Полицијски гласник

БРОЈ 36

и т. д. Осим тога магистрати су били дужни судити и кажњавати ниже власти за погрешке, као капетане и буљубаше, 5 ) извиђати злоупотребе војвода, 6 ) мерити жито купљено за државну потребу и исплаћивати га, 7 ) водили су надзор над жирородном гором и жир продавали, 8 ) разрезивали су порез на кнежине, 9 ) објављивали заповести Управнога Савета и Врховнога Господара, 10 ) објављује пресуде Великога суда и Карађорђеве 11 ) и т. д. У време војне магистрати су дужни били слати џебану, кремење и друге потребе, 12 ) а често пута и кривце да спроводе Великом Вилаетском Суду у Београд. |:| ). Ако пресудом магистрата није била задовољна која парнична страна, па се жалила Савету. Исто тако ако ко није хтео да пристане и да испуни што магистрат пресуди, Савет је био дужан то извидети. 14 ). Чланове магистрата могао је кренути са своје дужности Врховни Господар, па. поставити га на другу дужност. Тако је Карађорђе писао 14 јула 1812 године крагујевачком магистрату, да се постави за члана магисграта кнез Сава, а дотадањи члан магистрата Веса да је кнез варошкц. Писар дотадашњи Јова да се истера, а на његово место да се постави Милош Савин син из Трнаве. 15 ) Исто тако десила се нека неоугласица између војводе смедеревскога и неких чланова смедеревскога магистрата. те Карађорђе пише Вулу Илићу, смедеревском војводи, да промени писара магистратскога и члана Радивоја, ако су му пеугодни, а на њихово место да постави друге из вилаета сдоговором г. Вујице Вулићевића. 16 ) Исто тако \ договору са Саветом дигао је Карађорђе и некаквога кнеза Василија Јовановића са положаја члана магистрата ужичкога. 17 )' Овога кнеза дигао је Карађорђе из магистрата с тога, што је правио неред и подбуњивао кметове да дижу тужбу на војводу. |8 ) Што се тиче плате чланова магистратских и магистратских писара то се према грађи онога времена ово може рећи: чланови окружгшх магистрата имали су годишњу плату 400 гроша, а од десетка давата је храна свакоме по 500 ока житг, и ио једно говече. 19 ) Секретари магистратски имали су годишњу плату од 365 гроша, а од десетка 500 ока жита и једно говече. 20 ) Изгледа да је већа плата била

5 ) на истом меоту. Ј\«: 77. 6 ) Деловодни Протокол Кар^ђорђев 7*22, 886. 7 ) Деловодни Протокол Карађорђев ј№: 947, и 1330. 8 ) Нротокол писама Проте Ненадовића. стр. 155. 9 ) Протокол шаб. магистрата Ј№: 876. ,0 ) Протокол иисама Проте Ненадовића, стр. 145. и ) Протокол Карађорђев Ј«: 1176. 12 ) Протокол писама Проте Ненадовића, стр. 53, 70, 81 и т. д. 13 ) Протокол писама Проте Ненадовића, стр. 74. и ) Деловодни протокол Карађорђев. №: 652. Јб ) Деловод. Протокол Карађорђев Ј \*2 855 ,6 ) Деловод. Протокол Карађорђев. Ј\* 1216 17 ) Деловод. Протокол Карађорђев. Ј« 1244 18 ) Деловод. Протокол Карађорђев. ј\» 1170 19 ) Д. К. Јовановић. Црна Река. На стр. 37 штампано »наставленије* издато кнезу Милисаву 11 јануара 1812 — Гласник III. стр. 183. 20 ) на истом месту. стр. 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

члановима београдскога магистрата. Како бележи Ј. Гавриловић, председЕтик београдског магистрата имао је 1000 гроша, а чланови по 500 гроша. 21 ) Магистрати су имали и своју послугу своје момке. Овим момцима издавана је по једна ока хлеба дневно, а куће њихове биле су слободне од десетка и од кулука. Како су десетак прикупљале војводе па га предавали магистрату или га непосредно сами носили у Београд те предавали каси народној, то су они били дужни издавати одређену количину жита члановима магиетрата и магистратским секретарима. Тако у иаставленију, које је дато Црноречком војводи Милисаву 11 јануара 181 ^ наређују Карађорђе и Управни Савет да се сваком члану магистрата изда од десетка храна у 500 ока жита и једно говече. м )' ! Исто тако Карађор^е јавља 21 септембра 1812 године Савету како је писао ужичким, старовлашким и драгачевским војводама да даду магистратима сено, жито, браве.... како је наређено. 24 ) Магистрати су постојали у овим местима. 1. У Веограду, где је био председником капетан Радич Петровић још од 1807 године, кад је Београд одузет од Турака. 25 ) Он је имао плату од 1000 гроша, а по том од 1100 гроша уз то још и Фураж. Чланови београдскога магистрата били су Павле Сретеновић и Никола Дели Георгијевић, а писари Неша Јовановић и Василије Матијашевић. 2. У Брусници не помиње се ниједан члан у мени позиатим документима. 3. У Ваљеву, где је још 1809 образован суд из четири лица и то: Ранко Петровић. Милован Тадић и Рака Мишковић као чланови магистрата и Сава Ђуричић. Председтшк магистрата био је Ранко. 4. У Крагујевцу, где се номиње да је до 14 јула 1812 године био између другпх чланова магистрата и Веса кнез, а тога је дана на њихово место постављен Сава. Исто тако до тога дана био је писар Јова, а после Милош, син Саве Бимбаше из Трнаве. 5. У Шаицу, где су 1808 године били чланови магистрата Петар Абаџија, Иван Иванић, Андреја Витомировић и Станко. 2а ) Међу тим године 1811 марта 8. и маја 1. помињу се као чланови шабачког магистрата Алекса Јовановић, Милован Павловић и Ивап Бирманчевић 27 ј и Станко. 6. У Ужицу, где су били чланови магистрата већ поменути кнез Василије Јовановић, Алекса Кукић и киез Јанко Осим ових места постојали магистрати још и у овим местима: у Гургусовцу, у Карановцу, у Кладову, у Јагодини, у Аозници,

21 ) Глаеник III. стр. 183 и 184. 22 ) Црна Река. стр. 47. 23 ) Црна Река. стр. 47. •Сј)_Деловод. протокол. Карађорђев Ј6 960. 25 ) го тврди Карађор1)е у једном документу од 1814 год. 2в ) Протокол шаб. магиотрата Ј6 2, 2 ') Нротокол шаб мигистрата Ј№ 745 и 788. 28 ) Деловодна Протокол Карађорђев. А; 1215.

СТРАНА 34?

у ВауриКу (соколски магистрат), у Зворнику, у Бањи (бањски магистрат); у ПараКину. у Пожаревцу, у Неготину, у Смедереву и у Ћуирији. Свега, дакле, било је, колико је мени познато, 20 магистрата у оно време од 1811 до 1813 године. III. Велики Вилаетски Суд. Дапокушамо обележити делокруг рада Великога Суда. Напред смо већ поменули како је овај суд био састављен. Рекли смо да. је председник Великога Суда био уједно и министар правде. Исто тако рекли смо да је овај суД био као друго одељење Управнога Сапета. Барон Дибић, који је као руски оФицир 1811 године био у Србији, овако оппсује Велики Суд»Сенату је овом (Управном Савету) »као помоћник потчињен Велики Суд, као »највећи земаљеки суд. и који управо „управља судском струком. Поглавар је »суда овога министар правде Илија Мар»ковић са внега чланова и једним секретаром. (<2в ) - (наставиће се) Миленио Вукиђеви-ћ

Ж И в Е С Л И к Е

(НАСТАВАК) Глава у облику бисага (сл. 78), карактеристична је по челу веома угнутом и издуженом, потиљку испупченом и по висини лубање ииокој. Велика дужина главе , праћена узаном лубањом, нарочито ако се ова узаност односи на горње делове, даће глави облик трбуха лађе (сл. 79). У антропологији су ове главе познате под именом скафокефалиЈе. Означиће се још, али у крајњим случајима, кад је иотиљак одвеК раван (сл. 80),

или одвсЈг исиуичен (сл. 81), као и кад се на његовом дну налази меснати оток у виду грбе (ел. 82). Еп (асе Општи облик лица, пооматран еп јасе, зависи од односа у ком стоје његова висина са. његовом ширином.

29 ) Голубица V. стр 303.