Полицијски гласник

СТРАНА 352

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ББ>ОЈ 36

отан Драгомира Обрадовића, ликореоца у Београду, и из истог украо: Један пар загаоитог новог одела, један реводвер џепни оа белим корицама, два бела креветска чаршава, три беле женске кошуље, један пасош од једне кране, који гдаои на име сопотвенице Стане Кеоић. Препоручује се свима полиц. и општ. властима да за крадљивцем и покрађом трагају и о ресултату извеоте кварт врачарски Управе града Београда, о позивом на Бр. 1 1059. Крађа стоке. Ноћу, између 4 — 5 тек. непознати допови украли су 17 брава оваца Јовану Ружану, из Нереснице, среза звишког, од којих су 4 црне а 13 беле. Скреће ое пажња овима полицијским и општиноким влаотима на ову покрађу. УБр. 30190.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Ко би рекао да се под овако идиотоким изразом лица овога циганина крије препреден лопов, који се зоне Драгутин Ђорђевић, из Ђуринаца, у срезу коомајоком. На Ускрс ове године извршио је крађу у Параћину, па када је ухваћен и притворен направио се глувонем. Сва средства која су употребљена да би проговорио , остала су безуспешна. Читавих 20 дана тако је вешто симулирао глувонемост, да је и оама иоледна власт већ била дошла до убеђења, да је он доиота такав, ма да је једна жена тврдида да га је чула како говори пре но што је допао затвора. знао га ]е један жандарм, који је у оно време, кад је Драгутин одговарао за крађу у Параћину, био тамо среоки апоанџија. То су потврдили још један жандарм који је био на служби у ћупријском начелству и један нритвореник, који је с њим заједно лежао у затвору у Параћину, али је Драгутин категорички одрицао да је икад био у Параћину и да ое ма где макао из овога ореза. Пошто је ФотограФисан у антропометријскоподицијском одељењу, Управа града Београда послала је његову ФотограФију среској власти у Параћин оа питањем : да ли је то заиета оно лице, које је одговарало за крађу и правило се глувонемо ? Одговор је био потврдан и исти његов бивши апсанџија, који га је овде први познао, спровео га је у Параћин. Али када га је извео пред иследника он је опет оглувио и онемио На иследникова питања одговарао је само тупим погледом , стењањем и неким неартикулованим гласовима. — Шта је то — запига иследник спроводника, — је ди он у Београду говорио ? — Те још како, гослодине, — одговори спроводник — да сте га само видели како се бранио да није био у Параћину. Говорио је боље но какав адвокат, те су му господа у Београду гогово више поверовала по нама. — Чујеш, море, шта се правшн ту, немој да те ђаво носи, но говори што те питам рече му иследник. Драгутин га опет само тупо гледаше и нешто мумлаше. — Е кад нећеш овде да говориш онда ћеш опет проговорити у болници. И иследник из-

Да би се утврдило право стање, био је упућен у ћупријоку окружну болницу на посматрање. Кратким посматрањем овде су лекари утврдили да није глувонем, те су га електричном отрујом и магнетизирањем брзо натерали да проговори. Истога дана када је решено да се врати иоледној влаоти , он је улучио нрилику и побегао из болнице. Предузето трагање за њим остало је безуспешно, поред ооталог и о тога, што се није знало ко је и одкуда је. Око половине прошлога месеца Драгутин је ухваћен у Београду и као сумњива скитница кажњен. У затвору Управе града Београда по-

даде, тобож, заповест, да се води у Ћуприју и тамо добро чува. -— Могу, господине, да говорим , само ме немојте тамо упућивати ; они доктори тамо незпају шта је бол, све ћу признати — одговори брзо Драгутин кад виде да му није вајде више лравити се глувонем. Из наведенога види се, да је ово неки преиреден крадљивац, коме садашња крађа, а можда и осуда, није прва, те са тога изнооимо његову ФотограФију и позивамо ове власти да јаве овом урсдништву или начел. ср. параћинског шта знају о њему, и да ли је још где какво казнимо дело учинио.

НАЂШН ЛШШ На дан 2 4. пр. м-ца избацила је вода на дунавској обали код Љубичевца један непознат мушки леш, старости 18 — 20 година, дугачак 1*70 м., средње развијен, нрилично урањен, смеђ и ћооав у лицу. По лекарском мишљењу изгледа да је дављење било приликом купања, пошто ое на лешу не виде никакви трагови повреда. Ко би што ближе знао о овоме лешу, нека извеоти начелпика ореза кључког с позивом на Бр. 10121.

СКРЖЋ.Е СЕ ПАЖЊА Стеван Мишовић, каФеџија из Крагујевца, отпутовао је 2. пр. м-ца из Крагујевца казавши овојим момцима да иде у Београд. Од тада, па ове до данас, Стеван се ником није јавио, нити се зна шта је са њим бидо. Међутим, као што смо изнели у 3 4. броју <( Нолицијоког Гласника" под насловом (( Нађен леш ,» у Новој Молдави нађен је на дунавској обали један човечји леш, за који Фамилија Стеванова, према изнетом опису и оделу, држи да је Стеванов.

Стеван је омален, дежмекаот, просед и у лицу роав. Од одела у време одласка имао је на себи: на глави полуастраганоку шубару, сако одело од грубог коцкастог штоФа, боје грао, на ногама ципеле № 44, које је радио код дГрадиштанца" обућара у Крагујевцу. Његов лик доота верио представља ова ФотограФија, само што је у пооледње време браду бријао. Да би ое утврдило : да ли је нађен леш заисга Стеванов, моле ое сва лица да јаве Управи гр. Београда о позивом на Бр. 299 4 5 ове што о Стевану буду знали, а нарочито: где је и када поодедњи пут виђен, и је ли коме казао куда и загато иде ?

Штампа 1^раљ. Срп. Државка Штампаркја

уредник, пусиан јђ. Јјлимпић