Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРЛНА 365

којих узрока, који иекључују кривицу, нв би довело до казпе кривца. Надлежан је суд оне државе, на чијој се територији дело десило, па нека је веК у другој некој држави против кривца пресуда постала извршна и кривац осуду издржао. — У дискусији учествовали су Дипоа, Пјер Антони, Фелолеј, Адолф Обершал. Овај последњи за тим је предложио, што је секција усвојила: да за успешно и брзо гаљање таквих криваца треба углавити међународни споразум, уговор, да би се у једној земљи судом утврђена крађа у другој земљи без икаква даља испитивања акцептирала као свршен Факат. 0 другом аитању . »Да ли су ресултати поротних судова такви, да би се могло желети да се они реФормишу?" није се дошло ни до каквог ресултата. Секција је располагала са неких десет штампаних реФерата. Познати талијански криминалиота Г арофало био је одсудно противан институцији поротних судова; Немац Јунг Ханс био је истина за то, да лајици учеотвују у криминалном правосуђу али у Форми немачких т. зв. 8сћоГГеп§ег1сћ1-а. РеФерент проФ. Фајер (из Пеште) изјаснио се као ватрени присталица поротних судова, али је предложио ипак неке реФорме, на име, да судови буду овлашћени, да могу одлуку поротпичку уништити, ако онасадржи очевидно какву повреду права, погрешку или заблуду. Иосле живе дебате с малом већином усвојена је ова резолуција : »Конгрес даје израза жељи, да се у законодавсгву свих културних држава у ширем обиму предвиди учешћа лајика у кривичном правосуђу." Дискутовање о реФорми поротних судова одбио је конгрес с обзиром на велику политичку и социјалну разноликост земаља заступљених на конгресу, те је искључена могућност, да ће се постићи јединство у том питању. У другој секцији реФеровас је проФ. д-р Баумгартен о теми : „По којим правилима и у којим случајевима и на којој основици притворенику или његовој породици дати накнаду за несрећни случај који би притворепика задесио у затвору или осуђеника у заводу при раду?" Конгрес је био мишљења, да при несрећним случајевима, који притвореника — осуђеника — на раду задесе, држава, ако повређени сам није крив за несрећан случај, дужна је да осуђеника, евентуално његовој породици да накнаду, ако и даље траје код њега неспособност за рад или ограниченост рада пошто издржи осуду. Шелети је, да оне државе, које имају законе о осигурању од несрећних случајева слободнога рада, ту заштиту и на рад осуђеника — притвореника, и оних у заводима за поправку — распростре. — У том смислу говорили су Сен Обен, Гриманели, Дидијон, грчки министар Скузес и др. У четвртој секцији на предлог д-р Филииа. Ротенбилера усвојена је ова резолуција: »Држава је дужна, да за напуштену децу од осуђеника води бригу. Ако су родитељи у моралном погледу у стању да своју децу васпитају, али

због материјалног стања то нису у стању да учине, онда ваља родитеље материјалпо помагати. Истога дана настављен је рад у неким секцијама по подне. У другој секцији прочитао је д-р Ј. Шалго реФерат про®. Емила Моравчика о ограниченој урачунљивости. Секција је усвојила предлог реФерентов, по коме за такве осуђенике ваља подићи нарочите заводе за душевне болеснике, где је дисциплина строжа него у обичним болницама за душевне болести. Трећа секција бавила се нитаљем о сузбијању алкохолизма у вези са институцијама кривичног права. ПроФ. Форел реФеровао је о утицају алкохолизма на криминалитет. По њему 50 од сто свих злочина изазвани су директном или индиректном претераном употребом алкохола, а и највећи број злочина дешава се суботом, недељом и поиедеоником у дане кад је обичај одмарати се и уживати. С тога би ваљало тих дана могућност употребе алкохола законодавним мерама ограничити. У казненим заводима ни у којем случају не би ваљало допустити употребу алкохолних пића. Осуђенике, који пате од хроничног алкохолизма ваљало би, по мишљењу референтову, пошто издрже осуду, према томе да ли се могу излечити или не, упућпвати и спроводити у заводе за неизлечиве душевне болеснике. Сем тога препоручује увођење забране у крчмама за пијанице према најновијем пројекту швајцарског кривичног законика. Предлог реФерентов, који удругом своме делу иде доста далеко. усвојен је без дискусије. Четврта секција бавила се питањем: „Шта ће са оним младим (непунолетним) осуђеницима бити, који се не могу сместити у заводе за поправку (корекционе)?« Питање, које је секцији поднето да на њ одговори, није било срећно Формуловано, јер је оно одмах подељено у два мања: 1. Како да се целисходно поступа са пепунољетним злочинцима да би се они могли вратити уредном животу? 2. Како ће се деца, која у породици не налазе потребне моралне потпоре сачувати од злочина? На прво питање дао је проФ. Фурније (из Париза) одговор као рвФеренат секције. Осврнуо се на аморички систем, који код младих (непунољетних) криваца не допушта ни хаишење (притвор) ни казну (осуду) већ их по сваку цену упућује каквом заводу за иоправку. Предлаже, да се тај систем усвоји, или бар да се оснују за непунољетне осуђенике такви казнени заводи у којима ће васпитање бити главно и у којима ће се дечаци учити и спремати за један занат. Затвор ћелични он одбацује и само по изузетку за врло кратковремене осуде допушга. Од доласка непунољетног осуђеника у завод он мора остати под брижл^ивом присмотром и лекара и учитеља са здравственог и педагошког гледишта. Држава има дужност да васпита ону децу, која у породици својој нису довољно васпитана, на првом месту сирочад, онда децу оних родитеља, који немају нотребна времена а ни потребних моралних својстава, да их вас-

питају и на послетку децу оних родитеља, који су осудом изгубили слободу. У том циљу, конгрео на црво место сматра да ваља основати заводе за иосматрање у којима ће, пре но што коначно буду упућени у који васпитни завод, биги подвргнути посматрању са педагошког, моралног и лекарског гледишта. Према ресултату тога посматрања и деца ће бити упућивана или каквом заводу за поправку, или у дечје болнице или у обичне васпитне заводе — јер сви ти заводи имају за главни циљ васпитање детета за употребљивог члана друштва, јер се дете ни под којим условима не сме сматрати за непоправљива. Са овцм је у главном програм рада овогодишњег међународног конгреса за казнене заводе исцрпљен. Поједини чланови конгреса истакли су за идући конгрес гштање : о укидању смртне казне. Неки чланови конгреса учинили су излет у оближње казнене заводе око Пеште, у Вац, Касу и у женски завод у Марији Ностри. Председник Сједињених Држава северне Америке Рузвелт позвао је конгрес да идући пут држи своје седнице у Сједињеним Државама. Одзивајући се тој жељи конгрес је одлучно да се осми међународни конгрес одржи уједном од градова Сједињеннх Држава и то 1910. године. Од балканских земаља биле су на овом конгресу заступљене Грчка са три делегата и министром Скузесом на челу, Бугарска са два делегата од којих је Минков прокурор касационог суда у Софији (обоје су учествовали у дискусији) и Србгуа са једним делегатом Божом МарковиКем , ванредним проФ. Универзитета. * * * Краљ. угарско министарство правде приликом држања конгреса за казнене заводе издало је два дела на мађарском и француском језику, који су на поклон раздати члановима конгреса. Једно је дело о казненим заводима у Угарској и земаљским детенционим заводима (Француски: ћ|ез шзШиИопз реш1 ;епиа1ге8 <1е 1а Ноп^пе) од Ст. МеђериЈа. У њему је историја казнених завода у Угарској од 1772. до данас. Дело је украшено лепим илустрацијама, плановима и статистичким датима. Као достојна допуна овога дела може служити и друго дело „Борба против криминалитета непунољетних у Угарској" ^Иа 1иие сопГге 1а спттаШе с!е8 ттеигз еп Ноп§тЈе) од д-р Бела Куна и д-р Ст. Лада)а. У њему се описују државни дечји азили, којих има 13 у Угарској, па онда заводи за цоправку и срески завод за непунољегне у Каси. И то је дело богато илустровано. Јов. Б. М.

ПОУКЕ И УПУТИ

Одлуке о отуђењу општннске нмаовине могу се доноснтн само на олштннсм збору, а не и на сеоскнм састанцима, Кмет села Љуберађе обратио се суду исте општине, па преставив како поред