Полицијски гласник

БРОЈ 36.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. СЕПТЕМБРА 1905.

ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИШадскИ ГДАСНИК" излази једанпут, а црема пот1>еби и више пута недељно. Претнлата се нодаже у напред, и то иајмање за пола годиие, ид свију нолидијских власти, н износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у оиште 12 динара годишње За пностраистрш: годишње 24, полугодипгње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар Г. одаговолео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза љубићоког, округа рудаичког, Д-р Војислава В. Михаиловића, доктора целокупног лекарства и бив. државног питомца. Из канцеларије Министарства унутрашљих дела, 1. септембра 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Минисгра унутрашших дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Стојан Стаменковић, лекар среза качерског, округа рудничког, на основу ј, 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашшихдела, 2. септембра 1905. г. у Београду.

Р А С П И С Свима иаче*дствима и Управи града Београда Расписом СБр. 3898 од 12. априла 1899. год. (в. санитет. зборник књ. III. св. 1 ва стр. 146—151.) претпоследњом алинејом наређено је: да благајне не всплаћују лекарима рачуне за каламљење „све донде, док од окр. Физикуса не добију писмени извештај, да су сви лекари поднели уредан ввештај о извршеном каламљењу у тој гад. и да је Физикус саставио и овамо послао извештај за цео округ." Истим расписом остављен је лекарима рок за поднашање извештаја до 31 де-

цембра т. г. а окружеим Физикусима до 15. јануара идуће године. Услед одредаба чл. 41. и 64. закона о буџету од 4|1У—903 год. по којима окр. благајне не могу вршити никаква депоновања на рачун кредита по државном буџету, већ да своје књиге и исплате морају закључити 31 децембра, показала се горња наредба као непрактична и неправична, јер се дешавало да поједини лекари своје извештаје и рачуне поднесу тек онда кад су благајне већ своје књиге закључиле. На тај начин остали су често рачуни за каламљење неисплаћени и оним лекарима, који су сав прописани посао на време свршили, и то неисплаћени, ма да је благајна имала средстава за ту исплату. Да би се уклониле незгоде и штете, које лекари трпе услед поменутог услова за исплату њихових рачуна за каламљење, налазим за потребно, да се претпоследња алинеја расгшса СБр, 3898. замени овако: Ради исплате рачуна, срески лекари ће своје извештаје о каламљењу, као и рачуне, који морају бити прописно састављени према чл. 20 т. 6 под г. закона о чувању народног здравља, поднети окружном Физикусу, који ће извештај задржати а рачуне сировести благајни окружној, са назначењем, да је лекар поднео прописни извештај и да се рачун може исплатити. Благајна ће рачуне исплаћивати лекарима оним редом, којим су јој поднесени, пошто их претходно месна контрола пре• гледа и видира а благајна Министарства унутр. дела отвори потребан кредит за њихову исплату. Саопштава се ова измена начелству Уирави — ради знања и управљања. СБр. 5370. 22. августа 1905. год. у Београду. Министар упутрашњих дела, Ив. ПавићевиЂ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

Је ли оеоба „жива изгорепа," или је већ мртва била, кад је у ватру доепела

(нАСТАВАк) На жалост има опет велики број таких врста насилне смрги — па и насилне смрти од туђе руке — да им је на огорелој. а још више на „сагорелој« лешини веома тешко, кдекада багп и немогућно, трага наћи и праву им природу тачно одредити. Нарочито се велике тешкоће јављају при судско-медицинском истраживању оних врста насилне смрти туђом руком, којима су трагови и карактеристични знаци ограничени само на извесне, обично голе и ватри јаче изложене области и делове тела — н. пр. само на предњи део врата (грло, гушу), на нос и ноздрве, на образе, на усне и т. д, или се држе само површних слојева меканог ткања, а не заилазе у дубину — као што то може бити случај код задаве или загушења (руком, притиском на грло; затискивањем, уста и носа), притезањем вркце, канапа, кајша, мараме, тканице и т. д„ или код новреда коже и поткожнога ткања, која захватају површне крвне судове већегакалибра и т. д. Греботине, окрсци, површно задерана, загуљена и намецкана места, површне секотине и убоди, модрице, крвни подлети у иоткожно ткање и слични трагови извршеног насиља за живота, који би иначе судско-медицинском вештаку могли послужити као доста поуздани знаци извесне врсте насилне смрти туђом руком (н. пр. утисци од прстију и трагови ноката на врату код особа, које су дављене) махом се у већој ватри сасвим изгубе или на високој температури и другим утицајима толико измене и преиначе, да их судско-медицински вештак не може ни позитивно утврдити, а камо ли по њима детаљније, поуздане закључке изводити. У таким случајевима је увек најбоље, да лекар при оцени нејасног материјала буде