Полицијски гласник

СТРАНА 362

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Ј 38

менту слична повлака или консура. Ако покушамо да је покренемо, осетићемо, да се чврсто држи своје подлоге — дакле дубљих слојева мекога ткања — а иа удар тврдим предметима одговара звуком, као да је рожаста. Ако је исечемо и од дубљих слојева опростимо и изљуштимо, те саму за себе прегледамо, наћи ћемо, да је тврда као рскавида или рожина, да је еластична, и да је — кад се кроз погледа према светлости кад мање, кад више ирозрачна. По себв се разуме, да моћност или дебљина тог сагорелог слоја зависи од интензитета температуре, која је на њега утицала, а донекле и од места на коме је она дејствовала. Гдекада представљају ту скраму или козкуру само поједини или сви слојеви живе коже (крзна, кориона), гдекада је у њеној области један део или и свеколико поткожно ткање, а гдекада захвата чак и до првих слојева поткожних мишића. Према томе је јасно, да ће највише од тих прилика зависити и све особине њене, а нарочито, у колико ће бити прозрачна или не. Ја сам се намерно подуже задржао код особина тих појава на огорелим лешинама. То сам учинио с тога, што ће нам ова објашњења олакшати разумевање важних судско-медицинских истина, које су и у пракси нашле примене. Скраме и ком.уре од оаекотина другог и треИег сгеиена важне су за судско-тмедицинског вештака не само као поуздани трагови дејства високе температуре, него и као знаци, ио коЈима се у веЖини таквих сиорних случајеви може иоуздано реилити и иитање, је ли висока темиература дејствовала за живота или тек иосле смрти. Ево како и на ком основу: Подстакнут неким радовима Вертхајмовим ("УУег1ће1т) о утицају високе температуре на кожу живог тела, обратио је проФ. ХоФман (Но&напп) нарочиту пажњу на скраме и кожуре пза опекотина и испитивао је, има ли и каква је разлика између оних, које су постале на живом, и оних, које су постале на мртвом телу. Том приликом дошао је до ових веома драгоцених резултата. Ако се тицало скрама или кожура, које су дејством високе температуре постале на живом телу, онда је у њима свакад већ голим оком, а још јасније лупом, могао у једноставној хомогеној мрко-црвеној маси разликовати неке веома сличне разгранке, неку мрежу, кој а је својом неарозрачношћу и угаситијом бојом од остале околине одударала. Ако је таку сасушену и провидну кожуру из лешине исекао и према светлости посматрао, истицала се та мрежа још јасније и представљала је сплет најситнијих крвних судова, пуних неке црвенкасте масе, — дакле — управо мрежу крајњих разгранака или власастих цеви (капилара) — у кожи. Исто је то нашг о и на танким провидним пресецима таквих кожура под микроскопом. — А кад је на тај исги начин испитивао скраме или кожуре од опекотина на објектима, који су као лешине у ватру доспели, није могао ту појаву констатовати. Скраме и кожуре са таких објеката биле су скроз једноставне (хомогене) — без бних угаситијих контура; без сплетова и мрежа најситнијих крвних судова са оном риђом масом.

Све што је по гдекада врло ретко и изузетно — у тој хомогеној кожури могао констатовати, беху само тамније контуре појединих повећих стабала крвних оудова. И та разлика беше тако стална, тако се правилно понављала, дајетунојаву Хофман с пуним правом могао огласити као веома поуздан знак, по коме се судскомедицински може решити, је ли особа жива нагорела, или је иосле смрти дејству високе температуре изложена. (паставићв се) Д-р М. Јованови^ — Батут.

СУДОВИ И МХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устамг^а од 1804—1813. год (наставак) Установом Великога Суда одвојена је судска влпст у грађанским и кривичним паргшцама од новог Управнога Савета, који је назван министарством. *) Овај је суд овако уређен, како горе поменусмо, био уједно и апелациони суд за магистрате. Он је био надлежан да расматра решења магистратеких судова, особито она, која се тичу смрти, и да о таквим решењима доиоси коначне одлуке. Исто тако разгледао је жабле онпх, који нису били задовољни пресудама магистрата. Ова процедура била је одређена још јануара 1809 године, као што се види из Уређења Ваљевскога Суда, где се у тач. 10 вели: »Уопште свима, који живе у ваљев»ској нахији, забрањује се у Веоград до»лазити на жалбу Великоме Суду без пи»сма суда ваљевскога, нити ће се коме »веровати у Великом Вилаетском Суду, »осим ако се коме решење суда не чини „да је праведно. У том случају сваки мо»же »с решителним" писмом ваљевскога »суда доћи и хоће се свакоме наново »судити. Али ако су то парнице мање »од 100 гроша опда се забрањује." 2 ) Ово што је имало силу закона у 1809 години за ваљевски магистрат, вредило је од 1811 године за све магистрате. Да је тако види се из »наставленија,« која су јапуара 1811 године раздата војводама, где се заповеда: да се сваки онај, којн какво зло учини. било да похара или да убије кога, или ма какво друго зло да учини, има се ухватити и предати суду у магистрат. А коме магистрат не може пресудити, онога да шаљу у Београд Савету (односно Великом Суду). 3 ) Овај однос између магистрата и Великога Суда био је од прилике овакав: Ако би се тицало каквога убиства онда би војвода, као старешина кнежине, био дужан ухватити убицу и предати магистрату. Магистрат би га бацио у затвор, и почео дело ислеђивати. Ту би се довели и сведоци, који би исказали оно, што су видели и што знаду под заклет-

') Бата Лака. Историја Устанка стр. 865. 2 ) Д. Ђ. Алимпић, Историјски развитак полиц. власти у Србији, стр. 39. 3 ) В. 0. Караџић, Грађа I. стр. 103. — Црна Река. стр. 45. — Хајдук Вељко. стр. 27.

вом, да истину говоре, па све то тако било би записано и заједно с убицом опроведено Великом Суду. Или би се спровела само акта, а кривац би остао и даље у магистратском затвору, докле не би Велики Суд, разгледавши акта, донео коначну пресуду, која се сентенцијом називала у оно време. Оваква сентенција слата је Карађорђу на потврду, па потом опет враћана магистрату, који је био дужан с војводом извршити је. Тако је иопитан Никола., убица из Каоне, који је убио брата Милића Радовића из Каоие. Овај иснит и сведочанство сведока Радивоја, који је био на оном месту, кад се убиство десило, Карађорђе је послао Савету. 4 ) Тагсо исто прота М. НенадовиК одговара на једно писмо Великога Суда овако: „Славном Великом Суду Вилаетском" »Високославпога В. Суда писмо под „.V« 559 од 12 новембра (1811) исиравно »примио сам под 18 тек. у коме пншете »да пошљем г. Николу Раонића капетана »за похару Настаса, момка Тркићева, жн»теља ваљевскога. Ја би к вама послао, »али је исто дело почело истраживати се »код иас у време војне и тако из узрока »војне није со могло дело ка концу при»вести. Тако и ја сам написао славном »магистрату ваљевском да извиде и ове»доке суду да приведу, да се истинито »знаде, је ли Раонић опљачкао Настаса »или други који, или то да није каква »мајсторија. Истина, да није лепа ствар, »али сами знате да Срби за то војују, »да им нико не дира у њихове сестре, и »тако г. Раонић капетан идући путем „чује вриску и за то свеже Настаса, да »га суду ириведе, но да је даље било »к Ваљеву, него његовој кући, а скоро да »се смркне, те га је одвео својој кући, »и сутра дан суду да га одведе. За то се »за сад не зна извесно, је ли који оиљач»као Настаса или је мајсторија, но ови »дана, докле од сведока извиде, јавићу »вам, и ако буде до Раонића послаћу га. »Сотим остајем В. С. С. Великога свако добро желећи. У Ваљеву 22 новембра 1811 год. М. НенадовиЛ у ) Пример процедуре којом су кривична дела ишла и до Великога Суда долазила, имамо такође у Деловодном протоколу Карађор1)евом. Неко је силовао деоетогодишње дете, кривац је ухваћен, ствар је извиђена и у иисму описана, па је послата Караћорђу. Карађорђе иак шаље то пиомо Савету (управо Великом Судуј. да кривцу, како за право нађе, пресуди, па пресуду да пошљу кнезу Алекоију, да кривца казни на оном месту где је зло учинио, да онај народ види. 6 ) У поменутом протоколу имамо пример и за други случај силовања. Некакав Милоје Ђорђевић из Лужница (нахија крагујевачка) оилује некако дете. Магистрат крагујевачки

4 ) Деловодни протокол Карађорђа Петровика. № «18. 5 ) Протокол пиоама проте М. Ненадовића. стр. 150—151. в ) У Деловод. протолол под Љ 632.