Полицијски гласник

СТРАНА 332

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

као неваљале. Друга, опет, уелед хиотеричног темперамента наклоњена су лажи, завиоти и раздражљивости, док су трећа по природи ћутљива и апатична. Већина родитеља, на жалост, не води рачуна о овим неурачунљивим манама и тражи брзи преображај. који је могуће постићи тек постепено, са прилагодним васпитањем, добром игијеном, развитком разума и пажљивим опхођењем. Не могући и норед свег усиљавања задовољити своје родитеље, и ослободити се одмах невољних погрешака, несрећна деца падају у очајање и долазе на мисао о самоубиству. Јула 1.год. 1890. убио се у Паризу једандечко, оетављајући за собом писмо ове садржине: »Драга мајко, браћо и сестре. Кад будете примили ово иисмо, ја већ нећу бити на овом свету. јер смрт претпосгављам патњи. Једна једина ствар коју од вас захтевам, то је да заборавите моју ирошлост, т. ј. погрешке које сам учинио, јер знате добро да су оне последице мога болесног карактера.® И доиста, у погрешкама деце има много неразмишљености и несвеспости; она су нерасудна јер врло мало мисле, њихов је дух тек у пола отворен, њихова свест још је мрачна а воља нестална. Да би у свом опхођењу са децом сачували потребну благост и стрпљење, родитељи морају имати на уму, да су већина погрешака њихове деце последица темперамента, који су им они предали путем наслеђа. Оно што се у обичном животу назива рђав каракгер, у ствари је карактер болсстан. (овршиће се) - т . — ■ПРИЗНАЊЕ У КАЗНЕНИМ РАДЊАМА — по немачкои У кривичним процесима игра врло важну улогу признање окривљенога. »Призната кривица у пола је опроштена!" Тиме што злочинац покајнички призна своју кривицу, већ је добио у моралном погледу, и то је најбољи основ за његову поправку, а у исто време и разлог за ублажавање казне, која се има изрећи над њиме. Овде се има само то желети, да се у казнено-правним процесима задобије што је могуће више признања, имајући у виду да то буде само добром вољом кривчевом, без икакве пресије од стране иследника и судије, као и то, да се пази на штедљивост у оредствима. Али како се све долази до признања? Врло су ретки случајеви, да кривац из сопствених побуда одмах сам призна кривицу; већнном је потребно, да иследни чиновници умешним радом доведу кривца у расположење да буде свесан дужности да призна оно што је већ једном скривио. Колики ће успех бити у том погледу, поглавито зависи од интелигенције, умешности и индивидуалности чиновника, који дело ислеђује. Од великог би интереса било, кад би се код појединих судова статистички утврдцло, у колико су кривичних случајева кривци признали дело, и то :

а) већ код иолицијске власти; б) код иоледнога судије, и в) на претресу. Може се као поуздано тврдити, да ће дати бројеви бити из основа различити код појединих судова, пошто при том игра главну улогу индивидуалност чиновника. Може неко бити необично добар правник, судија или криминалиста, на ипак да нема никакве способности за успешно задобивање признања од криваца. Свакако да би та статистика показала највећи број признања код првих оаслушања после дела код полицијских власти, мањи већ у претходној истрази , најмањи на главним претресима, непосредно пред иврицањем казне. И овде се може згодно употребити наша пословица: »Куј гвожђе док је још вруће!* Најзгоднији је тренутак кад се може добити признање од окривљенога онда, када буде саслушаван непосредно после дела када је ухваћен. Тада се налази још под свежим утиском злочина или противуправног напада на законити ред, па ако није већ окорели зликовац из навике, све ће му то бити као да има стену која му иритискује савест. Нагон за ослобођењем од тога притиска и нада за задобивањем тек изгубљене слободе, сем ублажавања казне, јесу они основи, који побуђују кривца на признање ; апелујући на ове то, криминални чиновник треба да се обрати окривљеноме са речима : „Олакшајте својој савести, искрено признајте дело, иа ћете тиме осигурати себи изглед на ублажену казну и што скорији повратак у човечанско друштво!" Али нису сви кривци такви, да су приетупачни тако паметном захтеву чиновника да признаду кривицу, и за то се морају уиотребити друга средства! Да не би ко погрешно разумео, одмах ћемо напоменути, да то не смеју бити ни нсихичка ни морална принудна средства. Принуда не само да није за препоруку, већ је и казнима. Пре но што ћемо ближе описати допуштена средства, морамо најпре ближе ући у ФилосоФску страну признања, јер у том правцу има две сасвим различне врсте признања, и баш та разлика захтева иримену разних средстава за задобивање нризнања. Има признања, која диктује морал , а има која диктује разум. Прво је производ пробуђене савести и кајања, које је главно, и испољује се обично страсним, често плачем испрекиданим говором, — то је иризнање од срца. Није тако слободно разумно признање, као оно прво; оно се већином даје на хладно прорачунати начин, као кад би какав побе^ени потписивао своју капитулацију. Док у првом случају окривљеноме говоре топло раздражење морала и савести, у другоме здрав разум говори окривљеноме : »Немаш више другог изласка, јер си се уплео у ову и ону противречност, па си сем овога физичкога ропства још и у душевном; дакле, не оотаје ништа друго, већ да кажеш: Боже помози, и да признаш; то је сада најпаметније, што можеш даучиниш према стању ствари, пошто су докази иротиву тебе тако јасни, да би било глупо да и

даље одричеш, а то ти не оамо да не можекористити, већ ће ти бити и од штете!" То су отприлике разлози, који иобуђују здрав разум на признање. Ни у ком случају није то знак кајања, већ повлачење побеђенога, који се укрштеним питањима и неупутним одговорима на саслушањима тако уплео, да му је положај постао безизлазан, ге му није било другог излаза, већ да иризна. ФилосоФска разлика у нризнању важна је не само што се тиче избора у средстима за изазивање признања, већ и за одмеравање казне. Признање из чистога моралног убеђења биће у највише случајаве јак разлог за"ублажавање казне, док у најмањем обиму код признања заснованог на здравом разуму, хладно прорачунагог. Поред тога доказано је, да су често доцније порицана признања проистекла из здравог разума, док то никада није био случај са признањима, која су 11роистекла из моралних побуда. Кривци, који нису раније долазили у опреку са казненим закоником. у опште су много приступачнији за признање из моралних побуда, него ли окорели или проФесионални злочинци; највише што се може код ових последњих добити јесте признање засновано на чистом, здравом разуму. Да би, дакле, добио признање из моралних побуда, чиновник мора апеловати код кривца на оавест, осећање, срце и душу његову; од далеко веће користи биће, ако се чиновник пренесе у положај окривљенога, па му говори као човек човеку, него ли да му излази са хладним, потмулим и високим тоном. Ту чиновник мора бити у већој мери прави морални проповедник него ли криминалиста, те да изабере такав начин говора, који ће омекшати његово тврдо орце. Ако се пробије једанпут та хладна кора, онда ће кајање и признање доћи само од себе. Има једна пословица: „Како подвикнеш у гори. тако ће и одјекивати ! (( и она се може овде применити. У криминалистичком погледу врло је важна ствар, како ће иследник еаслушавати окривљенога; пре свега он мора радити са стрпљењем и не сме никако љутито викати на окривљенога, пошто би тада већ унапред био искључен изглед на признање! Ако дело окривљенога није тако обично, никада чиновник не сме бити без прибраности! Ако је иред чиновника доведен какав кривац баш у оно време, када је он заузет другим, важним пословима, па је тога ради мрзовољан и рђаво расположен, не треба да га одмах саслушава, већ ће продужити започети посао, и покушаће да се нриб<ре и смири; само у таком расположењу моћи ће му поћи за руком да задобије признање. Већ и код испитивања личних одпоса, може се припремати иризнање, као што ће се видети из овога примера, који наводимо : Служавка (С) једнога ОФицира доведена је пред иоледника (И) због сумње да је украла своме господару једну новчаниду од сто динара. И. Колико имате година? С. 19 годпна.