Полицијски гласник

СТРАНА 364

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38

у оваком погледу од чове?са; шта вишо жена је сматрана као ђаволов ортак, као једно демонско биће. Вештице, бајалице, караконџуле већином су беле женске и средњи век пам дајб безбројгте примере невероватних кажњавања жена, за које се мислило (а мислили оу и судови играђани) да су у служби демона и сотона. У самој Немачкој је спаљено, у тим несрећним временима, прско сто хиљада жена. Искази жена, њихова оведочапства и заклетве пред судом нису имали никакве вредности, јер судије ниоу на те исказе ништа полагали. Исто тако мишљење северних народа о жени и њеној вредности није најповољније. У Науата1-у се говори са омаловажавањем о жени. И то се гледиште провлачи кроз цео средњи и нови век и задржало се готово до најновијега доба. Па и савремено мишљење о жени разликује се од мишљења о човеку. Да наноменемо само на овом месту ону позиату изреку: »Дајте жени крила и она ће постати или анђео — или гуска". Ова изрека, ма колико сурова да је, говори да се жена битно разликује од човека: она обично или стоји високо изнад човека, или је нижа од њега. И то је у многоме тачно : пеке особине жена далеко су се истакле изнад особина људи и обратно; али оне нису никада иотиуно онаке, какви смо ми, људи. За неке послове у природи и животу жена је далеко погоднија и боља него човек и обрагно : има послова у којима је човек много бољи од жене. Даје се, дакле, утврдити Факт да жена има извесних особина душевних и способности, које диФеренцнрају и одступају од особина човекових. И као што можемо ирема појединим деловима скелета да закључимо, да ли је тај скелет био човека или жене. тако ће временом бити могућно душевне диФеренције и разлике између човека и жене бити тачно одређене и охарактерисане. Те разлике у велико иостоје и оне се, са исихолошког гледишта већ могу доста јасно да изведу. Наравно , ко је рад да проучи душу и природу жене, као и њене душевне особине и способности, не сме се ослањати на мишљења несиика п пригшведача; јер су то већином скроз субјективна и погрешна посматрања и гледишта, основана не на хладној студији и непристрасном проматрању, него на осећању. (паставиће се) М. Павлови^.

Седми међународми конгрее за казнене заводе — драван у Пешти од 22—26. августа о. г. —

НАСТАВАК

(3)

аринудним васаитањем младих злочинаца гледајмо да легислаторским творевина.ма служимо. Решење крупног питања о скитницама (ваг^бондаже) и аросјачењу не скидајмо с дновног рсда. Па и идеја о комиозицији могла би можда у већој мери да буде заотуиљеиа него што наш кривични законик то допушта. У сиотему о новчаним казнама створено је већ као неко јавно мишљење, које све постаје гласније, у случају, да се новчане казне не могу наплатити, да се оне радом замене." Трећи дан У ирвој секцији касациони судија Јован Тарна] реФеровао је о томе : 8 На које деликте ваља применити новчану казну и какви принципи треба да буду меродавни ири њеном извршењу; како да се Формулишу одредбе о конФискацији добара ? (< Секција је била мишљења да се новчана казна као споредна казна по правилу само за такве деликте може ирепоручити, које је учинилац извршио из кориотољубља или у тој намери. Приликом осуде на новчану казну мора се суд у првој линији обазреги на способност за плаћање осу1)еног и у том циљу још у претходном поступку и пре пресуде морају се прибавити извештаји о имовном стању деликвента. Осу^еном, ако прилике то доиусге, одобриће се, да осуду може иоплатити у отплатама, а и да му се, ако тачно измири своје обвезе, један део казне опрости. У случају, да осуђеии (не кривицом својом) не буде био у сгању да гшати новчану казну, има се казна иреобратити не у затвор већ у аринудни рад. Наплату заосталих иовчаних казна од наследника ваља у свима случајевима искључити. Сви предлози секције усвојени су у целини од конгреса. Друго иитање: »Који су карактеристични знаци деликта преваре?" није одговорено. У секцији пало је више предлога, који су имали за циљ искључиво измену члана о превари у француском сос1е репа!. Конгрес је опет био мишљења да одлука о томе питању не долази у обим његове надлежности и дао је израза жељи, да се у будуће конгреоу нредлажу само таква питања материјалног кривичног права, који сгоје у вези о извршењем казие. У другој секцији реФеровао је проФ. Фрања Инкеј о томе: »Да ли се може иритворени под истрагом или оптужени, који је раније био осуђен на коју казну која повлачи губитак слободе, принудити на рад?» И: »Ако такви притвореници не би могли бити иринуђени на рад, зар не би онда урачунавање истраншог притвора могло да се учини зависним према томе, да ли се притворени добровољно понудио да ради?« Прво је питање секција одбацила. СекЈЈ ,аље из^азтаља жељу, да се у сви-

На крају нроФ. д-р Ј. ВлашиП завр^\\\ са иа'\:едд*е иао и у стру-шо} зттерат^Ћ, "з \\"ра\&&\\ жа- \"»а.

воту, да дођемо до савршенства. Студирајмо она социјална, морална, културна и економока зла из којих се рађа и развија криминалитет. Бригом за наиуштену децу,

су се у дискусиЈи с правом томе успротивили, јерби уовајање таквог предлога, да се сваки може понудити да ради у притвору у сваком случају могло да ое оматра као признање кривице и даље, да иико не мора нритвор овој још и радом да отежава. Конгрес је сматрао тај навод за меродаван и изјаспио се, да урачунавање истражиог притвора пи под ^аквим околносгима не треба учинити зависним од тога, да ли је притворени радио или не, али се нарочито мора оним нритвореницима, који имају породицу да издрзкавају, пружити прилика да раде и да заслуже. У треКој секцији истакнута су два питања. Прво питање гласи: „Каквапомоћна средстава стоје на расиоложењу за сузбијању туберкулозе, нарочиго каквим средствима можо она да се опречи у казненим заводима?« Секција је нашла да би ваљало ставити у задатак једној међународној стручној комисији, да изради правила, по којима би ое градили и удешавали казнени заводи и да утврди потребне игијенске мере за сиречавање те болести. У дискусији изнео је д-р Кноаф (из Њу-Јорка) врло интереоантна дата о мерама засузбијање туберкулозе у америчким казненим заводима. Он је доказивао, да је један од главних узрока туберкулозе: оскудица довол.не вентилације и свежег ваздуха у казненим заводима ; даље оним осуђеницима, код којих се већ показују трагови болести, има се допустити што више кретања на чистом ваздуху или рад, а нарочито се препоручује пољопривредни рад. Друго иитање: „У колико треба државна контрола дз ограничи ириватиа друштва за зашгиту отпуштених робијаша (осуђеника) ?" Конгрес је усвојио мишљење секције, да треба избегавати принцииијелно државно мешање у рад тих друштава. Али се држави не може спорити право, нарочито кад су у нитању непунољетни осуђеници, да од друштва тражи рачун о његовом раду. Ваља препоручити тешњу везу и обострани заједнички рад између државе и приватне помоћи. Са овим је завршен рад пре подне. После подне држао је предавање ђенерални директор Француских казнених завода Гриманели: »0 садашњем стању заштите деце у Француској.® Четврти дан У црвој секцији расправљало се једно врло важно питање о сузбијању међународног злочина. На основу реФерата проФ. Павла Анђала секција је расправљала питање : »Да ли се дело онога, који купује крадене ствари или их скрива може узети као сопствено дело или само као јатаковање Р (Види § 384. нашег крив. законај. У секцији су била подељена мишљења. РеФерент је предложио: да се такав кривац у свима олучајевима има оној држави иа ооуду предати, у чијој ое територији дело десило и чије је плодове он помогао да цуеоА \<б, баиа

пружи прилика да сами од своЈе воље раде и да би истражни притвор по правилу ваљало само онима урачунати, који од те могућности учине употребу. Мпоги

мишљења, а то је и конгрес^усвојио, да ое такво дело под свима околностима има сматрати као оамостално и као такво има и казнити, — ма да главно дело из ма