Полицијски гласник

БРОЈ 42

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

нам остаје да изнађемо негативе, и да на њима уништимо знаке ретуширања. И још нешто : Уноређење ФотограФија мора се увек вргиити под једнаким условима светлости. Идентификовање фотографија с притвореником. Ношто се притвореник постави у положај за Фотографисање, треба предузети најбрижљивије исгштивање и поређење црта његовог лица са цртама на Фотографији , по оиој истој методи која се употребл>уја за нгиве слике. Приликом овог испитивања нарочиту пажњу ваља поклонити уху, носу, челу и бради. Ако фотограФија, према којој се ово чини, није добра, а нарочито ако ухо није правилио снимљено, тако да се појављује сумња о идентитету Фотографије с лицем, Бертилон препоручуј .е да се ФотограФија покаже осумњиченом лицу. На основу свог дугогодишњег искуства Бертилоп тврди, да се осумњичени. ако је ФотограФија његова, не може уздржати а да је добро не загледа. тражећи тачне сличности, и противно овом, т. ј. ако ФотограФија није његова, он ће само бацити на њу једап поглед ока и одмах изјавити да с њом нема ништа заједничког. Показивање фотографија публици. Да би се спречила свака сумња и могуће заблуде, показивање ФотограФија нублици, особито сведоцима, ради познавања криваца или каквих других лица, мора се вршити са нарочитом предострожношћу. Д -р Рајс препоручује, као један од најбољих начина, да се осумњичена ФотограФија помеша са јогп неколико разнИх ФотограФија, па да се све заједно изнесу пред сведока. Ако овај међу свима покаааним му ФотограФијама избере одмах ону, коју у ствари и треба да избере, уопех је несумњив. Ако ли се сведок, напротив, устеже, треба му скренути пажњу на осумњичену ФотограФију, дајући му том приликом обавештења о стасу, боји браде, очију, лица и т. д. Доста су чести случаји да сведок, и поред свих позитивних Факата, није у стању да се прецизно изјасни једино с тога, што није навикнут на посматрање ФотограФија, добивених помоћу Бертилоновог апарата. Једино што нам у оваким случајима остаје, то је да се сведоку, ако је могуће, покаже обична ФотограФија дотичног лица у целом положају. Има ваздан примера, да су сведоци на први поглед познавали ове ФотограФије. Класифицирање фотографија. Систематска и детаљна анализа, која се употребљује за сравњивање најкарактеристичнијих знакова личности и фотографија које им одговарају, иобудила је Бертилона да приступи једној новој, и у сваком погледу много бољој и кориснијој класиФикацији ФотограФија у албумима злочинаца. Док је ова класиФикација раније вршена по особинама злочинаца, или по њиховим имспима или презпмеппма, дотле Бертилон сређује ФотограФије према њихо-

вим најкарактеристичиијим знацима. Овај начин класиФикације од неизмерне је користи за полицијске органе, јер допушта да се само за неколико минута утврди идентитет сваке осумњичене личности, без обзира на њено име. Не мања је корист од ове класификације и у томе, што омогућава употребу малих ФотограФија и албума који се у цепу могу носити, и помоћу којих су полицијски органи у стању уверити се у свако доба и на сваком месту: је ли извесно лице, које им ма по чему изгледа сумњиво, било раније мерено и ФотограФИсано. Разуме се већ, да се у албумима овакве врсте налазе само најопаснији злочинци и личности које се траже. ГЈрва свеска атбума париске полиције, уређена на овај начин, садржи 2000 фотограФија, од којих је свака еп Гасе н у ирофилу , и које представљају : а. 1500 личности којима је забрлњено становање у Француској; б. 3- — 4 00 одбеглих осуђеника са Кајене и из Нове Каледоније, и в. 80—100 осуђених или аод истрагу стављених личности, које су у бегству од дужег времена. ФотограФије еп [асе и у ирофилу, редуциране на 'ј 10 природне величине, праћене су овим обавештењима : 1. При врху с леве стране: дан рођењл, доба старости у времену ФотограФисања и број година од ове операције до израде албума (април 1903). На овај начип збир последњих двају циФара предсгавља број година дотичног лица у времену израде албума; 2. При врху на средини: стас и боја левог ока; 3. При врху с десне стране: боја косе; 4. При дну с десне стране: боја браде; 5. При дну на средини: правац леђа носа; 6. При дну с леве стране : правац срашћења уха за образ и 7. С леве стране ирема средини: дужина десног уха. Поред овога, испод сваке ФотограФије налази се по један бео простор у виду правоугаоника са овим нодацима: 1. С леве стране : а. Редни број листе која се налази на крају албума, и на којој су у кратко означена : имена, презимепа и узроци тражеља ФотограФисаних личпости. б. Исиод овог редног броја: «,) за личности којима је забрањено станопање у Француској — број година за које ова забрана траје; /?,) за бегунце са осуде — дан бегства, и у.) за личности које су осуђене судским пресудама пли стављене подистрагу — датум нресуде или решења. 2. С десне стране: кратко озпачењс особеиих знакова (по правилу 3), узетих на првом месту с лица, руку или врата. У почетку албума налази се кратко објашњење о његовој практичпој употребп, а одмах за овим иреглед најкарактеристичпијих облпка уха према којима је извршепа класиФикација. Облици ови јесу:

1. Лоб са косим или троугластим срашћењем за образ; 2. Антитрагус са профилом издубљеним или правилним: 3. Превој доњи испупчен; 4. Лоб са површином раздељеном; 5. Лоб растављен од образа и 6. Антитрагус са проФилом испупченим. Да би ови облици могли бити употребљени за класиФицирање, морају бити јасни и довољно наглашени. Прва и главна подела ФотограФија извршенаје према правцу лећпе линије носа, као што смо видели, може бити: издубљена, арава и исауичена или искривљена. Ова три главиа облика носа: нос издубљен, нос аравиланп нос исауичен, доиуштају да се све ФотограФије разделе у три главпе групе, бројно скоро једнаке. Граница између ових група обележена је разделима у виду степеница, који се налазе на горњим ивицама албума. На овај начин, кад имамо да се уверимо о некој личности са посем испупчепим, ми је нећемо тражитп у целохм албуму, већ само у одсљку у коме су ФотограФије са исауаченим носевима. Свака од ове три главне поделе, подељеиа једаље на седам иотаодела, према већ поменутим облицима уха. У пооледњу — седму иотаоделу — увршћена су уха, која не представл>ају ни један од карактерних знакова, потребних за класиФикацпју. На слободној, бочној ивици албума иалазе се такође зарези у виду степеница, који деле ове потподеле једну од друге. Првих и.ет од ових седам потподела, раздељене су понова на четири потподеле према арофилу антитрагуса., а по изложеиим прицципима. И ове нове потподеле растављене су зарезима, који се налазе у истом реду као и код претходиих потподела, само што су, за разлику од њих, обојени бело и исписани црно, док је са првима обратно. Три нове потподеле, према величини стаса, обележене су зарезима на доњој ивици албума. У свакој од ових потподела долазе по две стране албума на којима су Фотографије иоређане према боји очију. Очи без пигмента, са пигментом жутим и отвореио-иеранџастим — на левој су страни, док су очи са пигментом средње иеранџастим, угаситим и кестењавим — на десној. II најзад ФотограФије па свакој страни, иочсв одозго па па доле, и с лева на десно, поређане су по добу старости, почињући од најстаријег датума. У албумима који садрже више од 2000 ФотограФија, пова подела извршила би се према дужини уха. Истраживање по албуму врло је просто и брзо заличности које су навикнуте на употребу живнх слика. Било да се налазимо у присуству лица које крију свој идентитет, било да смо на јавном месту наишли које нам ма по чему изгледа сумњиво, било да је у канцеларију дотерано какво лице за које хоћемо одмах да се уверимо је ли раније долазило у сукоб са крипичним закопима, мп ће.мо учшшти ово: