Полицијски гласник

БРОЈ 39

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 371

тура на повргаину тела дејствује за живота, док још и мрежом кожних влаоас1 'их цеви (к&пилара) струји крв, она ту крв, тако рећи, скува, т. ј. стегне или здрозда — исто онако, као што би стегла или здроздала беланце од јајета. кад би на њега дејствовала. Та стегнута, шчврснута крв не може касније из тих мрежа да умакне, него у њима застане као нека чврста и загасита маса. И те мреже крајњих разгранака крвних судова, надевене (инјициране) скуханом, шчврснутом крвљу, видимо ми онда као таман сплет у оној прозрачној маср скрама и кожура, које су остале као трагови дејства високе температуре на лешини. — Ако пак висока температура дејствује на мртво тело, дакле на тело, кад се крв у њему већ из кожних власастих цеви (капилара) повукла и у крупније, дубље огранке судова слила, онда, наравно, не може ни бити оних иојава на скрамама и кожурама. Онда ће се, може бити, по ком посебном, јачем огранку крвних судова у кожи наћи још трагова од заостале крви, те ће се они у тим стаблима шчврснути и застати, али разгранатих сплетова и густих мрежа крвних капилара, пуних шчврснуте крви, неће бити. Према овако тачном опажању и научном тумачоњу сасвим је оправдано, што су резултати Хофмзнових радова у томе правцу нашли одмах згодне и обилате примене у судској пракси. Шта више, могло би се с правом рећи, да се онп могу узети као знатан напредак и велнка добит у методици судско-медицинског испитивања и доказивања. С тога ће спреман и савестан судско - медицински вештак тај метод стручног доказа свакад радо и успешно употребити, гдегод му се згодна прилика укаже. То ће чинити тим пре, што јс извршење тога доказа махом тако лако и просто, да не тражи ни велике спреме, ни нарочитих згода. Довољно је извежбано око или обична лупа, а врло ретко ће бити потребно, да томе прииомогне и микроскоп. Али на жалост ни овај доказ није тако апсолутан, као што га јеХоФману први мах замишљао, и као што је доиста изгледало. Јесте правило, да се таки односи јављају, кад се тражи разлика између скрама и кожура од ожеготина изазваних за живота и оних после смрти, али и то правило није без взузетка. Има ипак — и ако врло ретко — и таких случајева, где баш и скрама или кожура иза ожеготина, изазваних после смрти, показује те исте сплетове и мреже, као што их показују оне, које су остале иза ожеготина за живота. Тако је н. пр. Шјернинг (ВсћјегшпЈЈ 2 ) опитима догазао, да се утицајем високе температуре (у његовим случајевима утпцајем пламена) и на лешини може извести иста онака кожура са исгом онаком мрежом непровидних, крвљу напуњених капилара у крзну (кориону), као што се јавља на живом телу — само ако опит изведемо на оним местима лешине, где су површни крвни судови пуни крви, — а то је на местима, где су се

2 ) 8оћјегпт§. — »Шег <1еп ТоЈ т 1?о1§е уоп УепБгептт^ ипс! Уегћгпћип^. -— УЈегЈеЦаћгвсћпЛ Гиг {ЈепсћН. МесНст; — В<1. ХЈЛ и Х1Л1.

већ показале мртвачке пеге. На основу тих опита проучавали су и други радници и научници то иитање и долазили до истих оних или бар сличних резултата тако да је и сам ХоФман касније ггризнао основаност Шјернингових тврђења. Тим истим питањем бавио се после и др. Рајхман (Кејсћтапп) ипроФ. Штрасман (81 ;га88тапп) у Верлину, па су и они дошли до уверења, да се скраме и кожуре, изазване високом температуром на оним местима лешине, где су се већ мртвачке пеге (хипостазе) показале, ни голим оком, ни лупом, ни микроскопским прегледом ни по чему не могу разликовати од оних, које су постале утицајем високе температуре на живом телу. Према свему овоме стојиданас с овом врстом судско-медицинског доказа у главноме овако. Ако се на скрамама или кожурама иза опекотина, голим оком, лупом или микроскопским прегледом пресека нађу мреже и сплетови капиларних судова, пуних шчврснуте (здроздане, усирене, скухане) крви, онда ваља испитати, јесу ли та места на лешини ван домашаја мртвачких пега (хиностаза). Ако јесу, онда је такав налаз са свим аоаитиван доказ, да се тиче лешине, којз ј ејош за живота високој темиерату-ри изложена била. С тога ће савестан и обазрив судско-медицински вештак у свима споровима те врсте за преглед и оцену тих прилика узимати аробе само са оних места, која. су далеко ван области мртвачких иега (хиссостаза). У скрамама и кожурама опекотина другог и трећег степена, које су још за живота постале, јављају се по гдекада местимице и изливи крви у поједине слојеве коже. Где се нађу могу и они послужити као доказни материјал, да се гиче лица, које је за живота од високе температуре страдало. Махом су ти изливи незна гни: — ситне капљице као тачке нли чиодина глава (екхимозе). Већи изливи крви могу и после смрти постати — нису, дакле, увек знак виталне реакције. Изазове их снага саме високе температуре. С тога се нарочито често јављају у лубањи. Још јачи стеиени оиекотина, којима се читаве партије ткања сасвим униште нли читави делови тела у гар претворе, не дају, махом, никаквих знакова, по којима би се могло расправљати иитање, је ли та опекотина учињена за живота или после смрти. Док до таких промена дође обично се живот већ давно угаси. С тога се с неким иравом сме рећи, да оне постају само на лешини. Жив човек управо и не може »сагорети.« (ИАСТАВИЋЕ СЕ) Д-р 1М. Јованови^ — Батут. ЈЕДНА ПОГРЕШНА НАДЛЕЖНООТ Позната је ствар са колико је непотпуности и нетачности изведено, код нас, начело сепарације власти управне и судске. Ми смо ту тачку, у колико је реч о тој сепарацији код кривичних спорова,

већ једном додирнули. 1 ) Ту смо казали да, у Србији, полициска власт, која је по свом устројству и својим атрибуцијама, у принципу власт управна (административна), ислеђује и, у првом степену, суди иступна дела (§ § 3. и 4. Уредбе од 18. маја 1850,). 2 ) Затим, полициска васт, код нас, има и ту надлежност, да извиђа преступе и злочине 3 ) (§ 19. тач. 2. крив. суд. пост.). Међутим, све то спада у надлежност судова, због чега у државама, у којима се више водило рачуна о одвојености тих двеју грана извршне власти, управне и судске, иступе, онако исто као и преступе и злочине, суди суд а не полиција. На пр. у Француској за иступе, 1ев соп^гауепИопа, надлежан је 1е ји§е &е $Гтр1е роИсе који долази у судску власт 4 ), а пре-

1 ) В. наш саетав: Наш законодавац, оштампан из »Трговинскога Гласника.* Веоград, 1904. стр. 12. и 13.. 2 ) Да приметимо да су, по § § 3. и 4. ^редбе од 18. маја 1850. и чл. 94. тач. 4. б. зак. о општинама, и општински судови надлежни за извиђање и суђеље иступа. Но последњим изменама и допунама тога закона, судови општински надлежни су за извиђање и суђење свију иступа, док је, по изменама и допунама од 22. децембра 1903. год., надлежност општинских судова била ограничена само на оне истуне који су повлачили, као максимум, казну до десет дана затвора закључно. (Опширније о овом сужавању надлежности општинских судова, у нашем, горе наведеном, саотаву, стр. 16. а : 2*2.). Судови првостепени су надлежии за суђење иступних крађа, утаја и превара, када су оне учињеие у поврату, под условом да вредност учињенога дела износи више од два динара (§ §. 391. став други, 2 и 21., 221.а., 231. и 252. крив. зак.). Судови ти даље, суде' истунне крађе, утаје и преваре и онда. ако су оне у стицају са злочинима и преступима (§. 69. крив. зак.). В. за надлежност истих судова код ових иступних дела и §. 323. став други крив. зак.. Како су, по чл. 43. зак. о штампи, за све кривице »учињене штампом, или ма којим средствима из чл. 5, а и кривице против одредаба овог закона <,с надлежни судови, то под ову надлежност потпадају и оне штампарске кривице које закон не казни већом казном него она која је ирописана за иступе. (В. на пр. чл. 10. т (гпе зак. о штампиј. а ) Изузимају се, наравно, случајеви спепијалним законима предвиђени и регулисани, н. пр. преступи и злочини учињени од стране чиновника или свештеника у званичној дужности, за шта важе нарочити прописи (§ 48. и §§ 56. & 65. зак, о чин. грађ. реда, § 160. крив. суд. пост.), преступи и злочини које судија у званичној дужпости изврши, где се имају применити ирописи закона о судијама (од 19. јануара 1901.), преступи и злочини учињени путем штампе или ма којим начином обележеним у чл. 5. зак. о штампи (чл. 43. тога зак.), злочини и преступи који би се открили ири расправи каквог грађ. спора (§. 174. грађ суд. пост., у вези са §. 19. тач. 3. крив. суд, пост.). и т. д.. По чл. 3 8. Устава: »Сваки Србин има право да непосредно и без ичијег одобрења тужи суду државне чиновнике и званичнике, као и председнике оппттина и општинске званичнике, ако су они у својем службеном раду повредили његова права. <<: Дискутује се о томе : да ли но овом пропису Устава заинтересовани појединац може, против лица у њему предвиђених, код суда непосредно подићи и кривичну тужбу или само грађанску? Ако се одговори аФирматлвно, онда би се могла бранити и та теза: да би тада суд биоједини надлежан да дотично кривично дело иследи т. ј. да би, за ислеђење, била ту полициска власт искључена. 4 ) Кантоналне судије (1езји§евс1е рајх) немају још инамсвибилитет. То се објашњава тиме што се од тих судија не траже онакве квалиФикације какве морају да пмају остале судије, н. пр. судије првостепених судова. Управна власт, у осталом, не чини злоупотребу од тога свог права да кантоналним судијама располаже. Изузетно је, у трећој Републнци, поступљено под владом војводе <1е Вго^Не која је образована после познатог 16. маја (8е1ге Ма1 1877. по н. кЛ за време председништва маршала МасМаћоп-а