Полицијски гласник

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383

лицијском уредбом то није изречно друкчије регулисано. У осталом, у сваком случају жалбу треба спровести суду, па ће он решавати и о овој околности. Што се тиче питања: како би се узело у грађанским оиоровима, кад би последњи дан за подношај жалбе био празничан, ми одговарамо, да се по § 118 грађ. суд. поступка, такође сматра да је жалба благовремена, ако је дата одмах првога раднога дана по празнику, када је био последњи дан за подношај жалбе.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ИНТЕРНАЦЖОНАЛНИ 310ЧИНЦИ од Др. Линденау-а*)

Још у једној мојој ранијој рас-прави ја сам скренуо пажњу на то, да за социолошко испитивање типичнихзлочинстава најпоузданије полазне тачке дају нормалне појаве друштвеног живота, које је испитала и описала научна Народна ЈЕкопомија. Јер злочинство није самосталан продукат друштвеног организма, већ измет, који се хвата за поједине нормалне друштвене установе. Поред брака постоји проституција, сваки нозив, сваки облик настањивања л>удоког, сваки облик државе п привреде, свака велика варош и село, република и монархија, капиталистички и комунистички начин рада производе и «еби својствене криминалне појаве. Један споредан продукат ове врсте јеоте и интернационално злочинство, у коме треба да гледамо болесну страну међународног саобраћаја, а то је нојава, чије је привредно-правно испитивање наше друштво поставило оеби као специјалан задатак. С правом дакле могу претпоставити, да се ви интересујете за кривично правно посматрање социјално најопаснијег изопачавања међународног саобраћаја за интернационалне злочинце излочинства. Сасвим је излишно да пред вама говорим о значају развића саобраћаја за модерну народну привреду. Шмолер у свом делу »Нацрт опште науке о народној привреди,« заслужује да му се безусловно одобри поставка, да је сада наступила револуција у народној привреди, каква се није десила за последњих 6000 година, а чији главни узроци, ио његовом тврђењу, деже у новим саобраћајним средствима, која су како привредни тако и политички живот сасвим преобразила, а. у исто доба произвела најважније психолошке и моралне последице. Како је пак злочин социјална појава, онда је овај социјалан преврат морао родити и нове злочине, пошто свака друштвена појава има и своје мрачне стране, свако време и своја сг1тта ргорпа (њему својствена злочинства). Ади криминолошки значај модерног раз-

' ) Ово интересантно и поучпо предавање држао јеДр. Линдепау, виши полицијски чиновник, у ^Међу»ародном удружењу за упоредпу правну и економску науку* у Берлину, 27. маја 1905 године.

вића саобраћаја има још један нарочити основ. Злочинац није оамо социјалан Феномен, већ у исто доба човек, који мисли, а често и врло оштроуман — па с тога је по правилу и одговоран за своје поотупке. Он је продукат развића, али га он у исто доба и потпомаже. Најбољи доказ за ово даје нам користовање „конјектуром,« које се врло често даје посматрати код злочинаца од заната! Злочинац раснолаже у врло великом степену способношћу, да се прилагоди привредном развићу. Овде се дешава једна врота гшпнсгу у борби за опстанак. Било би управо загонетно, кад се злочинци не би користили за привреду тако значајном џиновском конјектуром модерногразвића саобраћаја. Ово је пак користовање у исгини наступило у два правца: лакоћа саобраћаја искористована је прво за покретљивост самих злочинаца и злочиних дела. Али модерни злочинци исто су тако запазили, да развиће права није могло никад ићи у корак са развићем саобраћаја. Слабост међународиог правосуђа постала је ме родаван Фактор у плановима злочинаца, што нам показује кратко историјско упоређење најважнијих злочиначких типова почетком 19. и 20. века. У почетку 19. столећа страх и трепет су становништву страшне разбојничке дружине, које су узимале Рајнукао ослонац својих разбојништава, користећи се политичком раздробљеношћу и непрестаном изменом државних граница у овом пределу, и рачунајући с разлогом на то, да суревњивоот суседних малих држава искључује свако енергично гоњење. И одиста савлађивање ових зликоваца постигло ое тек удруженом снагом дотичних земаља. Данас, у почетку "20. столећа, далеко су раширене границе правнога саобраћаја услед постигнутог државног и правног јединства у Немачкој. Али ове проширене границе тешко да мање опречавају гоњење зликоваца но што је било пре стотину година. То је цак модерни зликовац врло добро увидео. Он је, следујући међународном саобраћају, смело прешао земаљске границе, и од отежавања међународнога правнога саобраћаја вуче корист исто онако као пре сто година разбојничке дружине од политичке раздробљености у Немачкој. Тако је поотао тип модернога интернационалнога злочинца, кога ћемо сада из ближе посматрати. Овом излагању служиће као основ ових пет клаоа: 1. Злочинцн, који беже. 2. Насељени странци као злочинци. 3. Интернационалне скитнице. 4. Злочинци проФесијонални који путују- 5. Интернационални организовани злочинци. Ове класе неће да представљају типове у смислу научне криминологије, која у главном још није даље дотерала од разликовања између злочинаца из навике и случајних злочинаца— супротност , која је нашла израза и у нашој подели класа, изабраној само ради увећања очигледности. Класу 1. и 2. сачињавају поглавито случајни злочинци, класу 3., 4. и 5. представиици хроничног криминалитета.

1. Злочинци, који беже. Међународни одноо појављује се овде искључиво у бегству, дакле после извршеног злочиног дела. Само пак учињено злочинство слободно је од интернационалних елемената. Бегство је типичиа појава пратиља тешких злочинстава, извршених од случајних злочинаца. Ово пак нарочито важи о убиству, које, као што је познато, доста ретко извршују злочинци од заната, већ се већииом појављује као непромишљено дело од стране новајлија или као очајни корак. За често бегство убица навешћу неколико примера из најновијег времена. Убице : брачни пар Генци, из Берлина, ухваћен је у Бразилији, брачни пар Клајн, из Беча, у Паризу, убица своје жене Валтер, из Берлина, у Холандији, брачни пар Хубер, из Минхена, у Северној Немачкој, убица Вебер, из Берлина, у Калишу, у Русији. При бегству претпостављају се, као што и горе изложени примери показују, три правпа. Често покушава злочинац да утекне у свој завичај, куда га у првом реду природни инстпнкт мами. При томе се узима у обзир начело неиздавања домородаца, нарочито што се учинилац кажњивог дсла нада — на жалост у највише случајева с разлогом — да ће доказивање његове кривице, кад се кривична парница води у завичају, далеко од места учињеног дела, бити скопчана с великим тешкоћама, или да ће поротници бити наклоњени да блаже суде о убиству једнога странца. За тим је врло често омиљеии пут спасења злочинцима бегство преко океана, пошто задржавање у Америци увећававероватност, да ће злочинац избећи гоњење. Најзад често злочинци траже уточишта у великим средиштима светскога саобраћаја, у главним варошима, у којима је проналазак учиниоца дела ванредно отежан и поред строгог полицијског надзора. (иаотавиће се)

СДУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж И С Е Марка Н.. слугу, родом из Јадра, окривљеног због крађе, тражи иачедник среза посаво-тамнавског актом Бр. 8892. Пронађеног Маркатреба стражарно спровести ореској власти.

П О Т Е Р Е

Идија Ст. Марић, тежак из Шарбановца у срезу бољевачком, има да се узме на одговор за две крађе коња, али је побегао незнано куда. Он јо стар око 5 0 година, средњег раста, просед, упалих образа, носа изломљена. На једној руци кажипрот му је укрућен. Носи црно, кратко гуњче и беле влашке чакшире, а на глави цроен, стари. фос или влашку шубару ; на ногама опанке. Говори српски п влашки, а веома је одан швсрцовању коња. Препоручује се свима полицмјским и општипским властима, да за Илијом изврше потеру и о резултату известе пачелника среза бољевачког с позивом на Бр. 1 3 723. Јевта Лазић, кројачки радннк, извршио је у Београду једну утају и побегао. Он је