Полицијски гласник

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

глова очију. Према томе да ли је ово одстојање веће или мање, и међуочни је аростор велики или мали. Боре дица Под борама лица подразумевају се нреломци — набори коже — које више или мање, притежава свака личност према годинама своје старости. Са гледишта идентиФикације , боре су важне само у случајима кад су јако наглашене, многе су корисно употребљене за живе слике. Ово и јесте узрок г због којега се

забрањује њихово уништавање на матрицама пвиликом речуширања. Све боре на лицу могу се, ради лакшег прегледа, поделити на ове три групе.

Сл. 56. Сл. 57. а) Боре чел а или чеоне боре; б) Борл око очију или очне боре, и в) Боре око уста или усне боре.

(наотавиће ое)

Д. Ђ, Алимпи*

ВАСПИТАШЕ И САМОУБИСТВО ДЕЦЕ Луј Проал (нАСТАВАк) Обучавати женску децу у математици, исто је толико несмишљено колико и приморавати мушкарце да уче вез и шивење. Преоптеретити учењем младе девојке, значи изложити их опасним болестима духа и тела. И сам губитак разума понекад је последица прекомерног нервног напрезања. У азилу св. Ане ми смо видели једну младу Рускињу, проФесора математике, која беше изгубила разум услед претераног рада. Међу руским девојкама, које походе университете у Паризу, Жеиеви, Лозани и Берлину, налази се знатан број нервозних, ексцентричних и уображених. Све ово последица је умног напрезања. Девојке ове не одају се само појединим гранама науке, да би оеби створиле угледан друштвени положај већ, у жељи да се изједначе с људима, изучавају и Физику и медицину и философију , не водећи, при овом, ни мало рачуна о мудрим мислима ЈозеФа Де Мајестра: „У заблуди су оне жене које мисле да могу и треба да буду велике као и људи. Ништа није лажније од овога. Жена може бити велика само као жена, али чим покуша да се изједначи с човеком она постаје мајмун". Са изложених разлога неопходно је погребно да се што пре упрости програм васпитања за женску децу, да се удеси према њиховим природним наклоносгима и позиву и да се, најзад, обрати много већа пажња на њихово разумевање у домаћој економији, игијени и педагогији. Женској деци данас се по школама предаје све друго само не оно што им је најпотребније за живот: управљање кућом, неговање и васпитање деце. Спенсер је имао пумо права кад је казао. да се много већа пажња обраћа неговању коњаи дресирању паса, него ли васпигању деце. Постоји још једна апасност од »виооког образовања* за девојке сиромашне и из нижих класа. Васпитане несразмерно своме положају, оне трпе скоро целог свог живота због вулгарних поступака својих родитеља. Д-р Вријер де Боасмон помиње случај са једном младом девојком, која се убила само с тога, што ју је било стидно да живи са својом не-

васпитаном мајком. И ми лично познавали смо једну интелигенту девојку, која се убила због своје грубе и пићу одане матере. * * * Претерана осетљивост исто је толико опасна за дете као и сам понос. Треба, пре свега, знати, да је осетљивост један велики нриродни дар. Она је извор племенитих осећаја и услов артистичког и литерарног талента; не треба је дакле сматрати као нешто рђаво, али треба тражити пута и начина да се она умери кад је претерана, јер се у противном може претворити у болесну емоцију, која је извор великих заблуда, патњи и очајања. Код деце веома осетљиве, физичка осећања и моралне импресије веома су јаке. Најмање ситнице у стању су да их необично много обрадују или ожалосте; укори и казне утичу на њих куд и камо више но на осталу децу, а гуга их врло често убија. Има ваздан иримера, у којима су се оваква деца, растављена од родитеља или сродника, убијала из очајања. Ова претерана осетљивост нарочито се појављује код женске деце. Д-р Маро помиње случај оа једном девојчицом од 5 год. која сеубила зато штс ју је отац одвојио од сгарамајке, која је беше одхранила. Ожалошћено овим расганком, сирото дете покушало је прво да се закоље, па кад у овоме није успело запалило је своје одело. Самоубиства деце из жалости за умрлим родитељима ретка су. Интересантан је случај са једном девојчицом. која се убила из жалости за умрлом матером, пошто је претходно написала оцу ово писмо: „Драги оче, моје се срце пара кад помислим да те морам оставити. Ах, љубљени оче, сузе ми лију из очију низ дрхтаве ирсте. Ја трпим, страховито трпим угушујући јецање ; моја рука неспоообна је за писање. Воже доброте и милосрђа, учини чудо и врати ми моју добру мајку, или буди милостив па допусти да и сиротог оца понесем собом. — Храбрости, храбрости, драги оче. Ако се, међутим, осећаш неснособан да и даље испуњујеш своје дужности према мојој браћи, тада дођи нама; ми ћемо те нестрпељиво очекивати.« Ово писмо.доказује поремећеност мозга, ироузроковану гугом и очајањем.

Статистика из 1843 год. иомиње самоубиство једног детета због смрти извеспе омиљене животиње. Ако је дете неосетљиво, треба у њему пошто пото пробудити осетљивост; ако ли је ова пак претерана, дужноот је васпитања да је умери. * * * Жалосна судбина ванбрачне деце, која су у већини случаја напуштена и од оца и од мајке, има врло великог утицаја на њихова самоубиства, као што доказује овај жалосни пример: Ванбрачни син једне бив. учитељице школовао се у једном пансиону париском до своје 18 год. када га је мати изненада напустила и преко директора папсионата упутила да се у будуће сам стара о средствима за живот. После овога несрећни младић напустио је пансионаг и ступио у службу, док је мати његова нроменила стан и адресу да је дете не би могло наћи. Остав без службе, после извесног времена јадан младић, пошто је узалуд тражио мајку, вратио се понова директору пансионата и молио овога да га за неко време прими. И ако се директор није ни најмање устезао да ово учини, ипак је несрећно створење, сломљено тугом због материног напуштања и очајањем због оскудице у средствима за живот, извршило над собом самоуоиство после неколико дана. Писма, која је пред саму смрт написао директору пансионата и мајци, гласе: »Драги господине и учитељу, Пошто ме је мати напустила без пет пара и домицила, ви сте били тако добри да ме прими ге, и ево већ два дана како сам код вас. Немогуће ми је да вам и даље досађујем, и с тога сам се решпо да напустим живот. Ако не успем да дођем до револвера, ја ћу г се удавити или обесити'). Молим вас, да кажете мојој мајци, да јој захваљујем на свему што је за мене учинила, и да у будуће неће имати потребе да се о мени стара. Пре него што отпутујем, сматрам такође за дужност да и вами захвалим на свему ономе што сге ми до данас учинили. Сад изволите примити моје последње збогом." Писмо упућено мајци, гласило је: »Драга мајко. Остав без свега, решио сам се да раскрстим са животом. Да си ти хтела, ја бих и даље продулшо своје студије. Протесгујем и пред Богом и пред људима против повреде мојих најсветијих права. Пошто си ме одгајила до 18 год., ти си ме изпенада напустила и ако ти ништа нисам учинио. " Има деие болесног гемперамента, са непогпуно развијеним нервним системом и урођеним недостатцима карактера. Једна су наклоњена гневу захваљујући наследном епилептичном темпераменту. У место да их лече, родитељи их кажњавају

') Пошто нигде није могао добити револвер отишао је у трговину тобож ради ку.твине а том приликом убио се.