Полицијски гласник

СТРАНА 402

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42

загарантована чиновницима полицијске власти у опште, а првенствено већим положајима исте струке. Ако је служба полицијске власти у опгпте важна, а ми налазимо да се ио својој важности истич« изнад остале службе у административној струци, онда они исти разлози, који налажу што постојанију употребљивост доброг особља у осталим гранама државне службе. вреде за полицијску струку у толико внше, у колико је она и важпија и далеко просгранија, у колико се за њу злхтева не само као и за остале нарочита, па још и шира спрема у опште, него још и спрема. коју даје искуство, а то значи спрема, коју даје дужа практика службених послова у истој грани државпе службе. У осталом, ако све то не стоји, чиме се може објаснити све јача тежња пашег законодавства, да баш ту врсту службе што јаче квалифицира, па се у последње време и одлучно стало на гледиште, да се за веће полицијске положаје тражи искључиво Факултетска квалиФикацпја. Прошлогодишњи закон о уређењу округа и срезова бар за положаје начелника окружних стао је одлучио на то гледиште; а то вал>да није учинио зато, да би се ти Факултетски људи примамили на тако важне положаје само зато, да би се, изузетно од осталог чиновштштва, могли што лакше отерати из државне службе. Минеразумемо законодавца, који би свима, иначе добро схваћеним нормама, уздигао значај полицијских положаја, који би им признао сву реалну важност, коју имају за јавни интерес, захтевом великих и строгих квалификација, који би самим тим њихову службу обележио као одвећ важну, за коју се нарочи г 'а спрема захтева, али који би једновремено с тим исказао друго начело, да ои том способношћу не мисли да се користи на дуже време, да је она за њ равнодушна, да таквог чиновника баш зато, што је дошао на тај положај, сгавља у незгодан положај, да може отерати не само с положаја, него из државне службе у опште само зато, што се усудио примити тако деликатног важног пололгаја. Држава, која пма нарочити иптерес, да баш ту способност екснлоатише за што дуже време, и да јој обезбедп њеио даље усавршавап.е осигурапим дал^им нскуством у државној служби, стаје изузетно за те положаје на гледиште, да искључиво баш тим чиповницима неће да гарантује сталност дричавне службе, казујући им у напред, да ту службу могу прихватити само они елементи, који су у нанред решени, да оду ван службе, кад год то надлежни Миппстар одлучи. Другим речима, дрл1ава у папред и тако рећи искључиво ту врсту чиновника кажњава само зато, што се тих ноложаја примају. Она им дакле у напред на довољно одлучан начин забрањује, да у ту врсту државне олужбе улазе, ако не мисле да себе н своју породнцу не дове ДУ У сасвим сигурап положај најтежег ризика. (НАСТАПНЋЕ СЕ) Милутин А. ПоповиЂ. — -3>~©®<3-=5

ЖИВЕ СДИКЕ (СВРШЕТАК) Аналисање фотографија. Данашње ФотограФије злочинаца у већипи случаја добијају се помоћу апарата које је копструисао А лфонс Бертилон, и који се обично називају његовим именом. Помоћу ових апарата свако лице спима се са пајвећом тачношћу у ирофилу и еп {асе. Оба ова снимања иеопходно су потребна с обзиром на различите користи, које нам свако од њих попаособ пружа. Јер, ма колико изгледало невероватно, инак је сушта истина, да се помоћу фотографија у ирофилу познају непознате, а номоћу оних еп (асе — нознате личности. Бво како ово објашњава Г)-г Вегаз: 1 ) и Констатовано је, да је број ФотограФија у пракси, снимљенпх еп [асе или за "( ј , много већи од броја Фотографија у проФилу. Ово с тога, пгго се верује, да су прве ФотограФије међу собом много сличније, а услед овога и корисније од других, што међутнм не стоји у истини. Једна добро снимљена ФотограФија еп Гасе и у арофилу мора представљати и у истини предсгавља исти степеи сличности. Противно веровање потекло је из сасвим других и врло обичних разлога, а ево како : У обичном животу ми смо назикнути да посматрамо људе еп /асе или, што ;је већ ређе за 3 | 4 . Кад с неким говоримо, учтивост захтева да му у очи гледамо да га, дакле, посматрамо еп /а се. Скоро овако исто бива и с познаницима које срећемо на улици. Све док им се не приближимо, ми пх иосматрамо еп /асе, а тада, т. ј. приликом сусрета и мимонролажења, када би једино били у могућности да их посматрамо с ирофила, ми смо заузети скидањем шешира ради поздрава, или иажњом познаника који нам долазе у сусрет. Немајући ни прилике, ни времена, ни нарочите потребе да личности с којима се у обичном животу срећемо посматрамо с арофила. , ми у исто доба немамо ни могућности да наш мозак навикавамо па изглед личности с ирофила. , док смо га, према овоме што смо изложили, потпуно навпклн на њнхов изглед еп [асе. 0 овоме се сваки молсе врло лако уверити ако посматра већи број ФотограФија једне исте личности, од којих су једне еп (асе а друге у ирофилу. Док ће иомоћу првих, а услед навике, моћи лако и на први поглед познати оригинал, дотле ће на основу других ФотограФија ово моћи учинити тек после већег или мањег напрезања мозга.® Јасно је, после изложеног, зашто ми у обичном животу много лакше иознајемо једно иозпато лице еп /асе, него ли с ирофила. Сасвим је друга ствар, кад је реч о иознавању личности које никад нисмо видели прома њиховој Фотографији. ФотограФија у проФилу скоро је једина, која нам у овом случају може помоћи у истраживању. Довољно је сетити се онога, што

'/ Мапие! с!и Рог1г;и1 Раг1е, отр. У7 — 98.

смо казали о вредности обавештења о иравцу чела, линије леђа носа, основе носа, бради, и уха за истраживање непознатих личности, и појмиги врло лако, да се без ФотограФије у проФилу, која је једина у стању да нам пружи ова обавештења, може врло мало рачунати на успех. Пу, и поред свега овога, не треба. негирати вредност ФотограФија рп ( асе , јер нам опе, поред већ иоменутеим особине за познавање познатих личиостн, показују јошп иравац и облик о(1рва., очних каиака,, величину уст а, боре лиц а и т. д. који нам подацп корисно допушују обавештења добивена помоћу проФила. Ово и јесте разлог, што је Бертилон узео и једну и другу врсту ФОтограФије. И^ентификовање двеју фотографија. ИдентиФиковање двеју ФотограФија, снимљених помоћу Бертилоновог апарата. ствар је обична и веома лака за личности које су упознате са системом Бертилоповим. Пошто се иретходно обе ФотограФије ставе једна поред друге, треба на снимцима с проФила отпочети испитивање дименеија и иравца црта лица,. по оним истим иринцнпима ио којима се на основу ФотограФије утвр^ује опис за живу слику ФотограФисане личности. Оно на шта се овом приликом мора обратити нарочита пажња, јесте ухо, које има врло велику, скоро највећу оиисиу вредност. У случају идентитета обе ФотограФије, црте лица а нарочито уха морају показивати иоте линеарне трагове. Упоређење особених знакова: брадавица, младежа, ожил>ака и т. д. као и линијаизрашћењакосе, може само допринети закључцима , али не и пресудпо утицати на резултате упоређења двеју ФотограФија. Одсуство или сувишност каквог особеног знака на ФотограФији, не мора бити и није увек поуздан знак неидентитета. Мале, црне тачке на ФотограФији, сличне младежмма, могу произлазити и услед пега на желатииској плочи. Пајзад, ту су н антропометријске мере, које прате сваку ФотограФију по Бертилоновом апарату — да у последњом степену овере подударност или разлпку између двеју ФотограФија, и да нас ва овај начин несумњиво увере о њиховом идентитету или неидентитету. Ствар је, међутим, много тежа ако се идентнтет утврђује између ФотограФија у обичној употреби, које се обично снимају еп /асе, и код којих се путем ретуширања унишгавају боре лица и остале особености коже. ФотограФије ове врсте често врло мало наличе на оригинал, нарочито у дужем размаку година. Према овоме и закл^учци, ,до којих се помоћу ових фотограФија долази, морају се примати са највећом резервом. Случаји у којима је неидентитет лако уочљив услед потпуне разноликости црта веома су многобројни, али су тако нсто многобројпи и случаји у којима на први поглед има сличности. Испитивање особених знакова у овим случајима неопходно је потребно, али пошто су они ретушнрањем уништени, то је једини пут који