Полицијски гласник

СТРАНА 334

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

власт, ве}1 суд. Ово саветско носматрање усвојио је Министар унутрашњих дела. Одлука Државног Савета од 5. августа 21)05. год. Бр. 5163.

Погрешку у извршењу неизвршног решења судског дужна је полицијска власт исправити накнадним решењем. Решењем неспорног судије смедеревског првостеиеног суда од 2. септембра 1903. год. Бр. 15984. СБр. 625. проглашен је за наследника целокупне имовине пок. Милоша Цветковића, из Крњева, његов брат Андрија Цветковић, с тим, да му се. као пунолетном, преда насле^е без пописа. Актом од 14. септембра 1903. и 4. децсмбра исте године, наследник Андрија тражио је од начелника среза вел. орашког, да му се уступи у својину покретност, стока и непокретно имање, које је наследио од свога брата Милоша, а које сада ужива ЈеФта Цветковић. Уз овај акт поднео је списак заоставше покретности и стоке и списак непокретног имања. Начелник среза вел. орашког решењем од 17. децембра 1903. год. Бр. 16403., на основу §.491. грађанског судског поступка, наредио је туженоме Јевти Цветковићу, да сву покретност и стоку по списку преда у својину молиоцу ■— наследнику Андреји — пошто је молилац своје право тражбине доказао (§. 188. истог поступка), а међутим туженп Јевта није поднео никакво доказе о својини исте; а решењем од 8. децембра 1903. године № 16258., на основу §. 493. грађанског судског поступка, наредио му је, да наследнику Андреји преда и све непокретно имање. Оба ова решења одобрило је начелство округа смедеревског решењем својим од 11. јануара 1904. године Бр. ЗЗп.; а решење пак начелства министар унутрашњих дела решењем 16. јануара 1904. год. ПБр. 2641. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да решоње Министрово не одговара закону из ових разлога: Из извештаја неспорног судије смедеревс.ког првостепеног суда од 11 маја 1905. год. Бр. 13307, ког ;1 Је Државни Савет прибавио у с.числу чл. 46. саветског пословника, види се: да је решење неспорног судије од 2. септембра 1903. године № 159о4. према коме је начелник среза орашког одузео спорно имање од жалитеља, и по решењу своме од 17. децембра 1903 године Л« 16402 предао Андреји Цветковићу, као оглашеном наследнику масе пок. Милоша Цветковића, било погрешно оглашено за »извршно," јер у ствари није било носгало извршним; и да је услед тога неспорни судија актом од 16. априла 1904. године № 10259. наредио нччелнику среза орашког да поменуго решење не извршује. Ирема оваком стању ствари ово неизвршно решење пепосредног судије није ни могло бити предмет извршења полицијске власти; али, како је ова погрешка утврђена посло донесеног решења начелника среског о одузимању имања од жалитеља, и после решења начелства окруж-

ног и Министра унутрашњих дела, којима се решење ттачелиика среског одобрава, то је ожалбено Министрово решење засновано на непотпуно утврђеним околносгима. Г1а како накнадно истакнута околност — неизвршност решења неспорног судије — у основи мења правилност рада полицијске власти по овом предмету, то је нужно да Министар и ову околност узме у оцену, с обзиром на прописе законске изложене у глави XVIII. грађанског судског ноступка, и друго своје решење донесе. Ово саветско посматрање усвојио је Министар унутрашњих дела. Саветска одлука од 5. августа 1905 године Бр. 5161. Избрани суд, по 435. грађанског судсног поступка, може бити састављен од тројице или пет судија, а не и више. Живан А. из Осладића и Владимир Ж., из Каменице, пуномоћници Ненада Л., из Осладића, тражили су од власти среза подгорског, да позове задругаре Ненадове Танасија и Марка Л., те да се сагласе о деоби задружног имања. Задругари су се о начину деобе имања споразумели, но о избору судија нису, јер пуномоћници деоничара Ненада нису пристали, да у састав изборног суда уђу лица, која су Танасије и Марко именовали. Тако исто, нису се могли сложити ни у избору председника. Према оваквом стању ствари, и с погледом и на то, што су Танасије и Марко захтевалн, да у овој деоби буду заступљени садвојицом судија, среска власт одредила је сама судију за тужену страну коју престављају Тинасије и Марко. А избране судије тужилачке и судија гужене стране, изабрали су председника овог избраног суда. И тако је, на основу овога и §§. 303., 304., 306., 435., 437. и 442. грађанског судског поступка, власт среза подгорског, решењем својим од 1. јула 1904. године № 4586. саставила избрани суд по овој деоби. Ово решење, као умесно и на закону основано, одобрило је начелство округа ваљевског и Министар унутрашњих делу решењем од 9. јула 1904. год. ИБр. 19006. По изјављеној жалби од стране Танасија и Марка Л., Државни Савет нашао је да решење Министрово не одговара закону, из ових разлога: По §. 435. грађанског судског поступка сваки парничар има право да бира једног или двојицу судија, а оба једног председника, те по томе изборни суд може бити састављен из тројице или пет судија. Сваки други састав изабраног суда, са мање или више суднја, нротиван је закону. Према томе, начелник среза подгорског сасвим је правилно узео да овдс иостоје само две парничне стране, једна тужилац Ненад, а други тужени Танасије и Марко престављају једну парничну страну, и не могу бирати више судија него тужилац Ненад. Али му је неисправна радња у томе, шго је сам бирао за туженог Танасија и Марка судију и заменика, јер је

то могао чинити по §. 437. помепутог посгупка само онда, кад би они одбили избор судије. а овде тај случај није. Тужени Танасије и Марко не одбијају изоор судија, него хоће да бирају двојицу, сматрајући да постоје три парничне стране, а кад то не може да буде по закону, онда је среска власт дужна била да нх позове да изберу са своје стране оудију и заменика, па ако би они то одбили, онда тек да поступи по другом сгаву § 437, поменутог поступка. Са наведеног неисправно је и решење Министрово, што је одобрио решење начелства, којим је одобрено решење среске власти. Ово саветско посматрање усвојио је и Министар унутрашњих дела. Саветска одлука од 9. августа 1905. године Бр. 5296. М. В.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Казне за силовање. Силовање се казни у модерним државама на разне начине. Оригиналан је начин кажњавања те кривице на острву Ман (Мап). Ако тамо мушкарац силује девојку, судија јој преда. у руке три ствари: конопац, мач и ирстен и рече јој да од тога троје бира једно. Шта изабере, оно је казна кривцу. Ако му пружи конопац, њега тим конопце.м обесе, ако му пружи мач, њему тим мачем одрубе главу... али ако му дарује нрстен, онда га венчају с том девојком. И ако изгледа, да је ово последње више награди него казна, може гдекада љуто да омакне. Прстен може да буде страшнији и оудбоноснији и од мача и од конопца. Дугме с капута и неколико влакана ткива као доказно средство. Ире неколико година много се говорило и писало о убијству две старице у Бечу. Нека старија жена по имену Френца (Ргепх1) нађена је убијена, а кратко време иза тога — под истим приликама — друга опет једна по имену Штегер (81;б§ег). Код ове је у близини леша нађено откинуто дугме са остацима материје, на којој је било пришивено — по свој прилици са мушког одела. Изгледало је, дакле, да је било борбе између жртве и учиниоца, те да је том приликом то дугме откинуто. Истрагом је нађено, да тај злочин по свој прилици извршио неки Долежал, агенат с коњаком. Та сумња добила је још јача основа, кад је у сгану Долежалову нађен капут са истим онаким дугмадима, и кад је констатовано, да је једно од тих дугмади — и то баш на рукаву — искинуто. Три судска вештака д-р Ј. М. Едлер, проФесор науке о роби и један кројач, изјавише сагласно, да су оних седам кончића материје, што су на откинутом нађеном дугмету константни са свим — и по природи влакна, и по боји и по начину предива — истоветни са штофом од којег је био капут. А ако је и дугме било истоветно са дугмади»:а на том капуту, то је било јасно, да је оно пореклом својим оа капута који је као Доголежалов нађен