Полицијски гласник

СТРАНА 358

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

Излази већ само по себи, да не треба означавати правац знакова у виду тачака, кругов а, брадавица, младежа. и овима подобио. У случајевима сумн.е, т. ј. кад један особени знак није ни вергикалан ни хоризонталан ни кос, треба се помоћи изразима готово или скоро, н. пр. готово вертикалан, скоро хоризонталан, и т. д. Кад се огшсују особени знаци облика косог, треба обратити пажњу на њихов правац према једној од већ поменуте четири стране човечјег тела. д. Место. Место особених знакова утврђује се према важнијим деловима тела, аизражава се једним од ових предлога: на, изнад, исиод, у средини и кроз. Делови тела, према којима се локализују особени знаци, ови су: «) за лице : чеони синуси; обрве са својим деловима (главе, средине и репови); углови очију (унутрашњи и спољашњи); корен носа; јагодице; ноздрве (десна и лева); трагус и лоб; вилице: у глови уста (унутрашњи и спољашњи); брада и грло. (наставиће ое) Д. "ћ. Алимпи*

Седми међународни конгрее за казнеме заводе — дрзван у Пешти од 22—26. августа о. г. —

(нАСТАВАк) (2) У другој секцији (о казненим заводимај решавало се питање: »Којој системи моралне класификације осуђеника припада првенство и какве последице та класиФакација у опште има?" Пошто је реФ ,ерент д-р Б°ла Балаз прочитао 13 одговора, који су стигли на то иитање, поднео је свој предлог, који је носле дуже дебате у којој су учествовали председник суда Енгелен (Холандија), Гарван (Француска), Баров (Америка), барон Холцкнехт (Аустрија) Лагес (Француска), ШубинскоЈ (Русија), и др. усвојен с једним додатком Егелена овако: 1. КласиФикација је потребна; 2. Ваља основати засебну класу за покварене и засебну класу з_а још непокварене младе људе. За одређивање тих класа потребно је, да све власти, које имају посла с осуђеником, добију потребне инФормације; остале ооуђенике ваља поделити у три групе: у оне, који се иримерно владају, у оне који се добро владају и у индиференте. За све је класе морална поправка и васпитање циљ, при чему начин иостунањи може бити различан; 3. За морално поправљене ваља организовати патронажу.

У т1 >е !,ој секцији држао јо универзитетски доцент д-р Дезидер ОколичањиКути, шеФ Јелисаветииог санаторијума предавање о теми: „С каквим се средствима моЈке туберкулоза плућа у детенциопим заводима сузбити?« Предавач је своје проиозиције овео у три тачке: 1. Игијенски мотиви за градњу и удешеност модерних детеиционих завода ваља да се израде од стручне комисије, коју би конгрес изабрао и који би слу«или потребама свих држава ; 2. Конгреска комисија имала би да изради кратак мали катихизам о игијени у детенционим заводима а који би у исти мах био заједничко добро целог цивилизованог човечанства; 3. Ваљало би као принцип сматрати, да се у сваком модерном казненом заводу одреди једно одељење, у коме би туберкулозни били изолисани за времена и у коме би се могли лечити. Секција је интересантно предавање саслушала нажљиво и усвојила сзе тачке једногласно. У четвртој секцији реФеровао је универзитетски проФесор д-р Евгени^е Бахог о задацима државе према деци осуђеника. Његов предлог гласи: да држава за децу осуђеника мора водити бригу. Бруса и Драјфус говорили су против тог предлога, јер би држава на тај начин узела тешке обвезе на себе. После дуже дебате решено је, да је у првом реду дужност самога друштва, да се за несрећну децу брине и тек у крајњем случају да се рачуна на помоћ државну. После подне држао је предавање д-р Јулије ВлаишЦ бив. министар а сада проФесор кривичног права на пештанском универзитету. Тема предавања била је: „Наша отаџбина и кривично ираво.® У предавању је у кратко скицирана историја угарског кривичног права. На подлози еволуције стоје и код њих речи: крвна освета — композиција — државна казнена власт. Онако исто, као што је германско право било подложно утицају канонског и римског права, има трагова тога утицајаи у угарском ираву и законодавству. Као год што је тамо канонско право блажило сувише претерано објективно схватање и утицало да праведни принципи захвате корена, тако је исто и у нашем законодавству било. Кривично-иравна заштита вере истиче се напред. Дух в есс1езја поп вШ<; аап^шпет® добија све више простора. Истина целисходних теорија у нашем старијем законодавству тешко да нађемо. У почетку се једва види субјективна кривица баш као и у германском праву. Резултат је био одлучујући. То је у осталом последица композиционог система. Покушај се у почетку гогово није ни казнио. На пољу саучесништва као последица композиционог система било је правило, да, ако учинилац кривичног дела композицију плати, саучесник (сукривац) није тражен. Доцније налазимо за те сукривце нарочите кривично-правне норме.

Предавач даље износи жалосну слику, коју пружа средњи век при крају. И у Угарској је било оно исто, као и у осталој Европи у опште. Свирепе казне једва су се могле сносити. Невини бејаху осуђивани. КонФискација имовине примењивана је на паргаичан начин. Под краљем Владиславом II. посукташе силне жалбе. Као год у Немачкој и Француској тако се и у Угарској тражила кодиФикација. Стевану Вербеци-у поверепо је, да позитивио право Угарске прибере и тако је постао Вербецијев „ТпрагШит." И »СагоПпа« није хтела да створи ново право, већ само да праву, које је дотле живело, постојало, да оговарајући облик, да би поротницисудије мопи правпе норме тачније знати. У »ТпрагШпт к -у изрично је забрањено, да се у име казне може кривац мучити или унаказити. Смртна казна према земаљском нраву могла се извршити само гилотиновањем или вешањем. Разно квалиФиковане смртне казне налазимо само у варошком праву, које је већим делом било под утицајем страног права. Сасветско-историјским развитком XVI.. XVII. и XVII века, које предавач назива добом Грозе, доводи он у везу и развитак права у Угарској и доказује, да угарска легислација у оно доба са законима у којима су биле честе смртне казне, није заостајала иза р.чзвитка права у Европи. У светко-историјском развитку кривичног права припремљена је литерагуром кривично-правна ренесанса. Али та литерарна, да је тако назовем, припрема није проистицала од стручних правника. Велики покрет у кривичном нраву XVIII. века развили су философи , наставили су рад на њему државници и публицксте крају га напослетку довели. И творци најновијег кривично-правног покрета нису били стручњаци кривичног права већ лекари и психијатри. Код нас, у Угарској у XVIII. веку није било још кривичноправног литерарног покрета. Тек почетком XIX. века дали су Еелчеј и Стеван Сечењи импулса за кривично-правни реФормни нокрет. Ренесанса Угарског кривичног права везује се у половини XIX. века с именима Фрање Деака. Аудвика Кошута., Аадислава Салаја барона Јосифа Етвеша, Бартоломејл Семере, Фрање Пулског и др. Дакле нису наши одлични правници већ наши чувени државници и публицисте стајали на челу нокрета. Предавач објашњава даље карактеристичне зпаке угарског кодиФикаторског рада. Указује на разлоге, који су изазвали кодиФикацију од године 1792. Означава не само идеје, које су владале у том веку као узроке, већ и карактеристичан политички положај у који је Угарска допала за време неуставног система Јоси®а II. Говорник за тим прелази на кривичноправну кодиФикацију од године 1843. Истиче нарочито велике одлике тога пројекта, одлике, које се и данас чак и у најмодернијим кривичним кодексима као жељене реФорме могу сматрати. Прелазећи на данашњи угарски кривични законик и на творца његова вели: Карло Чемеђи био је класичан криминални јуриста, и један од оштроумних правпих