Полицијски гласник

СТРАНА 316

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33

да сазива село на састанак. Знак његове власти био је штап, који је носио, као год и кмет што је носио свој шгап. Виши суд од села или сеоскога суда био је суд састављен из кнежинскога кнеза, из два или три кмета и свештеничкога намесника за кнежину. Тако је састав тога суда обележио К К. Родофиникин . Какав је био и колики је делокруг овога суда, према материјалу који ми је при руци, не могу тачно рећи. За време Турака, како вели В. Караџић, кнежински кнез је прикупљао разрезану порезу од своје кнежине; он је кад што и судио људима за којекакве ситнице, али их није могао натерати да пристану на његов суд. За време Карађорђева у свакој кнежини поред кнеза био је војвода. И у то време власт кнезовска била је мања од војводине. Војвода је био господар кнежине 3 ). За овим судом дол.чзи нахијски или тре/ги суд , као што га назива у својем опису Родофиникин . То би било нешто слично данашњем окружном суду. Поред ових судова био је, као што је напоменуто, у свакој вароши магистрат, који је имао да суди трговачке спорове и да врши полицијску власт у вароши. Кад се узме у руке протокол шабачкога магистрата, видеће се шга је све радио магистрат. Он је имао и судску и полицијску власт 4 ), баш онако, као што то вели Родофиникин , само с том разликом, што се та власт није простирала само на град Шабац већ на целу нахију шабачку. Магистрат поред судских и полицијских дела расправио је често пута и брачне спорове, дакле дела, која спадају у делокруг духовних судова 5 ). Кад се обрати пажња на овакву и оволико проширену радњу шабачкога магистрата, онда је пигање да ли је поред магистрата постојао и нахијски суд? И ако је постојао, шта му је био делокруг? У недостатку грађе данас је тешко ма шта више рећи о задатку нахијских судова, до онога што је казао Родофиникин о његовом саставу. Крајем 1808 године, од октобра на до ВожиКа, Управни Савет је опет живо радио у Београду на уређењу земље. Између других послова Управни Савет занимао се понова административном поделом земље, пошто тај посао нијз довршен прошле године в ). На седницама Управнога Савета од 22 до 29 новембра 1808 године поред саветника присуствовали су Родофиникин , команданти војске и чланови судова са решавајућим гласом. Тада је претресано неколико пројеката, које је поднео СтеФан Васиљевић Живковић (доцније названи Телемак). Ти пројекти били су: за административну по3 ) Рјечник под речју: војвода, кнез и кнежина *) О ,историјском развитку нолицлјских власти у Србији (од 1793 —1869)" ваља нрочитати ново дело од Д. Ђ. Алимпића, под истим насловом. То је једино и за данас најбоље дело те врсге у нас, Види протокол шабачкога магистрата /•: 93, 338, 394, 406. в ) Мош4еиг за 1 808 годину. Бр. 335. — за 1809 годину. Бр. 14.

делу Србије; за реФорме школа; за нову организацију војске; за експлоатисање рудника и за подизање два барутна магацина '). Сви ови иројекти су усвојени и отпочело се радити на њиховом остварењу. О слави Корађорђевој, светом Климентију, већина старешина била је дошла у Тополу, Карађорђу на славу. Ту се, одмах по слави, 28 новембра 8 ). већало о неким изменама у оном уставу Родофиникиновом. Одлуке донесене у Тополи претресене су у Управном Савету од 5 до 14 декембра 1808 године и 14 декембра потврђене. Од1уке опе потписале су све старешине и утврдиле својим печатом 9 ). Истога дана 14 декембра, обнародоване су расписима, који су послати појединим нахијским командантима. Мени су при руци два таква расписа, јсдап послат Луки Лазаревићу, а други Јакову Нена довићу. Ове измене су опет нека врста устаза. По овим изменама јасно се види ово: 1. Да су старешнне одлучиле и заклетвом утврдиле да се за господара признаје Карађорђе Петровић и његово законито потомство. 2. Све старешине обећавају и заклињу се, да ће Карађорђу верни бити и покоравати се његовим заповестима. 3. Карађорђе обећава скупштини да ће за сав народ очинску бригу носити и признавати Народни Савет за врховни суд у земљи. 4: Своје заповести Карађорђе ће издавати преко Народног Савета, а удоговору са Саветом. 5. Заповести и од Карађорђа и од С.чвета упућиваће се непосредно окружном команданту, који ће их достављати својим млађим старешинама. 6. Све старешине у округу дужне су покоравати се окружном команданту, од њега заповести примати и одговор му давати. Који би се њему противио биђе крив, као да се противи Врховном Господару и Савету Народном Овим актом скупштииа етарешина и Управни Савет признали су крајем 1808 године наследну монархиску власт у лицу Карађорђа и његовога потомства. Тако је још онда у Србији призната и уређена монархијска наследна власт. Да ли је ова скупштина с краја 1808 године радила још какав посао, за сад ми је непознато, али је јасно да се Управни Савет занима уређењем судова у земљи желећи да јасније одреди делокруг рада појединих судова. Резултат тога рада

') МопНеиг — за 1809. Бр. 14. 8 ) Да је заиста рађено у Тополи, 28 новембра, на овим изменама, види се по једном документу, којим су објављене реоорме од 10 јануара 1811 године В. Учен. Архивт. Главног Штаба. Дћло Д« 257. част!> XII. 9 ) Родофиникиново писмо од 18 декембра 1808. у додатку. С.П.Б- В. Учен. Арх. Главнога Штаба Дћло № 2 57. часћ IV. ,0 ) Распис, који послан Лукп Лазаревићу, штампаојеБата — Лака у својој Историји Устанка I. стр. 472 — 473. Оригинал расписа, који је послан Ј. Ненадовићу налази се у Архиви Њ. Величанства Краља Петра I. а штампан је у »Огледалу* Ј. Хаџића. I стр. 150—151.

до сад је врло мало познат. Данас се зна за саветску уредбу за суд вароши Ваљева и ваљевску нахију. Овом наредбом или уређењем најбоље се види каква је и колика је била надлежност суДа ваљевског. (НАСТАНИЋЕ се) Миленко Вукићеви+1 —Ф ♦ ■ КРИМШШША ПСИХОЛОГИЈА (НАОТАВАК) VIII Отуда оно неповерење према дога^ају воји се прича по чувењу. «Тако сам чуо' каже се, што значн да не мора све бити истина у ономе што се прича. Наравно има и код чула вида обмана, али оне су у далеко мањем броју, него код чула слуха или код осталих чула. Није без интереса додирнути и питање може ли се у мраку видети? Обично се каже II мисли да се у мраку не може видети. Иаравно код ансолутне таме човек не може нигата да види, па ни животиша. Али где тама није апсолутпа чуло вида може да ради. Има доста прича о злочинцима по казаматима, како виде иу мраку, као у по дана. Многи од њих живећи дуго година у подземним ћелијама тако се навикну на овај полумрак да у њему добро виде. Један се робијаш годинама толико извежбао да је могао убрзо да нађе седам и впше игала, кад их неко баци по поду његове мрачне ћелије. Ои се звао Тренк. Прпродњак Б18Јопуа1 је могао у казаматском мраку — толико ее био навикао — да посматра паукове и њихов живот боље но ико пре њега. Ко више дана у мраку проводи боље ће у том мраку видети и распознавати предмете, него онај, који је од скора у истом мраку. И овде има различне примчивости и способности: обично људи у мраку тешко виде; злочинци, који већином ноћу врше своја дела, слични су мачкама и виде у мраку. Треба нагласити да сви људи не виде боје подједпако. Велики је број њих који су према неким бојама слепи т. ј. не виде црвену, зелену или коју другу боју. Исто тако боје нри различној светлости даиа неједнако се показују; јер неке бојепри оскудици довољне су светлости губе своЈе дејство. Ако неко пред судом сведочи пред иследником да је увече видео па човеку или зелено или црвенкасто одело, ондз он извесно неистину говори. За криминалисту је важнои чуло слуха. Онај који је пред иследником и даје исказ чуо је нешто. Важно је да ли је он то што говори тачно чуо и друго да м ми тачно његове исказе чујемо. Ту долазе разни Фактори : тачно појимање онога што се чује, верно сећање, тачно понављање, садејство Фантазије и други разни утицаји. Али је од свега најважније да ли је онај цјто је нешто чуо и саопштава, верно чуо. Неоспорно је да се врло ретко верно понавља оно што се чује. Увексе у понављању нешто измени. Случајеви за потврду овога су безбројпи. Десет људи