица, која су другим укућанима и онако само па сметњи и терету, па их због тога слабо пазе и негују, а по гдегде и немилице злостављају. Било таким којим поводом, било баш и без икаква стварно мотивиоана разлога, таква лица по гдекада упорио траже да оеби ма којим начином живот одузму, па том приликом падну и на мисао, да то учине ватром. Улуче згодну прилику кад су сами; полију своје хаљине или своју постељу петролеумом или ппшритусом (а баш и љутом ракијом); окруже свој одар или евоју постељу лако запаљивим материјама, н. пр. сламом, сеном, тулузином и т. д., па их онда запале. Каспер (Саарег)

4 ) 'Гако оу пре неколако година (1899) донеле њу-јоршке повине, да ое је један нијанац црнац запалио гасећи свећу: — да му је ватра захватила дробове, и да је, однеоен у болницу, убрзо издахнуо. Колико су те лазки по гдекада плитке а дрске, показују ови олучајеви. Првча се за неку бабу, која је радо ракију пила, да јој ое ракија у гелу запалила, Баба је убрзо сва изгорела, само је под њом здрава — читава оотала — дрвена сголица. У другом олучају је изгорела глава, а капа с ње не, или ноге, а чарапе не. 5 ) Машка наводи један случај, где су наиити другови некога младића, који се беше онио, из проста несташлука ракијом прелилп па запалилн.

СТРАНА 315

износи олучај, г-де је некадушевно поремећена жена после свађе с мужем своју собу запалила, на канапе легла, и тако смртишчекивала. Срећом ватру одмах осете и јадпу жену избаве. — По гдекада су таке особе у извршењу теовоје намеревеома смишљене, а у исти мах и необично јогунасте и издржљиве. Тако н. пр. проФ. ХоФман (НоГтапп) наводи један случај те врсте, где је нека, 29 година стара, душевно поремећена жена у свој ноћни суд усула иетролеума, у њега натопила своју сукњу, па је онда обукла и запалила. Други случај је још грознији, па већ тиме ггоказује поремећеност душевног стања извршиоца дела. Неки умно оболео мушкарац извршио је самоубиство на тај начин, што је турио главу у наложену пећ и држао је на живој жеравици све дотле, док није издахнуо. Бјелохрадски (ВбЈаћгаЉку) изпоси примере, како су се два пиварска момка у самоубилачкој намери у казан с врелим пивом стрмоглавилииту смртно ошурили. ' (наставиће се) Д-р М, ЈовановиЂ - Батут.

СЦОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устан^а од 1804—1813. год.

(наставак) »Овде се сад суди по обичајима, а »најбоље би било увести руоке законе „изабравши од њих оне, који би за овај »народ најподеснији били"'). Исто тако види се из наведене саветоке наредбо од 10 сеггтембра 1в08 године, да су члановп магистрата судили »по правди и по савести«, што ће рећи да се још и те године судило као и 1805. кад су први пут заведени оудови. О овоме говори и БатаЛака у својој ис.торији устанка (I. стр. 361.): Судове је Савет био снабдео неким упуствима, али која су више упућивала судпје да о.е човечно понашају према људима, који долазе на суд, него како да суде. Кметови сеоски са својим кнезом оудили су мале сеооке парнице, особито спорове око потре жито, или спорове око деобе имања. У договору са цолим оелом на »састанку" или »збору« кнез и кметови су распрређивали порез с главе на главу. Осим тога они су морали писмо, које им откуда дође отправити одмах, куда је упућено 2 ). Ко није био задовољан пресудом сеоскога суда могао је тражити даље правде, могао је ићи вишем суду. Осим мањих парница, које је раснрављао сеоски суд, он је у исто време имао и иолицијску власт над селом, као што је то било и доцније до појаве писаних закона. Уз сеоскога кнеза постојаоје биров , који је по некад наплаћивао оно, што се од кога потраживало. Он је објављивао по неке наредбе к.метовоке, а нарочита му је дужност била

1 ) Богишић. Разборт., стр. 184. 'ђ Д. Ђ. Алимпић. Иоторијски развигак полицијоке власти. отр. 49.