Полицијски гласник

СТРАНА 372

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39

ступе и злочине ислеђују истражне судије које, по својој организацији и свом положају, улазе такође у састав судске власти. Сасвим је, у осталом, појмљиво да је начело сепарације управне и оудске власти одржано и код суђења иступа и ислеђења преступа и злочина. Јер, пошто је у сваком кривичном спору у питању лична слобода дотичнога или дотичних појединаца, а махом и приватна права њихова, то се решавање тих спорова мора ставити у атрибуције једне власти у чију се независноот, с погледом на њене односе са централном управом. владом, не може сумњати. Знамо, пак, да се у таквом положају наспрам те унраве иалази само судска, а не и административна власт (овде полициска). Нема сумње да је, и код исгупа, лична слобода појединаца ангажована. Иступи су дела која се казне до месец дана затвора (§. 1. крив. зак.). А како се оеи кажњавају још и новчаном казном до тридесет талира (§. 1. крив. зак.), то је онда, код ових спорова, често пута реч и о имаовини окривљенога појединца. Додајмо овоме и то да, пошто уз питан.е о кривичној одговорносги, може бити истакнуто и питање о грађанској одговорности, власт надлежпа за суђење иступа имаће, не ретко, да реша)!а и о чисто приватноиравним односима. Напоменућемо, у овом реду мисли, само § §. 375. а 381. крив. зак. који се налазе у гл. Х1Л1. са насловом: „0 иступљењима тичућима се општине, нарочито о потрици.« Међу овим прописима нарочито је, са гледишта које нас овде занима, важан §. 375. а. У њему се говори о самовласним (без насиља) заузећима „општинске, пранителствене, опште народне или приватне" непокретне имаовине. 5 ) Овде се тиче заштите државиие непокретних добара, питање еминентно из области приватнога права.") Разуме се, да, када су овако важна питања предмет истраге и суђења код иступнпх дела, за појединце није равнодушно, да ла ће ту бити надлежна независна судска или зависна иолициска власт. И што ову махну нашега кривичнога законодавства увећава, то је тај Факат да се, код нас, као иступи рачунају и извесне крађе, преваре и утаје. Да ли ће једно такво дело бити преступ (§ § 220. а 236. и 251. а 260. крив. зак.) или иступ (391. а 391. б. крив. зак.), зависи, ако

5 ) Ирви став овога §-а, у коме се говори о општинским, државним или општенародним добрима, употребљује израз земља, док се, у другом ставу, вели: »Овако ће се поступити и са оним који би ариватно какво добро на горњи начин заузео.* Ово (први став) је очигледно рђава редакција, то јест под ј ,земљом,» термин којим се је законодавац у првом ставу нослужио, треба разумети свако ненокретно добро, дакле и зграде. 11о потреби ово тумачење могло би се поткрепити редакцијом другога става у којој је законодавац, говорећи о заштити државине непокретних добара чојединаца, потпуније своју мисао исказао. На тај начин, потпао би нод одредбу § 375. а. и онај који би самовласно (без насиља) заузео какву н. пр. општинску или државну зграду. У осталом, могло би се рећи да онај који самовољно заузме једну зграду заузима самовласно и земљу под њом, и да се ова не може ослободити заузимача, ако га се и зграда не ослободи. 6 ) Питања те врсте имаћемо, такође и код иступних крађа, превара и утаја (§ § 391.. 391.аи 391.6. крив. зак.) и т. д..

само апстрахујемо опасне крађе, од тога колика је вредност крађе, преваре или утаје. ') Наш кривични законик, како нам се чини, овде ггије много у сагласности са теоријом. Јер, по овој, има та важна разлике између злочина и преступа, с једне, и иступа с друге стране, шго злочини и цреотупи претпостављају пеку неморалну радњу, што није случај код иступа. Због тога, у начелу, код злочина и нресгупа кажњивост је искључена, ако код делинквента није било намере (с!о1и8-а) да дело учини (стога се, у Француском праву, и зову злочини и преступи 1ез гп^гасИопв ШепНоппеИез) , а тек изузетно може, и без тога уолова, бити кривичне одговорности (н. пр. нехатно убиство — § 158. крив. зак.). Из истога разлога. даље, иступи се кажњавају, у приншшу, и ако код учиниоца није било воље да иступно дело изврши [1ез [п(гаоИоп& поп ГпСепНопеИез). Иступи нису, у самој ствари, кривична дела: то су само извесне законске забране донесене било у интересу јавне безбедности, н. пр. забрана да се »у варошима по улицама или преко ћуприје, и у опште онуда, куда повише људи нролази, нагло на коњу или на колима трчи" (§ 329. тач. 2. крив. зак.), било у интересу народнога здравља на пр. забрана да се »кућа, авлија, дућан, или радилиште нечисто држи" (§ 329. тач. 9. крив. зак), било у интересу мира и реда, н. пр. забрана да се „у вароши или на селу ма каква вика или ларма чини на досаду комшија и суграђана" (§ 360 тач. 2. крив. зак.). Иступна дела нису, дакле, никакве радње са неморалним иобудама. Због тога је холандски кривични законик од 3. марта 18»2. (по н. к.) груписао одвојено од правих кривичних дела, злочина и престуиа, све иступне радње, то јест такве радње које се састоје у прекршењу какве наредбе позитивнога закона или власти а не у повреди моралних закона, и тиме показао да те радње немају карактер правих кривичних дела 8 ). Према овоме, крађе, преваре и утаје не могу никако бити иступи. Та дела могу бити само злочини (н. ир. опасна крађа) или преступи. Она не могу бити иступи ни са тога гледишта што се ова дела казне благим казнама (ми смо видели да је максимум казне за њих тридесет дана затвора или тридесет талира), док, међутим, крађе, утаје и преваре које претпостављају код делинквента врло озбиљан степен неморалности захтевају много строжију репресију. Наш систем, по коме се та дела квалиФикују с погледом на вели') Иступне крађе, утаје и преваре постају, као што смо и у прим. под 2. видели, преступи у случају поврата, под условом да вредност њихова износи више од два динара § 2*21. 221. а., 231. и 252. крив. зак.). На квалификацију дела има овде утицаја и стицаЈ. (В. исге прописе крив. зак.). 8 ) Оаггаис!, Ргесгз <2е г1гоИ сгГтгив1, р, 88. Адчинистративпе штампарске кривице — а то су оне које се састоје у повреди административних прописа закона о штампи (н. пр. чл. 9., 10., 14. овога зак.) — остају, са гледишта горп.е деобе кривичних дела, иступи и онда када за њих закон везује к;'зну већу од оне којом кривични законик кажњава обичне иступе. Једино с обзиром на величину казне, те штампарске I кривице долазе у исту кагегорију са преступима (§. 1. 1 крив. зак.).

чину материјалне штете, претрпљене од стране приватног тужиоца, сасвим је, тако да се изразимо, наиван. Кад је реч о моралности или неморалности некога појединца, ту новчана вредност ствари која је у вези са овим питањем нема значаја. Неморалност кривичних дела састоји сеу побуди, у намери (ш^епИо), а побуда, намера јеете нешто интелектуално, нешто што се не може представити у новцу. И када је тако, онда је, за оцену моралности делинквентове код крађе, утаје или преваре, индиФерентна та околност колико вреди украђена, утајена или преваром измамљена ствар. Зар је мање неморално украсти хиљаду дииара него хиљаду и пет стотина? Зар је ман.е одговоран чиновник који утаји десет хиљада динара, од онога који утаји петнајест хиљада? Зар је мање за осуду варалица који је измамио сто динара него онај који је измамио две стотиие ? Наш законодавац стаје, међутим, на то нелогично земљиште, па, код речених дела, испитује количину штете тим делима причињене, те их, на основу тога, класира у иступе или преступе. Тако, на пример, онај који украде једну ствар у вредноности од четрдесет динара, 9 ) одговараза иступну крађу по § 391. крив. законика и казни се до тридесет дана затвора; а онај чија покрађа износи четрдесет иједан динар потпада под одредбу § 221. крив. зак. који такво дело, као преступну крађу, казни до пет година затвора. И ову огромну диФеренцију у казни повукао је онај једини динар! Исте чудноватости постоје, такође, и код примене законских прописа о утаји и превари. (наставиће се) Живојин №1. Перић.

СУДОВИ И ШИХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устан^а од 1804 —1813. год (НАСТАВАК) IV. Карађорђе Већ сам поменуо да је Карађорђе на јануарској скупштини 1811. године признат за Врховног Господара у земљи, и да су све војводе положиле заклетву на верност како њему тако и његовим законитим наследншцима. Међутлм и сам Карађорђе од своје стране изјавио је и заклео се између осталога и на ово: 1. Да ни у земљи ни ван земље неће ништа чинити док се не договори оа Управним Саветом, те с тога да ће своје заповести издавати преко Управнога Савета, преко министара, или чланова јоднога или другога одељења Савета. Тако исто и све потврде за команданте, војводе и кнезове као и прогласе на народ.

9 ) Овде је, наравно, реч о крађама које нису опаоне, то јест о крађама простим. Ми претпостављамо горе, дад>е, да украђена ствар није стока на земљораднички халат, где се, по §. 221. а. крив. зак., узима, као међа између исгупа и преступа, вредност од двадесет динара (сто гроша чаршиских).