Полицијски гласник

СТРАНА 346

ИОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

веома обазрив и јако резервисан, ако неће да погреши. Боље је своју немоК и отворено признати, него се преухитреним судом на непоуздано поље натоциљати, и тек онда из погрешке у погрешку падати. Г1а ипак има у судској пракси и таких прилика, где се и случајеви те врсте могу судско-медицински позитивно решити. Деси се по гдекада тако повољан стицгхј околности, да се и на јако оштећеној лешини у сред изгоретина местимице кад мање кад више јасно очувају било они трагови, који су за извесну врсту насилне смрти сасвим карактеристични. Њих ће савестан и обазрив оудско-медицински вештак наКи и стручно оценити, ма они били незнатни, површии, необични и неочекивани. 'Гако су н. пр. у једном случају судски лекари констатовали странгулациону бразду око врата једне нагореле дечје лешине,*) и ако су иначе сви мекани делови врата били од ватре јако страдали •— управо у гар претворени. На основу тога налаза дали су своје мишљење, да је тај дечко за живота врвцом (конопцем) удављен, па тек онда ватри изложен. Наход и мишљење судских лекара упућен је у твку судског расправљања тога случаја випјим инстанцијама, док није дошло до највишег медицинског Форума — до Факултетског мишљења тибиншког медицинског Факултета; — и овај их је нотврдио и усвојио. Референат Факултетске комисије, проф. 0. Шипел (0. 8с1шрре1), обратио је нарочиту пажњу на тај случај. Да би што поузданије решио то шггање — извео је претходно читав низ нарочитих опита у томе правцу. Том приликом је утврдио Факат: да странгулациона бразда можо на изгорелој лешини и не.повређена остати — шта више и са свим јасне и карактеристичне знаке показивати — и ако је остало меко ткање њене непосредне околине са свим сагорело. Али појава те врсте паступиће само у оним случајевима, где се врвца (коноп), која странгулациоиу бразду првобитно произведе, с леша не скида, него на њему стегнута остане и у ватри се подуже о/држи. Та привидно необична појава има везе са оним, што смо раније сазнали о непосредном дејству ватре и виооке температуре на поједине области тела. Видели смо, да се ио гдекада у ватри најбоље одрже они меки деловп човечјег тела, који сгоје нод неком извесном заштитом, под неким извесним притиском, или у таком положају, да ватра до њих нема слободна. приступа, или да непосредно око њих не може бити слободна приступа ваздуха са свих страна, дакле и слободна сагоревања и т. д. Према томе и стегнута врвца око врата дејствује у том истом смислу, и заклања од сагоревања ткање, које је под њом. Ако та заштита потраје нево извесно време, онда, наравно, често наступе оне

*Ј Тицало ое дечка од 10 година, који је заједно са својом мајком као јако оштећен леш нађен на згаришту једне куће нза неког позкара. С почетка се веровало да је дете у пожару нострадало, и леш је сахрањен, али се касније породи основана сумња на насилну смрт туђом руком. С тога 3. дана дође до оксхумације и судске секције, и том приликомје карактеристична отрангулациона бразда констатована. појаве, које сам мало час описао: сва непосредна околина сагори, а странгулација неповређена остане. Али баш и у оним поцољним нриликама, где се привидно сасвим јасно и разговетно покажу трагови извеоних, карактеристичних промена и повреда на нагорелој лешини (н. пр. прсле или сломљене кости, убодни канали, повреде од сеченице и т .д.) не сме судско-медицински вештак изгубити из вида, да те аовреде могу бити и другог аорекл а: да могу бити израз и резултат какве случајне акције ; — да се, дакле. могу тумачити и на други начин, а не само као последице насиља од туђе руке, па још у злочиначкој намери. Нађу ли се н. пр, на лешини повреда лобањС1Сих или других костију, онда ваља помишљати и на ту евентуалност, да их је особа могла задобити: ако је приликом пожара с висине скакала или случајно пала; ако су је у оном метежу пригњечили 1.тли прегазили, па јој ребра изломили; ако су је рушевине запаљене зграде (плафон , таван, греде, »трегери«, траверзе, степенице, делови крова и т. д.) у свом паду дохватили и повредили; ако је у њеној близини било експлозије па је тежи одломци погодили и т. д. Тако н. пр. Цилнер (2Шпег) оиисује случај, где је на згаришту бечког Рингтеатра у дну једне омање авлијце, којом је долазила светлост у зграду (т. з. (БЈсМћоГ), нађена мушка изгорела лешина, на којој се сасвим несумњиво могле констатовати повреде лобањских костију, нанесене још за лшвота (појави виталне реакције, изливи уоирене крви под тврдом можданом опном). Та особа је, дакле, по свој прилици у отраху од смрти и у намери да се онасе с висине скочила у ту авлијцу ; том приликом претрпела оне повреде лобање; ту обнесвештена остала, па касније онда изгорела. Ниман (Метапп) наводи други олучај таке врсте, где је пострадала оооба рушевинама зграде у паду најпре тако повређена, да јој је јетра прсла а ргеница се сломила, па тек онда „изгорела". — Франц (Ргапг) описује 14 изгорелих лешева неких рудара, који су при експлозији гасова у окну погипули, и од којих је половина имала и трауматичних повреда (црелома лобањских и других косгију и напрслих других органа). — Пукотина н напрслих места у костима сагорелих лешева молсе бити и с тога, што кости — а нарочито кости лобање — па гдекада у јакој ватри »саме од себе" прсну и без икаквог другог механичког насиља — сем нагле и преке промене у температури. Обично се у таким приликама кости круне или љуште (листају), али може по гдекада доћи и до прелома и таких облика повреда и деФеката у костима, да је лекар у сумњи, како да их тумачи: или као просте последице ватре, или као механичке повреде тупим, па баш и оштрим оруђем. — По гдекада се на сагорелим лешинама нађу и прскотине мекога ткања — најчешће на међици, у прегибима и чукљевима, на тврдој онни мозга и т. д. а постају и опет непосредним утицајем јаке ватре — од прилике исто онако, као што се н. пр. бубрег, бачен на живу жеравицу, најпре надуне, па после прсне.

И те прскотине могу бити тако линеарне, оштре, глагке и правилне, да је судеки лекар по гдекада у недоумице, хоће ли их узети као повреде сеченицом (сечене ране) или не. Тако су н. ир. у једном случају повреде на изгорелој лешини први лекари означили као сечене ране, а касније се доказало, да су то само прскотине коже од ватре (Тау1ог). Према томе положај и посао судскомедициноког вештака у споровима те врсте махом није тако лак, и иште не само добру стручну спрему и богато иокуство, него и највеКу савесност и обазривоот. Без њих ће врло ласно привидно сасвим јасне и разговетне појаве на изгорелој лешини погрешно охватити, па онда и иеправилно тумачити. Искуство и Наука пружају му, истина, и у таким приликама средства и начине, да се од тих погрешака сачува и да таке спорове иравилно реши, али ће их он само онда тачно применити, ако буде све појаве на повредама савесно проучио и о другим приликама у везу довео. Тако ће н. пр. кожу и поткожно ткање, ако су од ватре напрсли, од сечене ране разликовати по томе. што у оној првој повреди неки еластичнији и резистентнији делови меканога ткања (н. пр, крвни судови, живци), нарочито у дубљим слојевима, неповређени остану, а код повреде од сечива не. Кости, које су »саме од себе к (од високе температуре) у ватри напрсле или су иначе оштећене, разликоваће од оних траумом (механичком силом) повређених по томе, што су (по ХоФману) прскотине од ватре, махол, на цеваницама (дијаФизама) у облику уздужних пруга, а на јабукама (главама) костију у облику прстена или лука. (наотавиће се) Д-р М. Јованови"ћ — Батут.

СУДОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устамца од 1804 -1813. год.

(нАСТАВАК) У иогледу полицијске властн магистрати су издавали сточне иасоше, 1 ) иасоше људима а особито трговцима, 2 ) забрањују сечу сирове и жирородие горе, 3 ) потврђивање разне псправе нижих власги и издавали уверења, водили су падзор пад хлебарницама и механама, одређивали су таксе пићу и јелу, издавали су заповести војводама, кнезовима и кметовима, постављали су старешине еснаФа, одређивали су ко ће држати кантар у вароши кажњавали су пијанице , гонили хајдуке 1 )

Ј ) Доловодни протокол Карађорђев. ЈГ: <331. где Карађорђе пише Савету: »... тако препоручено је Савету да прнзову све оне магистрате, који су иасоше за стоку давалп.* Ово је учинио Карађорђе што је у пролеће 1813 године био ззбранио извоз стоке у турску царевину без љегова одобрења, а некн су магистратв прекорачили ту заповест. 2 ) Протокол шабачкога магистрата 12, 11, 79, 101 и т. д. 3 ) На истом месту. Је: 468, 483, 489. 4 ) Протокол шаб. магистрата. Љ: 88, 97, 708. 722, 816, 91, 191, 879, 788, 5, 16, 381 23. и т. д. — Д. 'В. Алимпић. Историјски развитак полиц. влаоти стр. 32.