Полицијски гласник

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363

ухвати Милоја, баци у затвор, дело испита и акта пошље Карађорђу. Карађорђе акта пошље Великом Суду да овај суд изрекне пресуду и казну с тим, да се та изречен .ч казна пред народом изврши, а магистрату одговори, да кривца држе у затвору докле не дође одговор од Великога Суда. Савет је после тражио да се девојче, кривац и сведоци пошљу у Беона суочење. Али како је јављено да се момак, који је преступ учииио, измирио с девојчетовим оцем окумивши га, то јерешено да се казни телесно са стотину батина врућих. Ова пресуда је послата Карађорђу на потврду, и он је потврди. По том пише крагујевачком магистрату, да му (момку) ударе 100 батина врућих и да му се каже да је он заслужио живот изгубити, али кад су се окумили то му се живот црашта.') Великом суду била је дужност да раомотри сваку пресуду, која се тиче смрти, на онда да донесе коначну одлуку , као што сам већ наиред иоменуо. Оваква преоуда, која је смрт доносила, слата је Карађорђу, као Врховном Господару, на потврду, и тек ношто је добила такву потврду, слата је војводи или магистрату на извршење. 8 ) Осим тога Велики Суд је примао тужбе кметова и кнезова, испи"ивао их и пресуђивао. За такве кривице Велики Суд је осудио на затвор Павла Цукића, Петра Молера и Максима Рашкоиића. 9 ) За то је изгубио своју кнежину војвода Димитрије Пазарац тако, да ни ои ни његови синови не могу више бити старешине народне. 10 ) Исто тако Велики Суд је испитивао и пресуде доносио о већим похарама (деловодни прот. Карађорђев Л5 6У 7 , 1049 и 1050), извиђао је и злоупотребе војводских момака (Л» 1 I 38 и 1230). Бивало је и таквих судских дела, која пије расправљао ни Велики Суд, а иије хтео ни Карађовђе да их расправи, већ су остављани да о томе Скупштина донесе своју одлуку. Тако је учињено са раније поменутим убицом Николом из Каоне, ваљевске нахије. (Деловодни протокол № (518). Као што се види Велики Суд је поред жалби иа пресуде магистратских судова и сам расправљао и судио за убиства, за оиловања, за похаре, за злоупогребе војводске власти и насиља војвода и т. д. Пресуде Великога Суда као год и магиотрати биле су писане и завођене у деловодни протокол. Само 1811 године од јануара месеца, од кад је основан Велики (Јуд, па до 12. новембра исте године заведено је у деловодни протокол Великога Суда 559 бројева. 11 ) И Велики Суд као и магистрати судили су већином без писаних закопа, јер ихније било, судио је по здравој иамети и ио обичају. (наитавиће се) Миленко ВукићевиЋ

') Деловодни проуокол Карађорђев, ЈБ 81)4, 808 II 839. 8 ) Деловодпи протокол Кара1)Ор1)ев. ј\» 842, 857, 958, 960, 868, 1132. ®) Деловод. Протокол Карађорђев. ј У« 909, 910, 854, 1074, 1404, 1 437, 752, 77 1, 773. 10 ) Деловодни протокол Карађорђев. Ј6: 943, 956 II 957. ") Протокол пиеама Проте Ненадовића, етр. 150.

КРИМИНАЛ.НА П0ИХОЛ0ГИЈА

(нАСТАВАк) Анимзлни се осећаји лакше опажају и јачи су од вишпх осећаја. Њихово је трајање неједпако. Узмимо гњев и мржњу: гњев је тренутан, мржња стална. Ја могу бити гњеван и љутит према свом сину, брату, сестри, које волим иначе, и та љутља је пролазна. Код мржње је осећање трајно перманентно. Исто је тако и са осећањем наклоности. Несумњиво је да осећање пријатности, као и непријатности има велике важпости и примене у криминалистици. Нико не може сумњати у то да или сведок према кривцу или према жртви или саучесник према свом другу или сведок према самој ствари нема никакво осећање. Али главни моменат је у изношењу кривичнога дела. Све што чујемо оједном преступу или злочинству или што чптамо и сазнамо о њему, све то бива путем речи. Свако кривично дело, најмање, као и највеће, кад излази пред иследника и пред суд, бива одевано у речи и реченице. Криминалиста, иследник, судија има да мотри у првом реду на то: како се износи учињено дело. Нико није обавезан и принуђен да буде толико смотрен и пажљив на језику, колико криминалиста, нарочито у случајевима изналажења кривице нли злочина. У природи свакога човека лежи да има свој нарочити језик, свој начип онхођења и изражавања. И Тау1ог има пуно права кад каже да језик једног човека показује порекло његово, али још више показује колико је његово васпитање, знање и умешност. Готово сваки човек има своје специјалне, индивидуалне навике у своме говору. Узмимо случај да је сведок какав сентименталан, меланхоличан или весељак човек — свакако и искази његови а и сама пресуда имаће обележје у неколико тога сентимепталног, меланхоличног или хумористичног излагања. Два сведока по једном предмету, са разним темпераментима, различно ће се изражавати. А што криминалиста нарочито мора да зна, то је језик и дијалект оних лица са којима он долази у додир и ради, и значење појединих израза, које онп најчешће употребљују. Још ваљана овом месту напоменути да се простији свет иред иследником служи општијим Формама и укорењеним изразима и реченицама, док интелигентнији свет у својим исказима тражи нарочите изразе којима хоће што шта да оцрта и окарактерише. Што још, као сиецијалан говор, код простија света може да важи — то је ћутање. И ћутање је нека врста говора. Ратари, сељаци, људи из народа пред судијом и иследником редовно мање говоре од варошана. Редакје брбљив или говорљив сељак. У случајевима какве кривице врло се често дешава да сељак ћутањем призна дело и кривицу своју. И судија у извесним приликама треба кривца и са те стране да посматра. Нема сумње иследнику је нотребно да чујс од исказаника истину; али, ако је не чује, он треба из онога, што исказник

каже, да умотри где је и шта је исгина. У томе и јесте права вештина и способност његова. XI. Један од најтежих послова за криминалисту јесте оцена и иознавање жене у психолошком смислу и значењу; јер, жена, и ако није ни соматично пи психолошки, дакле ни телесно ни душевно различна од човека ипак има у суштини свога бића нешто што је у сваком ногледу од човека различи и одваја. Кад једам криминалиста ггроучава човека, то он има посла са бићем, које је њему равно и истоветно, ма било међу њима разлике и у моралу, и у образовању, и у васпитању, и у старости, п у положају. Ако је старац прс ( њим, кога он има да испита то је пред њим опет човек, какав ће и сам бити, кад наступе године. Ако је дете или младић, он већ има оријентације, јер је и сам раније го био. Са свим је другачија ствар кад пред собом има женско чељаде — девојку, жену или старицу, он има пред собом разноврсне субјекте душевне, на које не може да примени оне резоне и умовања, која примењује на људе. Душевни живот жене извесно се разликује од човековог цушевног живота. Постоје паралелне особине између ч-овека и жене; али има и битних разлика, које је потребно пронаћи и научити. При истрагама, у кривичним парницама и деликтима исказ једне женске пи у ком случају пе треба идоншФиковати са исказом једнога човека и подједнаким их мерилом ценити. Жена је друго нешто иего човек — то нам сталНо говоре и лекар и историчар, и анатом и књижовник, и глумац и теолог, и философ , просто сваки и сви од реда. Жена ]е другачија у самој својој појави, у овом посматрању и расуђивању, у осећању и резоновању, у хотењу као п у умењу — само правници криминалистеи судије кажњавају дело жене, као н дело човека и примају исказе жене, као што примају исказе човекове. У старом веку жену су сматрали вавек за ниже створење од човека. Грци су чак и децу стављали испред жена у погледу душевне вредности. Чак и грчки природњаци нису другачије судили о жени. Аристотел и Хипократ сматрали су жену за половину човека. Хомер с подсмехом говори о жени, о њеној лакомислености и лажљивости. Старо римско схватање исто је тако неповољно по женски свет. Жена је, по појимању тадашњих Римљана, загонетно, тајанствено, дисхармонично створење. Народи Истока ништа боље и правилније нису расуђивали о жени. Кииези су стари тврдили и доказивали да жена и нема никако душу; Мухамеданци верују да жена не може ући у рај, а сам Коран вели да је жена створење које под светлом навлаком и украсима расте и успева, а која је способна вазда да се гложи и свађа. Колико то мухамеданско мишљење важи, најбоље доказује сам отомански кодекс (Законик §. 355), по коме исказ двеју жена пред судом важи толико исто, колико исказ једног човека. Средњи је век још више жену нонижавао. Он је њу сматрао као биће, које је цалеко ниже