Полицијски гласник

БРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 401

новништво, не можомо разумети, зашто се оно не би признало и за чиновништво полицијско? Разлози, који одређуЈу потребу начела сталности, имају ону исту природу и значај и за полицијско чиновништво, па се не да бранити издвајање једне огромне категорије посленика, и то посленика првог реда по важности јавне зада^е, коју вргпе, а да се ти разлози на штету интереса државне службе не униште. Ми ћемо те разлоге редом претрести, а у вези с њима и оно, који се истичу у одбрану противног гледишта, гледишта, које ту сталност, изузетно важнијем делу полицијског особља, не признаје, па ћемо, надамо се, на тај начин, успети. да образложимо потребу, да се израђени пројек у том делу поправи. Ми, међутим, отворено и у нанред тврдимо, да би и влада и народно представнишгво учинили огромну погрешку, која би се несрећно одазвала по државну службу, ако би допустили, да гледиште комисијске веКине, које је добило места у изра1)вном законском пројекгу, постане и закон ; ако се, дакле, гледиште већине не би корегирало на тај начин. што би се начело сталности у државној служби променило и на полицијско чиновништво у целини. Ми смо већ нагласили, да се начело сталности у државној служби јавља као неодступна последица јавне потребе и јавног интереса, да се државна служба практикује у облику редовног занимања. Па има ли онда нарочитих разлога, који ту потребу одстрањују за службу полицијских власти? Је ли служба по својој природи и важности нешто друго од остале, те за њу, можда, није у опште потребно тражити нарочиту подобност. Је ли јавни интерес, који је за ту службу везан толико незнатан, а круг пословних односа тако мали, а са.чи поолови толико обични, да се за учешКе у тој служби не мора тражити ни спрема ни морална исправност ; да ли је за државу интерес службе полицијске власти толико безначајан, да је за њу, управо, свеједно, хоће ли тај интерес бити више или мање задовољен или оштекен. А ако се опет и у надлежности то власти крију велики интереси државни, који не треба да буду оштећени, ако, због тога, и за учешће у тој врсти службе треба свију потребних погодаба за стручну и јаку, а уз то и довољно исправну моралну страну пословног особља, шта је онда то, што се по својој важности толико истиче, да сви ти обзири, који се иначе, сматрају као битне начелне погодбе за добру државну службу. треба да буду напуштени, кад је реч о служби полицијске власти? Сгављајући се на то гледиште, на оцену надлежности полицијске власти, ми несамо не налазимо разлога за издвојено поступање према полицијским чиновништву, кад је реч о начелу чиновничке сталности, ве^ налазимо да се та надлежносг нарочито истиче и својом важношћу и пространством, да баш у првом реду држава треба да загараптује добру службу тих чиновника, ако се хоће да буде очуван и остварен интерес њеног позива, који је у надлежности те власти изражен.

Шта више, начело сталиости, у главном се, с обзиром на такав јавни интерес и даје чипоинмку. Мање је, при том, знач јна приватно - правна заштита самог ч/.новника, осигурање потребних редовпих средстава за живот његов и његове породице. Шта више, и тај строго приватно - правни интерес јавља се као мотив јавних права, као последица тежње, да се чиновник сав стави у положај, да се сав посвети јавном позиву у корист државе, те да нема ни повода ни потребе, да се мимо државну службу и на штету њену одаје и другим занимањима, и да на тај начин тражи средстава за лични и породични опстанак. Тако греба разумети фразе, којо се често употребљавају кад је реч о државној служби, а на име: да чиновник сав припада држави. На основици таквог начела и. јавног интереса треба разумети сасвим оправдане савремне захтеве. да чиновничке плате треба да буду иормалне тако, да чиновник са својом породицом може пристојно живети. На основици тога истог начела треба разумети и право на пеноију и многа друга права, која су последица редовног занимања и сталности чиновничке у држаиној служби. Јавни је пнтерес не само главни, него скоро искључпви мотив, да се чиновнику загарантује сталност, и да се на тај начин што јаче обезбеди његово стално учешће у служби државе. Тај исти разлог, који вреди за сву осталу државну службу још вишо треба да вреди за службу полицијске влаоти, а код нас нарочито. У Србији надлежност полицијске власти знатно прелази њен обичан делокруг; она се, у нас, јавља не само као орган целокупне државне управе, примењујући у том односу читав низ специјалних административних закона, него се јавља готово као искључиви орган опште полиције, а нарочито полиције безбедности, па потом, као извршпа власт, са веома знатним делокругом. Поред свега тога, она се јавља још и као иследна власт, а да оставимо на страну, што у вези са њеном надлежношћу, која јој нрипада као општој полицији, има још и надлежност крииичног правосу^а зазначајан низ иступних кривица, и надлежност надзорне власти према општинама. Колико је ова надлежност пространа и важна, није ваљда потребно објашњавати. Ми смо са неколико горњих фраза обележили њену општу надлежност само начелно и површно, али је и то довољно па да се схвати, да она захвата огроман број односа особите важности и за појединце и за државу, да има права да ое уноси, тако рећи, у сав живот и појединог човека и целог друштва, и да овуда дејствује искључиво у једном интересу. Ако јој је закон, у главном, на негативној основи одредио шта не оме чинити, оставио је далеко више њеној иницијативи, више но и једној другој властп у земљи, да може чинити све што њеној надлежности припада и што јој нарочито није забрањено, па да општем интересу што корисније нослужи. А за тако пространу, управо огромну надлежност, и за ираво иницијативе, које из те надлежности излази, потребно је далеко више, него за осгале администра-

тивне послове, шира и јача оишта спрема и критеријум за оцену јавггог интереса, добро познавање прилика, које иа тај интерео утичу и које га одређују или условљавају. Због тога је, опст, и ако оно вреди и за остале врсте државне службе, искуство, које даје дуга служба, практика. и примена закона од тако великог значаја баш за послове, који ирипадају надлежности полицијске власти. Узмимо за пример само један, иначе веома значајан део њенога позива, на пример послове полиције базбедности. Од коликог је великог јавног интереса имати добру и поуздану полицију безбедности, н колико се много важност тога интереса иотиче готово изнад свију осталих у служби административне власти, није потребно објашњавати. А кад се то зна и кад се тако исто зна, да јака полиција безбедности, поред осталог, продставља и нарочиту спрему и јако иокуство полицијског чиновника, изнарочите другеодлукестрого моралне природе, које с том дужношћу стоје у вези, може ли за државу бити равнодушно, кога ће за те дужности узети, хоће ли она отворити потребне ногодбе, да баш за тако важну државну службу, као што је олужба полицпјске власти, обезбеди јако особље на што дуже време. Је ли у њеном интересу, да за тако важну службу не треба да рачуна на оообље од спреме и искуства, но да се баш на тако важним позицијама особље што чешће мења и да то особље од те службе чак и избегава, тражећи парче хлеба тамо, где ће му бити више осигурано. Оно што чини непосредни критеријум за већу или мању квалиФикацију појединих грана државне службе, па према томе одређује стручну спрему за ту грану и у облику школске квалиФикације и стручног државног испита, то је већа или мања и општа и стручна спрема, која се за разумевање и вршење послова захтева. На тој основи, за сваку поједину грану државне службе одређује се и важност појединих положаја у појединим гранама државне службе. Што један положај запрема шири и важнији круг јавних интереса, који треба да буду постигнути извесним пословима државним, што се за те послове захтева шира и стручнија спрема чиновника и већа одговорност, која је у вези с тим интересима, у толико је тај посао важнији; али, у толико се за њ и већа способност и одговорност захтева, па је самим тим у хијерархији чиновничких положаја и боље уздигнут и боље дотични положај плаћен. Саовим је природно, да је за државу већи интерео, да за сваки важнији положај, коме је иоверен задатак већег јавног интереса, треба да има што јаче чиновнике и све гарантије, које ће јој у првом реду на позицијама те врсте обезбедити учешће што јачих, што кориснијих радних сна^а. А ми смо већ и с обзиром на тако пространу и важну надлежност полицијске власти видели, да је такав интерес по превасходству везан за позиције у слз г жби полиције, па самим гим у првом реду за иозиције јачега, истакнутијег ранга. Ако то стоји, онда би био иеоумњив јавни ин-